Makron umišlja da je Napoleon - sveti se Rusiji i preko Srbije
18:26 27.03.2024 (Osveženo: 08:09 28.03.2024)
© AP Photo / Lewis Joly, Pool
Pratite nas
Predsednik Francuske Emanuel Makron stalno isprobava epolete Napoleona pokušavajući da zauzme geopolitički prostor, makar informativni. To liči na svojevrsnu osvetu Francuske Rusiji, koja je, verovatno, glavni zaštitnik Srba tokom čitave istorije, ocenjuje za Sputnjik profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Jelena Ponomarjova.
Odgovarajući na pitanje zbog čega je Francuska preuzela glavnu ulogu u osujećivanju sednice Saveta bezbednosti UN, posvećenu 25. godišnjici agresije NATO-a na SRJ, Ponomarjova ističe da je Makron „glavni glasnogovornik svetskih globalista, globalnog vrha“.
„On ispunjava ono što mu se kaže. U skladu s tim, kroz njega se sve to prenosi na njegove potčinjene, uključujući i predstavnike Francuske u Savetu bezbednosti UN“, ocenjuje Ponomarjova.
Prema njenim rečima, svojevremeno je takvu ulogu imala Poljska, koja je „za Amerikance i Britance ispunjavala prljavi posao u javnom prostoru“.
„Sada to radi Francuska. I to je tužno, naravno. Ali u principu, ako premotamo unazad događaje od pre 25 godina, najveća podrška agresiji NATO-a, uključujući i mogućnost kopnene invazije, bila je u francuskom društvu. Sledila je britanska javnost, a potom Danska, Norveška, čini mi se, i tako dalje. Odnosno, ta antisrpska histerija je bila veoma ozbiljna“, podseća Ponomarjova.
Profesor Katedre uporedne politikologije MGIMO pri MSP Rusije Jelena Ponomarjova
© Sputnik / Vitaliy Belousov
Prema njenom mišljenju, aktivnost Francuske može biti i svojevrsna osveta za sve one neuspehe koje je ta zemlja tokom istorije doživela od Rusije.
„I nije slučajno što smo bili uvučeni u Prvi svetski rat, štiteći svoju pravoslavnu braću. A evo sada nam stiže nekakva osveta od Francuske“, zaključuje Ponomarjova.
Komentarišući to što je, na zahtev Rusije, za 28. mart zakazana nova sednica Saveta bezbednosti UN povodom 25. godišnjice NATO agresije protiv SRJ, Ponomarjova ističe da nije isključena mogućnost da predstavnici zapadnih zemalja ponovo pokušaju na razne načine da osujete njeno održavanje.
„Naravno, zapadne kolege mogu da se ne pojave, mogu da dižu buku tokom sednice, svašta je moguće. Ipak, iz godine u godinu sve je više naučnika, istraživača, političara, bivših vojnih lica koji su učestvovali u toj operaciji, a koji pišu ne baš prijatne stvari. Istina će ionako biti dokazana, to je neminovno. Samo je potrebno vreme i ne treba se predavati. Mi znamo da moramo da dokažemo da je pravda na našoj strani. To se ne sme zaboraviti“, ističe Ponomarjova.
Na pitanje zašto predstavnici zapadnih zemalja u UN uporno žele da dokažu da pitanje agresije NATO na SRJ više nije aktuelno, Ponomarjova kaže da je to očekivano jer bi Zapad ponovnim otvaranjem tog pitanja priznao da je to bio zločin.
„A bio je zločin. Odavno govorim da Rusija treba da inicira formiranje međunarodnog tribunala za NATO kako bi bili javno izneti i osuđeni svi zločini, ne samo u Jugoslaviji nego i u drugim regionima sveta. I sada su očigledne dugoročne posledice NATO bombardovanja, počev od daljeg oboljevanja i umiranja od municije s osiromašenim uranijumom, ekološke katastrofe u Srbiji i Crnoj Gori, pa do geopolitičkih posledica. Na primer, upravo se posle agresije NATO-a Balkan definitivno pretvorio u strateški čvor međunarodnog terorizma, u kojem je raspoređen ogroman broj baza i takozvanih paravojnih naselja, konkretno u Bosni i Hercegovini, gde i dalje pripremaju ljude koji ratuju u žarištima“, upozorava Ponomarjova.
Ona podseća i na to da je Kosovo bilo među prvima po broju ljudi koji su otišli da se bore u Siriji.
„I to je, prirodno, sve povezano s događajima iz 1999. godine. U Srbiji je objavljena ogromna količina literature, u kojoj su dokumentovane sve posledice agresije, postoji takozvana 'bela knjiga', u kojoj su sabrani svi zločini, ali zapadnjaci to ne žele. Zbog toga se i prikrivaju tim lažnim parolama, da je to već prevaziđena istorijska etapa, na koju se ne treba vraćati“, navodi Ponomarjova, pitajući se da li to znači da treba zaboraviti i događaje iz Drugog svetskog rata, bombardovanje Hirošime i druge zločine.
Misija Rusije pri Ujedinjenim nacijama zatražila je novu sednicu Saveta bezbednosti UN, posvećenu 25. godišnjici agresije NATO-a protiv SR Jugoslavijem, pošto je prethodno zasedanje, zakazano za 25. mart, otkazano.
„Nakon žestokog protivljenja naših oponenata izdejstvovali smo da Japan, predsedavajuća zemlja, ipak zakaže sednicu za 28. mart u 15 sati po američkom vremenu“, izjavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova saopštila je ranije da je Rusija ogorčena zbog neprofesionalnog ponašanja francuske delegacije koja je, uz podršku drugih zapadnih delegacija, 25. marta sprečila održavanje sednice SB UN o agresiji NATO na Jugoslaviju.
Istovremeno je poručila da ruska strana namerava da insistira na tome da se sednica SB UN o NATO agresiji na Jugoslaviju održi na ovaj ili onaj način, jer to nije samo jedan u nizu događaja u istoriji, nego prekretnica u formiranju trenutne situacije na Balkanu.
