00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Evgenije Primakov: Bravo, Srbijo! Držite se iako ste u zamci EU i NATO /video/

© Sputnik / Lola ĐorđevićEvgenije Primakov
Evgenije Primakov - Sputnik Srbija, 1920, 26.03.2024
Pratite nas
Rusija razume da je položaj Srbije i njenog rukovodstva veoma težak. Srbija je sa svih strana okružena zemljama NATO-a i Evropske unije, nema spoljnu granicu, nema izlaz iz te zamke, ali ipak s velikim dostojanstvom čuva svoj suverenitet, kaže u razgovoru za Sputnjik direktor ruske državne agencije „Rossotrudničestvo“ Evgenije Primakov.
Ruski političar, unuk nekadašnjeg ruskog premijera Evgenija Primakova, u Beogradu je boravio povodom 25. godišnjice početka NATO agresije protiv Savezne Republike Jugoslavije. U Ruskom domu u Beogradu organizovan je naučni skup posvećen posledicama NATO bombardovanja, na kojem su pored Primakova, govorili i drugi ugledni ruski i srpski političari i politikolozi.
U razgovoru za Sputnjik Primakov se priseća čuvenog „zaokreta iznad Atlantika“, kada je njegov deda odlučio da, u znak protesta protiv odluke NATO-a da otpočne agresiju na SR Jugoslaviju, otkaže zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama i naredio da se avion kojim je leteo vrati u Moskvu.

„Za Evgenija Maksimoviča Primakova zaokretanje aviona nije bilo nekakav neverovatni junački podvig. Za njega je to bio apsolutno logičan potez. I ne samo to, kada je avion s delegacijom premijera poletao ka SAD, to je bila dobro pripremljena poseta, tamo je trebalo da se razmatraju mnoga finansijska, trgovinska pitanja, pristup ruskom čeliku, američko tržište, sertifikacija aviona, mnoštvo detaljno pripremljenih tema. On je pre poletanja bio u kontaktu s Amerikancima. Rekao je da, ukoliko bude doneta odluka o napadu na Jugoslaviju, mi nećemo moći da nastavimo tu posetu jer je za nas to nemoguća situacija. Amerikanci su, ipak, doneli tu odluku kada je dedin avion već bio u vazduhu. I za njega je bilo nemoguće da nastavi to putovanje: da je došao u SAD, tamo nešto radio, nastupao, to bi za njega značilo da se na ovaj ili onaj način Rusija potpisala ispod onoga što rade SAD, da legitimizuje agresiju. 'Mi svojim principima ne trgujemo', govorio je on na televiziji, u intervjuu nakon sletanja“, objašnjava Primakov.

To je, zapravo, bio jedan od pokušaja Amerikanaca da Rusiju dovedu pred svršen čin?
- Da. Albert Gor (tadašnji potpredsednik SAD) predlagao je varijantu za štampu: Hajde da ne govorimo o otkazivanju, hajde da pustimo saopštenje za medije da se poseta prosto odlaže, da je reč o tehničkim razlozima. Na to je Primakov rekao da je naša objava za štampu da zbog napada smatramo da je nemoguće nastaviti tu posetu i da je to sve – tačka! Time je sve završeno.
Bukvalno 30. marta, već posle nekoliko dana, Primakov je doleteo ovde u Beograd, kod (Slobodana) Miloševića, s njim su bili ministar odbrane Rusije i šef Spoljne obaveštajne službe, imali su šestočasovni razgovor, veoma napet, tražili su nekakva razrešenja kako bi se prekinuli ti napadi. Tada je Milošević izneo nekoliko potpuno logičnih i razumljivih predloga koji su govorili o tome da će religiozne i etničke manjine na Kosovu biti zaštićene, to je apsolutno logična stvar, ali kako se avion ruskog premijera odvojio od piste na beogradskom aerodromu, tako je NATO udario na aerodrom. To je već bio odgovor.

NATO-u nisu bili potrebni nikakvi kompromisi, u principu ih nisu interesovali pregovori. Avion mog dede je odleteo u Bon, tamo ih je dočekao (Gerhard) Šreder, tadašnji kancelar Federativne Republike Nemačke. Šreder još nije ni saslušao predloge jugoslovenske strane, odmah je rekao da su nedovoljni. Nije ih čak ni saslušao do kraja. Hteli su prosto da unište Jugoslaviju, da unište Srbiju.

U Beogradu ste povodom skupa posvećenog 25. godišnjici NATO bombardovanja Jugoslavije. Ovih dana nas je, međutim, potresla i užasnula tragedija koja se dogodila u Moskvi. Postoji li u ovom trenutku pretpostavka ko stoji iza tog strašnog terorističkog napada? Šta se dogodilo?
- Smatram da je to bila klasična operacija pod lažnom zastavom. Radio sam kao novinar na Bliskom istoku. Prilično sam dobro proučio ljude koji sebe nazivaju islamistima. Tehnički, to su ljudi koji, kada idu da izvedu teroristički napad, zlodelo, retko pokušavaju da napuste mesto zločina. Oni su indoktrinirani, postaju, kako ih zovu, mučenici, često dižući sebe u vazduh. A ovde su veoma čudna ta četiri zlotvora, koja su očigledno želela da spasu svoju kožu. Smatram da su postojale snage koje su ih pripremale, a koje nisu obavezno deo islamističkih terorističkih krugova. Veoma privlači pažnju i to da su putovali ka ukrajinskoj granici. Kako je naš predsednik saopštio, ruske specijalne službe imaju informacije o tome da je tamo trebalo da ih sačekaju Ukrajinci i da ih prevezu preko granice. Smatram da je to bila planirana akcija, moguće da je vodila Glavna uprava Obaveštajne službe Ukrajine, uz pomoć mentora u Londonu, Vašingtonu, Berlinu i tako dalje. Uveren sam u to.
Ako se potvrdi, a nalazimo potvrde, za to da je Ukrajina bila uključena u pripremu terorističkog napada, onda Ukrajina, s pravnog stanovišta, predstavlja terorističku državu. U tom slučaju, zemlje koje podržavaju Ukrajinu, uključujući pomoć u naoružanju, predstavljaju zemlje-sponzore međunarodnog terorizma. U tim pravnim definicijama treba se odnositi prema državama koje isporučuju naoružanje Ukrajini.
Mnogi su ovih dana, osvrćući se na godišnjicu NATO bombardovanja Jugoslavije, a pod utiskom terorističkog napada u Moskvi, ocenili da su ta dva događaja na određeni način povezana. Da li se Vi slažete s takvim ocenama?
- Da, naravno. Veoma dobro pamtimo uzroke događaja u Ukrajini. To je želja NATO-a da približi svoju vojnu infrastrukturu ruskim granicama, da stvara Rusiji probleme. To je ekspanzija NATO-a. Oni su vaspitavali, obučavali borce, teroriste, nacionaliste, naciste, fašiste u Ukrajini. To su poznate činjenice. Podržavali su ih, videli su njihovu delatnost u Ukrajini. A mi smo bili prinuđeni da se nosimo s tim problemom u blizini svoje granice. Od čega je sve to počelo? Od toga što su pre 25 godina uslovni Zapad i NATO, kao njegova vojna struktura, odlučili da mogu sve, da je došao kraj istorije, da oni upravljaju ostatkom sveta. Da nije potrebno nikoga da čuju, da ne moraju da poštuju suverenitet. Pravo jačeg omogućava im da vrše pritisak na bilo koju drugu zemlju koja im stoji na putu. Pokušavali su to da učine s Jugoslavijom, sa Srbijom. Neko smatra da im je to uspelo. Oni smatraju da su pobedili Srbiju. Ja smatram da nisu pobedili Srbiju. Srbija se sačuvala kao suverena država i nadam se da će opstati. Tada se govorilo da su Srbi kupili vreme za Rusiju i da je NATO mnogo toga ispitao na Jugoslaviji, da bi kasnije to koristio protiv Rusije. Prošlo je 25 godina i mi se uveravamo da je tako. Da, NATO nije pobedio, ali se borba ipak nastavlja.
Takozvana država Kosovo, koja se nalazi na teritoriji srpskog Kosova i Metohije, predstavlja rasadnik terorizma, šverca. I sve je to pod vojnim plaštom NATO-a. To jest, događaji od pre 25 godina nisu se završili, sve se to nastavlja sada. I, naravno, mi, Ruska Federacija, ruski narod, veoma smo zahvalni Srbiji za to što ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije. Mi osećamo da ovde postoje politička podrška i razumevanje onih ciljeva i zadataka koji su sada pred Rusijom.
Može li, prema Vašem mišljenju, Srbija da izdrži pritisak Zapada?
- To je veoma teško, mi to razumemo, jer je srpsko rukovodstvo prinuđeno da manevriše. Srbija je sa svih strana okružena NATO-om, Evropskom unijom – NATO-om i Evropskom unijom. Ona nema spoljnu granicu, izlaz iz te zamke, da tako kažemo. Srbija, međutim, s velikim dostojanstvom čuva svoj suverenitet. Bravo, Srbijo!
Može se reći da je duh ponekad jači od oružja i svega ostalog...
- Da, naravno, duh jeste jači od oružja. Srpski duh posebno.
Nedavno ste izjavili da među današnjim političarima u Evropi vlada glupost. Zbog čega je, prema Vašem mišljenju, tako?
- U engleskom jeziku postoji takav izraz... čizme nekadašnjih evropskih lidera su prevelike za ove današnje. Čini mi se da su De Gorove cipele prosto nosač aviona za današnjeg Makrona. O tome je pisao, pored ostalih, Aleksandar Solženjicin. Kada je u tvojoj civilizaciji najvažnija ideja bezgranična sloboda, ali ne prosto sloboda, nego sloboda od bilo kakve odgovornosti, a glavni sadržaj tvog života dobijanje zadovoljstva, i kada ti ni za šta ne odgovaraš, onda degradiraš. Ljudi koji sada upravljaju Evropom, i ne samo Evropom, pogledajte šta se radi u Sjedinjenim Američkim Državama, to su prilično hrabri, ali apsolutno besmisleni menadžeri, u rangu trgovaca. To nisu državnici. To su trgovci koji su se domogli vlasti. To je sve.
Može li se danas, ipak, biti optimista i verovati u to da će pobediti onaj duh koji smo spomenuli, a ne sila?
- Postoji tužna pošalica, ali je ona moja omiljena: ja sam pesimista iz ubeđenja, profesionalni pesimista. I to je veoma pogodno jer, ili uvek imaš pravo, ili si prijatno iznenađen, odnosno, uvek si na dobitku. Smatram da je budućnost na našoj strani, na strani globalnog suverenog sveta, budućnost nije na strani civilizacije gusara i razbojnika koji su od samog početka, od rasta moći, činili zapadni svet. Vidimo da su sve te evropske idile o ljudskim pravima i sličnim stvarima samo tepih ispod kog se krije skelet strašnog čudovišta. I to čudovište sada izviruje ispod svih tih poljana, ispod tih idiličnih predstava o ljudskim pravima i svemu ostalom i napada sve nas. Ipak, istina i vreme jesu na našoj strani i mi ćemo pobediti!
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala