Slučaj Dinko: Zapadni beli medved koji zbija šale sa Jasenovcem - štiti li zakon Srbe od ovoga?
© Javno vlasništvo
Pratite nas
Etička komisija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dobila je ozbiljan „domaći zadatak“ od svojih studenata koji su, nezadovoljni javnim nastupom profesora Dinka Gruhonjića, odlučili da njegove reči stave na kantar kako bi se procenilo ima li u njima elemenata nacionalne, verske i rasne mržnje prema srpskom narodu.
Pored toga što je Gruhonjić nedavno javno izjavio da ima lepo ime, poput upravnika Jasenovca Dinka Šakića, on je zagovarao rušenje novosadskih crkava i otvaranje pabova na njihovim mestima. Crkvu na Telepu bi, po njegovim rečima, trebalo pretvoriti ili u pab, ili u „stejdž“ za Egzit, a Vojvodina je „ni kriva ni dužna, ostala sa Srbijom“.
Branislav Ristivojević, profesor univerziteta, podsetio je da se, pored optužbi za izazivanje mržnje prema Srpstvu i pravoslavlju, ranije i iz drugih razloga već povela rasprava o Gruhonjićevom položaju na novosadskom fakultetu.
Prof. dr Branislav Ristivojević
Ristivojević je, inače, smenjen sa mesta dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu, samo zato što je vodio studente u ambasadu Rusije. Do smene je došlo u leto 2022. u njegovom drugom mandatu, a katedru je zadražao. Smenjen je iz, kako kaže, rusofobije, jer je neko smatrao da je za saradnju sa Rusijom to bio „osetljiv politički trenutak“, budući da je rat u Ukrajini već bio počeo.
U vremenu kada je Ristivojević bio dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Pravni fakultet je reagovao pri Gruhonjićevom izboru u zvanje, dovodeći u pitanje njegovu kompetenciju, naučne i akademske zasluge i dostignuća. Ovaj apel nikada nije došao na dnevni red, ali se sad, kaže Ristivojević, situacija promenila i sami studenti su uključeni.
Jedno je sloboda govora, drugo je besprizorni bezobrazluk koji ovaj čovek priređuje već dugo vremena, a koji se slučajno, sticajem okolnosti, našao na mestu profesora, iako to ne zaslužuje. On nije dostojan da obavlja taj posao odavno, ali ne zbog ove najnovije užasavajuće izjave. Mi ovde u Novom Sadu s tim njegovim lupetanjima živimo već godinama, rekao je Ristivojević za Sputnjik.
Na kraju krajeva. kaže on, nije bitno da li taj čovek ima ili nema uticaja niti koliko ljudi će ga uzeti za ozbiljno. Pitanje je samo jedno – da li je to bio govor mržnje ili ne, odnosno da li se to što je Gruhonjić rekao kažnjava po zakonu ili ne.
Njegove ranije izjave su takođe bile ovakve, pa često i teže od ovih, samo što ranije niko osim Pravnog fakulteta nije reagovao. Ja nemam bolju reč nego bljuvotina. Čoveku koji je juče došao iz Banjaluke, danas smetaju drugi ljudi koji dolaze iz te iste Banjaluke. Kako je on došao? Na letećem ćilimu? To je najobičniji bezobrazluk i Filozofski fakultet mora da reaguje. Morao je već stotinu puta da reaguje, jer je to rečnik jednog uličara, a ne nekoga ko pripada akademskoj zajednici.
Srbosjek
© Sputnik / Lola Đorđević
„Domaći izdajnik strani plaćenik“
Novinar Filip Rodić smatra da je ovakav rečnik proizvod stranog mešanja i stranih pokušaja da se izvrši inžinjering nad srpskim narodom, pa samim tim i Vojvodinom. On je podsetio na reči nekadašnjeg nemačkog ambasadora Cobela da će Vojvodina „biti sledeća“, ukoliko ne budemo „poslušni“ sa Kosovom.
Dinko Gruhonjić i njemu slični su direktan proizvod američkog mešanja i mešanja kolektivnog Zapada u naše društvo i društvene odnose i oni se zaista osećaju zaštićeno kao beli medvedi zato što znaju da iznad njih stoje šesta flota i veliki američki kapital. To nit je od juče, niti će prestati sutra. To je nešto što traje i što ima snažnu podršku od elemenata sa Zapada, izjavio je Rodić za Sputnjik.
On ovakvu retoriku smatra nedopustivom, praveći poređenje sa drugim narodima. Ukoliko bi se bilo koji drugi narod ili verska zajednica oslovljavale i tretirale na isti način, zamenivši samo ime „Srbin“ ili „Srbija“ sa njihovim, to bi bila međunarodna katastrofa. Isto tako padaju u vodu pravdanja da je u pitanju bila bezazlena šala, jer, kako kaže Rodić, nije zamislivo ni da se, primera radi, Dado Topić, kome je kršteno ime Adolf, šali kako ima lepo ime poput Hitlera.
Adolf Hitler i Rudolf Hes 1939. godine.
© AFP 2023 / FRANCE PRESSE VOIR
Ipak, činjenica da Gruhonjić godinama radi i zarađuje, između ostalog i na državnom univerzitetu, da predaje omladini, da ima svoje privatne poslove, da govori i piše najgadnije uvrede i pravi zločinačka poređenja na račun Srba i pravoslavlja, a nikad mu nije falila ni dlaka sa glave, kaže Rodić, govori u prilog činjenici da je u Srbiji društvo daleko tolerantnije i demokratskije nego što su to mnoga zapadna društva.
Šta kažu studenti?
Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde Gruhonjić predaje, većinom glasova je osudio njegovo ponašanje, a zvaničnim telima fakulteta, odnosno Etičkoj komisiji, prosledili su dopis kojim zahtevaju da se govor Dinka Gruhonjića proglasi za govor mržnje.
Nemanja Vujić, student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, inače istoričar dvadesetog veka sa specijalizacijom na temi genocida nad Srbima u NDH, priča za Sputnjik kako su studenti hteli da se ovaj put i njihov glas čuje, budući da se ne radi o izolovanom incidentu već problemu čitavog društva. On je rekao da je ovih dana stigao „bezbroj molbi“ studenata, u cilju osude profesorovog ponašanja.
Ono šta nam je konkretno zasmetalo je bio rečnik profesora Gruhonjića koji konstantno izaziva nezadovoljstvo. Mi smo došli u situaciju da je postalo gotovo normalno da se u javnosti čuju izjave koje su separatističke, šovinističke, rasističke... tako da smo pomislili da ne možemo preći preko ovoga. Najmanje šta kao studentski predstavnici Filozofskog fakulteta možemo učiniti jeste da pokrenemo inicijativu u cilju da se ovaj put nešto o tome kaže i to od onih organa čiji je to posao. Mi smo zapravo samo hteli da skrenemo pažnju da nešto što nije normalno ne možemo da prihvatimo kao normalno, rekao je Vujić za Sputnjik.
Filozofski fakultet
© Sputnik / Lola Đorđević
Jedan od inicijatora svega ovoga bila je, kako kaže, sama podrška naroda, odnosno formalni i neformalni pozivi javnosti da se studenti oglase i urade nešto po tom pitanju. Podrška se, objašnjava Vujić, još više pojačala nakon pokretanja inicijative, kada su vesti o njoj dostigle nekoliko stotina hiljada pregleda za vrlo kratak vremenski period. Podrška je široka, javnost je vrlo zainteresovana, kao i mediji, a njihova zamisao je, u smislu šireg interesovanja, prevazišla prvobitna očekivanja.
Mi se ovde držimo samo slova Ustava. U Novom Sadu smo jako srećni što smo jedna multikulturalna sredina gde su svakoj manjini zakonima i Ustavom obezbeđena sva moguća prava i što je država Srbija takva zemlja koja to omogućuje. Srpski narod bi u nekim drugim državama bio jako srećan da ima ta prava. To što mi svakoj manjinskoj zajednici i narodu dajemo velika prava, ne znači da srpska većina može da bude nipodaštavana.
Kada govori o stanju na terenu, odnosno osećanjima onih koji žive i rade u severnom delu Srbije, Nemanja objašnjava da nikakvih podela nema, da se one orkestriraju i nalaze samo na društvenim mrežama. Ljudi u Vojvodini normalno funkcionišu, žive, rade, vole, plaćaju poreze, nevezano za to da li dolaze iz Vojvodine, Novog Sada, južnih delova Srbije, Beograda, Republike Srpske, Crne Gore... Kada je reč o netrpeljivosti, nastavlja on, širi je jedna mala grupa koja ima širok medijski prostor, proporcionalno dosta veći u odnosu na njihovu brojnost i relevantnost.
Pozivam sve studente novosadskog i drugih univerziteta u Republici Srbiji da nam se pridruže i pruže podršku. To će nam mnogo značiti jer je ovo borba za sve studente i prava svakog pojedinačnog studenta, nezavisno od toga kako se on lično deklariše. Ovo je borba za prava svih nas, zaključio je Nemanja Vujić.
Pogledajte i:
