Srbija platila visoku cenu za svoju hrabrost: Komemoracija u Moskvi povodom godišnjice NATO agresije
21:59 20.03.2024 (Osveženo: 22:24 20.03.2024)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
U ambasadi Srbije u Moskvi je održana komemoracija povodom 25. godišnjice od početka NATO agresije na Srbiju. Na događaju je otkrivena spomen-ploča u znak sećanja na žrtve agresije 1999. godine.
Na početku obeležavanja godišnjice intonirane su himne Srbije i Rusije, domaćini su istakli da je NATO agresija počela 1999. godine i da do dan danas nije završena.
Okupljeni su odali poštu stradalima u bombardovanju minutom ćutanja, a ambasador Srbije u Rusiji prof. dr Momčilo Babić poručio je da je Srbija platila visoku cenu za svoju hrabrost.
"Mi smo mala, ali ponosna nacija, zbog toga smo izgubili trećinu stanovništva samo tokom Prvog svetskog rata. Da se nismo borili za slobodu danas bi nas bilo 20 miliona. Skupo smo platili zaštitu naših interesa tokom istorije i pred nama su novi izazovi", poručio je Babić.
Srbija je, kaže ambasador, okružena sa svih strana zemljama NATO-a i istovremeno se trudi da zaštiti svoje pravo na samostalnost, ali i spreči sukobe.
U ambasadi Republike Srbije u Moskvi prisustvovali smo događaju koji ne dozvoljava da se zaboravi NATO agresija, ubijanje civila i razaranje infrastrukture od strane 19 najrazvjenijih zapadnih zemalja, bez odluke Savjeta bezbjednosti,što je nezabilježen zločinu u istoriji čovečanstva pic.twitter.com/hTBD9F9aSO
— Nenad Stevandić (@nenad_stevandic) March 20, 2024
Advokat Goran Petronijević, koji je prisutnima predstavio svoju knjigu "NATO pred sudom istorije" izjavio je za Tanjug da je u vreme pokušaja prekrajanja istorije neophodno zapamtiti i podsećati na činjenice.
"Svedoci smo falsifikovanja i revizije istorije, to je jedan proces koji traje duži vremenski period. To je karakteristično za pristup neoliberalno - globalističkog poretka, koji pokušava da sve stvari koje su vezane za naciju - državu, narod, veru i porodicu, stubove na kojima počiva suverenizam, umanje njihov značaj ili ih poruše potpuno."
On je istakao da je na ljudima da sačuvaju sećanje na žrtve.
"Ja ne bih oprostio niti bih zaboravio. Knjiga je napisana da se ne zaboravi, a osećaj oprosta se može dati ukoliko ga neko traži. Ako je neko napravio određen problem, krivicu, nešto što je loše i ako traži oprost, tada se postavlja pitanje da li ću oprostiti ili ne. Hrišćanski je oprostiti, ali ovde to niko nije tražio. Dan danas insistiraju na tome da smo mi krivci što su nas bombardovali."
Ovaj događaj se, po značaju prisutnih gostiju, karakteriše kao najvažniji skup ikada održan u ambasadi.
Događaju je prisustovao veliki broj gostiju iz Srbije, Rusije i Republike Srpske. Obeležavanje četvrt veka od početka NATO agresije pratili su, između ostalih, direktor Četvrtog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije Jurij Pilipson, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, doskorašnji šef BIA-e Aleksandar Vulin i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.
Skup su prisustvovali su i zamenik predsednika Saveta Federacije Konstantin Kosačov, zamenik predsednika Državne Dume Aleksandar Babakov i još 40 senatora i deputata Federalne skupštine Ruske Federacije.
Pogledajte i:
