Na Zapadu su jako iznenađeni: I oni su „glasali“ – za Putina /video/
© Sputnik / Alexey Maishev
/ Pratite nas
Zapad ne razume mentalitet ruskog naroda, nije slučajna tolika podrška Vladimiru Putinu za novi mandat, jer Rusija je u opasnosti, u ratu i zato je to najnormalnije za one koji vole svoju zemlju. I što je veći pritisak na Rusiju, to je veća homogenizacija naroda oko svog rukovodstva. Tako je i Zapad „glasao“ za Putina, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Ovi izbori su se razlikovali od drugih po tome što su održani u situaciji koja nije nimalo redovna: Rusija vodi specijalnu vojnu operaciju i zbog toga je atmosfera potpuno drugačija – mnogo više toga je bilo u igri, objašnjava glavna i odgovorna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić.
Ona podseća da je Putin svaki put kad je išao na izbore dobijao mnogo glasova, ali da su birači sada, dajući mu onu uobičajenu podršku zbog rasta životnog standarda, dali i glas za međunarodnu politiku koju vodi, pogotovu vezano za Ukrajinu.
“Zato je odgovor ovakav kakav je. Jer ako se vratimo na prethodne izbore na kojima je Putin učestvovao, a bilo je to četiri puta, sad i kad se Krim vratio Rusiji imao je najveću moguću podršku – posle Krima 76 odsto i sada 87,28 odsto”, navodi Milinčićeva, pitajući se šta rade toliki zapadni obaveštajci u Rusiji, pogotovu kad je ovakva situacija, kad nisu uspeli da razumeju mentalitet Rusa.
Pritisak Zapada ojačao podršku Putinu
Po mišljenju Dušana Prorokovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, na Zapadu su ipak iznenađeni ogromnom izlaznošću i tako ubedljivom podrškom birača Putinu.
“Niko tamo nije dovodio u pitanje rezultat ali ovolika izlaznost i ovakva podrška Putinu teško da je očekivana. Putin je ostvario respektabilan rezultat i za političke sisteme sa dva ili tri puta više birača. Ovo jeste iznenadilo Zapad, pogotovu što smo imali ne samo tokom proteklih godinu dana podrivanje tog rejtinga Putina, nego i tokom kampanje”, ističe Proroković uz podsećanje ne samo na opsežnu propagandu, već i na bombardovanje Belgorodske i Kurske oblasti u cilju zastrašivanja birača.
Zapad se, konstatuje on, malo izgubio u procenama, i ne samo oko situacije u Ukrajini:
“Nit bi na nedavnim izborima bila ovolika izlaznost, niti bi ovoliko glasova bilo za Putina da nije bilo sankcija i da nije bilo pritiska Zapada u proteklih godinu dana. Narod se homogenizuje oko lidera kad imate egzistencijalnu pretnju.”
Izborni proces za primer
Komentarišući kritike ruskog izbornog procesa koje se čuju na Zapadu, Proroković kaže da je za njih Rusija bila najviše demokratska 90-ih godina, odnosno 1996. kad su na izborima trčali Boris Jeljcin i Genadij Zjuganov, a kada je Bil Klinton direktno pomagao prvom.
“Ali eto, to je za njih bila demokratija, a ovo sada nije. Za njih su prosto neke zemlje autokratske, nedemokratske i unapred je sve osuđeno, mogu se Rusi truditi koliko god hoće da taj proces učine transparentnim – ukoliko na njemu nema opozicije koju finansira Zapad izbori neće biti prihvaćeni kao demokratski”, kaže Proroković, navodeći kao argument protiv takve zapadne ocene lično iskustvo posmatrača na jednim od prethodnih izbora u Rusiji.
Ne samo da je, obrazlaže on, 99 odsto biračkih mesta pokriveno kamerama 24 časa, nego se za dešifrovanje rezultata glasanja koristi blok čejn tehnologija. Uz to, nemoguće je ukrasti glas na televotingu, a moguće je poništiti svoj glas putem interneta, na primer, ako bi vas poslodavac prisilio da glasate za neku partiju vi možete u roku od 24 časa da poništite glas, pa da ponovo glasate.
“Ništa nije prepušteno slučaju. I sad zamislite kad se u SAD glasa poštom, i treba to da uporedite sa ovim procesom u Rusiji…”
Visoku ocenu toka glasanja na ovim izborima dali su, u direktnom uključenju u emisiju Svet sa Sputnjikom, i srpski posmatrači Jovan Janjić i Mitar Kovač, poslanici pokreta Mi – glas iz naroda.
“Posetili smo veći broj glasačkih mesta i nigde nismo uočili nešto što ne bi trebalo, sve je do savršenstva urađeno. Ovo je primer uređenog izbornog sistema i demokratičnost izbora je pokazana sa najvećim dometom. Bio je prisutan i veliki broj posmatrača, kako domaćih tako i stranih - njih 1115 m iz 129 zemalja sveta, tj. dve trećine zemalja naše planete je pratilo izbore u Ruskoj Federaciji. I oni dele naše mišljenje da je sve besprekorno organizovano i da može biti primer ostatku sveta na koji način se organizuju izbori uz maksimalnu zaštitu tajnosti i uz izuzetno visoke mere bezbednosti”, rekao je Janjić.
Kovač dodaje da je bilo očigledno da je narod jedinstven u volji da ponovo poveri mandat Putinu što je, po njihovom osećaju, spas i za Rusiju, i za mir u Evropi.
Proroković napominje da je logičan i ogroman odziv i podrška Putinu na Krimu i novim teritorijama jer, kako kaže, da nije bilo Rusije većina Rusa ne bi ni ostala da živi u gradovima u kojima je rođena u tim područjima.
Šta posle izbora
Na pitanje, šta posle izbora i može li se očekivati da se kriza u Ukrajini reši pregovorima, Ljubinka Milinčić podseća da je Putin u poslednje vreme više puta naglašavao da je Rusija spremna na pregovore, ali da je Ukrajini, i kad je to htela na početku specijalne vojne operacije, bilo zabranjeno da pregovara.
“Kad govorimo o tome s kim bi sad mogao da pregovara Putin, naravno da to nije Zelenski jer ne vodi Ukrajina rat nego Zapad… Rat vode NATO i Amerika protiv Rusije. Prava adresa za pregovore bio bi američki predsednik ali ne ovaj koji ne zna gde je”, primećuje glavna urednica srpskog Sputnjika.
Objašnjava i kako je shvatila Putinovu izjavu u izbornoj noći da bi Rusija mogla da uspostavi “sanitarni kordon” u Ukrajini.
„Ja sam to doživela kao ono što je odavno govorio, kad su ga pitali gde će stati ruska vojska. On je rekao da sve zavisi od toga kakvo oružje ima Ukrajina i dokle dođe - ukoliko Ukrajina ima oružje dometa 300 kilometara dometa staćemo tako da to oružje ne može da dosegne Rusiju. Ako Nemci pošalju rakete „taurus“ dometa 500 kilometara, onda će se to pomeriti na 500 km. U svakom slučaju, to je ta prva i početna Putinova ideja – da Ukrajina ne sme biti zemlja sa koje se mogu lansirati rakete na Rusiju niti organizovati bilo koja vrsta napada na Rusiju. Da li se to zove sanitarni kordon ili kako god, u svakom slučaju, ukoliko Ukrajina opstane to će biti zemlja koja će biti neutralna, razoružana i koja neće ni na koji način moći da preti Rusiji. Što pre to shvate Zelenski i Amerikanci, utoliko bolje za Ukrajinu.“.
Prema rečima Prorokovića, deklarisani ciljevi Rusije u Ukrajini su denacifikacija i demilitarizacija ali je zasad teško reći šta to teritorijalno podrazumeva.
„Čini se da Putin ide na iscrpljivanje Ukrajine, ne samo u pogledu vojne opremljenosti, mobilizacionih kapaciteta nego i u pogledu ekonomije, krunjenja političke podrške. Njemu to dosta dobro ide u poslednje vreme“, konstatuje politikolog.
Pogledajte i:
