https://lat.sputnikportal.rs/20240309/velika-osveta-globalne-vecine-rusiju-nije-moguce-izolovati-1168591681.html
Velika osveta globalne većine: Rusiju nije moguće izolovati
Velika osveta globalne većine: Rusiju nije moguće izolovati
Sputnik Srbija
Nakon što već nisu umeli, ili naprosto nisu ni mogli da Rusiju poraze vojno a uz to i ekonomski, predstavnicima kolektivnog (NATO) Zapada preostala je i puka... 09.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-09T21:39+0100
2024-03-09T21:39+0100
2024-03-09T21:39+0100
rusija
rusija
rusija – politika
nato
sergej lavrov
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/427/91/4279131_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_e2ae80f70f7daf9d5b2e6cf69742889b.jpg
Turska, članica NATO-a, ugostila je tom prilikom šefa diplomatije Ruske Federacije Sergeja Lavrova. Lavrov se, povrh toga, u Antaliji zvanično sastao i sa ministrom inostranih poslova još jedne NATO članice, Slovačke, Jurajem Blanarom – uz njih i sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, uz brojne druge susrete na skupu koji okuplja preko 3.000 učesnika – a sve to pred očima predstavnika NATO-a na Diplomatskom forumu u Antaliji, Amerikanca Skota Breja, pomoćnika generalnog sekretara za bezbednost i obaveštajne poslove.Topla dobrodošlica u AntalijiAmerika se, štaviše, nije ni usudila da javno zatraži od svoje NATO partnerke Turske da ne ugosti Lavrova; jasno je kakav bi odgovor dobila a poniženje bi pritom bilo još i veće… Te će skup u Antaliji predstavljati i odličan presedan i upotrebljiv izgovor za sve koji ubuduće budu hteli da ugoste Ruse a Amerikanci to požele da spreče.Takvu situaciju, koje su svesni svi koji su bili u Antaliji, Lavrov je iskoristio kako bi suptilno skrenuo pažnju na trijumf svoje zemlje u odnosu na pokušaje Amerike da je izoluje od svih ostalih – tako što se javno zahvalio „turskim kolegama na njihovoj gostoljubivosti i toploj dobrodošlici” na „veoma reprezentativnoj konferenciji, s učesnicima iz više od stotinu država” – da bi se zatim osvrnuo i na suštinu razloga zbog kojih je uprkos nastojanjima kolektivnog Zapada on bio tu, u Antaliji, umesto izolovan od ostatka sveta.Multipolarnost je realnost„Kolektivni Zapad”, ukazao je Lavrov, „koristi sadašnju međunarodnu situaciju da nameće svoja pravila, na kojima veruje da svetski poredak mora da bude zasnovan… Ta pravila samo predstavljaju želju zapadnih zemalja da nastave sa svojim neokolonijalističkim ponašanjem i da žive na račun drugih… Verujemo da globalna većina, koja uvećava svoj značaj na sve načine, kao što su globalna ekonomija i politika, razume da je neophodan povratak korenima i principima Ujedinjenih nacija (…) koje Zapad ne samo da jednostavno ignoriše, već ih i flagrantno krši… Oni koji su do skoro imali odlučujuću težinu u svetskoj ekonomiji i tehnološkom razvoju odlučili su da im je potrebno da manipulišu međunarodnim pravom kako bi sačuvali svoju dominaciju koja nestaje… Multipolarnost je danas realnost. I to ne radi izazivanja Zapada, već je to prirodan proces nastao usled ekonomskog napretka… Naše zapadne kolege moraju da napuste kolonijalno razmišljanje, da prestanu da žive na račun drugih, i da se suzdrže od arogantnog i suštinski rasističkog pristupa međunarodnim odnosima”, napomenuo je Lavrov.I, na pitanje gde će biti Rusija kroz 10 godina kao rezultat ovakve spoljne politike, odgovorio je samouvereno: „U centru sveta, naravno.”Savezi koji potkopavaju ZapadOvo stoga što su sve to poruke koje se jako dobro razumeju, i rado prihvataju, u najvećem delu globalnog Juga, to jest svuda izvan kolektivnog Zapada – to je ona globalna većina koju spominje Lavrov.I to se sve više, i sa sve više uznemirenosti, primećuje i na Zapadu.Pa je tako Fiona Hil, nekadašnja funkcionerka u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD koja ne može da se osumnjiči za preterane simpatije prema bilo kome osim sopstvene (duboke) države, čak bila prisiljena da primeti: „Zašto su uopšte oni ’ostatak’ sveta? Oni jesu svet, predstavljaju 6,5 milijardi ljudi. Naša terminologija smrdi na kolonijalizam”.Karakteristično, i „Vašington post” je nedavno detektovao kako „Rusija pokazuje samopouzdanost dok stvara saveze koji potkopavaju Zapad” – „Kremlj je počeo da govori o sebi kao delu ’globalne većine’”, skreće pažnju i „Vašington post” i pritom opominje na „rast optimizma oko globalne pozicije Rusije” – a sve to u kontekstu sve sveobuhvatnije rusko-kineske saradnje u okviru nezapadnog sveta, koja uključuje i saradnju u oblasti veštačke inteligencije, „interneta stvari” i stvaranja novog finansijskog poretka; s tim u vezi, pomoćnik predsednika RF Jurij Ušakov ove nedelje je otkrio i detalje u vezi s novom svetskom finansijskom arhitekturom za koju je najavio da će biti zasnovana na blokčejn tehnologiji i nezavisna od Zapada, u okviru proširenog BRIKS-a…Dok je povrh toga francuski „Mond” još sredinom prošle godine najavio i „osvetu globalnog Juga” koji je, odbijajući da se priključi sankcijama Rusiji, „postao geopolitički ’kontinent’”… A pritom, nakon svega što je Zapad preduzeo protiv predsednika Rusije, „mnogi lideri globalnog Juga kazali su sebi: Ako to mogu da rade protiv Putina, jednog dana će tako i protiv nas”…Zašto je globalna većina odlučila da se ne svrsta uz kolektivni Zapad protiv Rusije? Šta pokazuju skupovi poput nedavnog u Antaliji? I šta planiraju Rusija i njeni saveznici?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” razgovarali Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i publicista Igor Ivanović.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
rusija, rusija – politika, nato, sergej lavrov, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, nato, sergej lavrov, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
Velika osveta globalne većine: Rusiju nije moguće izolovati
Nakon što već nisu umeli, ili naprosto nisu ni mogli da Rusiju poraze vojno a uz to i ekonomski, predstavnicima kolektivnog (NATO) Zapada preostala je i puka formalnost da pred čitavim ostatkom sveta dožive i diplomatski poraz. Dobru priliku za to, koju nisu propustili, imali su od 1. do 3. marta u Antaliji na Diplomatskom forumu.
Turska, članica NATO-a, ugostila je tom prilikom šefa diplomatije Ruske Federacije Sergeja Lavrova. Lavrov se, povrh toga, u Antaliji zvanično sastao i sa ministrom inostranih poslova još jedne NATO članice, Slovačke, Jurajem Blanarom – uz njih i sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, uz brojne druge susrete na skupu koji okuplja preko 3.000 učesnika – a sve to pred očima predstavnika NATO-a na Diplomatskom forumu u Antaliji, Amerikanca Skota Breja, pomoćnika generalnog sekretara za bezbednost i obaveštajne poslove.
Topla dobrodošlica u Antaliji
Amerika se, štaviše, nije ni usudila da javno zatraži od svoje NATO partnerke Turske da ne ugosti Lavrova; jasno je kakav bi odgovor dobila a poniženje bi pritom bilo još i veće… Te će skup u Antaliji predstavljati i odličan presedan i upotrebljiv izgovor za sve koji ubuduće budu hteli da ugoste Ruse a Amerikanci to požele da spreče.
Takvu situaciju, koje su svesni svi koji su bili u Antaliji, Lavrov je iskoristio kako bi suptilno skrenuo pažnju na trijumf svoje zemlje u odnosu na pokušaje Amerike da je izoluje od svih ostalih – tako što se javno zahvalio „turskim kolegama na njihovoj gostoljubivosti i toploj dobrodošlici” na „veoma reprezentativnoj konferenciji, s učesnicima iz više od stotinu država” – da bi se zatim osvrnuo i na suštinu razloga zbog kojih je uprkos nastojanjima kolektivnog Zapada on bio tu, u Antaliji, umesto izolovan od ostatka sveta.
Multipolarnost je realnost
„Kolektivni Zapad”, ukazao je Lavrov, „koristi sadašnju međunarodnu situaciju da nameće svoja pravila, na kojima veruje da svetski poredak mora da bude zasnovan… Ta pravila samo predstavljaju želju zapadnih zemalja da nastave sa svojim neokolonijalističkim ponašanjem i da žive na račun drugih… Verujemo da globalna većina, koja uvećava svoj značaj na sve načine, kao što su globalna ekonomija i politika, razume da je neophodan povratak korenima i principima Ujedinjenih nacija (…) koje Zapad ne samo da jednostavno ignoriše, već ih i flagrantno krši… Oni koji su do skoro imali odlučujuću težinu u svetskoj ekonomiji i tehnološkom razvoju odlučili su da im je potrebno da manipulišu međunarodnim pravom kako bi sačuvali svoju dominaciju koja nestaje… Multipolarnost je danas realnost. I to ne radi izazivanja Zapada, već je to prirodan proces nastao usled ekonomskog napretka… Naše zapadne kolege moraju da napuste kolonijalno razmišljanje, da prestanu da žive na račun drugih, i da se suzdrže od arogantnog i suštinski rasističkog pristupa međunarodnim odnosima”, napomenuo je Lavrov.
I, na pitanje gde će biti Rusija kroz 10 godina kao rezultat ovakve spoljne politike, odgovorio je samouvereno: „U centru sveta, naravno.”
Savezi koji potkopavaju Zapad
Ovo stoga što su sve to poruke koje se jako dobro razumeju, i rado prihvataju, u najvećem delu globalnog Juga, to jest svuda izvan kolektivnog Zapada – to je ona globalna većina koju spominje Lavrov.
I to se sve više, i sa sve više uznemirenosti, primećuje i na Zapadu.
Pa je tako Fiona Hil, nekadašnja funkcionerka u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD koja ne može da se osumnjiči za preterane simpatije prema bilo kome osim sopstvene (duboke) države, čak bila prisiljena da primeti: „Zašto su uopšte oni ’ostatak’ sveta? Oni jesu svet, predstavljaju 6,5 milijardi ljudi. Naša terminologija smrdi na kolonijalizam”.
Karakteristično, i „Vašington post” je nedavno detektovao kako „Rusija pokazuje samopouzdanost dok stvara saveze koji potkopavaju Zapad” – „Kremlj je počeo da govori o sebi kao delu ’globalne većine’”, skreće pažnju i „Vašington post” i pritom opominje na „rast optimizma oko globalne pozicije Rusije” – a sve to u kontekstu sve sveobuhvatnije rusko-kineske saradnje u okviru nezapadnog sveta, koja uključuje i saradnju u oblasti veštačke inteligencije, „interneta stvari” i stvaranja novog finansijskog poretka; s tim u vezi, pomoćnik predsednika RF Jurij Ušakov ove nedelje je otkrio i detalje u vezi s novom svetskom finansijskom arhitekturom za koju je najavio da će biti zasnovana na blokčejn tehnologiji i nezavisna od Zapada, u okviru proširenog BRIKS-a…
Dok je povrh toga francuski „Mond” još sredinom prošle godine najavio i „osvetu globalnog Juga” koji je, odbijajući da se priključi sankcijama Rusiji, „postao geopolitički ’kontinent’”… A pritom, nakon svega što je Zapad preduzeo protiv predsednika Rusije, „mnogi lideri globalnog Juga kazali su sebi: Ako to mogu da rade protiv Putina, jednog dana će tako i protiv nas”…
Zašto je globalna većina odlučila da se ne svrsta uz kolektivni Zapad protiv Rusije? Šta pokazuju skupovi poput nedavnog u Antaliji? I šta planiraju Rusija i njeni saveznici?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” razgovarali Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i publicista Igor Ivanović.
