https://lat.sputnikportal.rs/20240303/zapad-ne-moze-da-sakrije-strah-od-poraza-probijena-neosvojiva-linija-kijeva-video-1168300341.html
Zapad ne može da sakrije strah od poraza: Probijena „neosvojiva linija“ Kijeva /video/
Zapad ne može da sakrije strah od poraza: Probijena „neosvojiva linija“ Kijeva /video/
Sputnik Srbija
Nenadano, pad Avdejke postao je najkomentarisaniji događaj na Minhenskom bezbednosnom forumu. Kolektivni Zapad suočen je sa novim razvojem situacije i to se... 03.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-03T18:01+0100
2024-03-03T18:01+0100
2024-03-03T18:01+0100
rusija
rusija
ukrajina
emisija „prorok“
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110992/10/1109921097_0:387:7360:4527_1920x0_80_0_0_57d15b7c3ca1517ef19cc324748ecaa7.jpg
Ranije je planirano da se temi Ukrajine posveti najveća pažnja na skupu u Bavarskoj. Uočljivo je to po temama diskusionih panela i pozvanim predavačima. No, ovakav rasplet tada, prilikom planiranja, očigledno nije očekivan.Učestalost komentara i analiza o epilogu duge bitke sa „brzim krajem“ u nevelikoj donbaskoj varoši, kao i broj procena iz „obaveštenih izvora“ iznošenih nakon konferencije potvrđuje ovu tezu. Kao uostalom i prozivke o odgovornosti za ovakav rasplet.Probijena „neosvojiva linija“Ko je kriv? Bajden ili Kongres? Zelenski ili Zalužni? Ili možda evropske zemlje koje nedovoljno i nevoljno naoružavaju Kijev?Ovo jeste suštinska razlika u odnosu na prethodne poraze u Marijupolju, Lisičansku ili Bahmutu. Ruske snage pomeraju liniju fronta sa „sistema utvrđenih uporišta“ ka stepi usled čega će ostvariti taktičku prednost.Probijena je kijevska „mažino linija“ održavana čitavu deceniju i proglašavana „neosvojivom“.Nužno je osmišljavati novu strategiju, a u uslovima brzog trošenja resursa, nedostatka vremena, te promenjenih političkih okolnosti to uopšte nije jednostavno. Istovremeno, stiče se utisak i o pojavi straha od poraza. Jer, resursni potencijal se osetno „istanjio“ bilo da se radi o ljudima ili sredstvima, faktor vreme više „igra“ za Ruse, SAD i EU čekaju izbori u uslovima progresivne unutrašnje destabilizacije, dok se na međunarodnom planu održavaju relacije uspostavljene u proleće 2022. godine što ukazuje na određeni kontinuitet (a što se u odnosu na sukob u Ukrajini posmatra kroz matricu - kolektivni Zapad protiv globalne većine!).Ukrajina nije sposobna za novu kontraofanzivu, pitanje je koliko spremnosti ima i za aktivniju defanzivu. SAD nisu sposobne da u svoj (geo)politički blok privuku neku od ključnih nezapadnih država, pitanje je i koliko su sposobne da brane pozicije u Evropi ili na Bliskom istoku. U slučaju poraza, podrazumeva se, uslediće i posledice. Kolike i za koga?Šef kijevske diplomatije pozvao je evropske zemlje da ih aktivnije podrže naglasivši: „Kada građanin Evrope pročita da se Ukrajina povukla iz Avdejevke, treba da shvati jednu jedinu činjenicu: Rusija se približila nekoliko kilometara njegovoj vlastitoj kući. Svaki napredak koji Rusija ostvari u Ukrajini približava rusko oružje domu Evropljanina iz srednje klase.“Ovo je argumentacija skoro pa identična onoj koju je koristio Vladimir Zelenski tokom obraćanja Evropskom parlamentu februara 2022. godine kada je poručio: „Dokažite da ste zaista Evropljani. Tada će život pobediti smrt i svetlost će pobediti tamu.“„Umetnički dojam“ više ne prolaziNarativ kako se u Ukrajini brani Evropa temeljno je građen i dugo eksploatisan, pune dve godine, sa naglaskom da je to borba dobra protiv zla, svetlosti protiv tame. Što bi Milka Babović rekla prenoseći dešavanja sa takmičenja u umetničkom klizanju - za „umetnički dojam“ čista desetka.Međutim, problem se pojavio u tome što ovde „umetnički dojam“ igra malu ulogu, pošto je promašena celokupna „kategorija“ obaveznih elemenata.Ako su još prvih meseci nakon eskalacije krize priče o dobru i zlu ili svetlosti i tami proizvodile kakav efekat, protokom vremena dometi narativa su kopnili. Otuda i poslednje obraćanje „Evropljanima iz srednje klase!“ Upravo tim „Evropljanima iz srednje klase“ sve teže je objasniti čemu finansiranje sukoba protiv Rusije i uopšte šta se njih tiče oružani konflikt u nekoj relativno dalekoj zemlji! Između ostalog, to postaje sve teže pošto nakon obelodanjivanja novih i novih informacija o genezi sukoba i uzrocima konflikta „Evropljaninu iz srednje klase“ više baš i nije jasno ko je tu dobar, a ko zao, šta je svetlost, a šta tama. Te nove i nove informacije dolaze sa raznih strana, to su recimo i stavovi Roberta Kenedija Mlađeg!Zbog ovoga je strah od poraza počeo da se uvlači među učesnike i posmatrače foruma u Minhenu. Posledice od tog mogućeg poraza svakako će uslediti, možda i zaista katastrofalne, to već zavisi od razvoja situacije i političkih okolnosti koje je teško predvideti, ali one će biti najstrašnije upravo po one političke krugove koji stoje iza ovakvih konferencija.Posledice poraza nisu prvenstveno i direktno opasnost za „Evropljanina iz srednje klase“, nisu takva opasnost ni za evropske države – njih Rusija nema razloga da napada, ali jesu opasnost za jednu političku matricu kao takvu.Šta „brane“ Zapad i UkrajinaU Ukrajini se ne brani Evropa, ne brani se ni „Evropljanin iz srednje klase“, ono što kolektivni Zapad radi zajedno sa Vladimirom Zelenskim jeste odbrana neoliberalnog koncepta kao ideološke potke koja se upotrebljava za održavanje jedne imperijalne ambicije.A upravo takav pristup – potpuna i nekritička primena neoliberalnog koncepta već je ugrozila Evropu po raznim osnovama, već je ostavila posledice na život „Evropljanina iz srednje klase.“U Ukrajini se brani agresivna geopolitika usmerena ka „tvrdoj kontroli“ rimlenda. Brane se interesi multinacionalnih kompanija koje uzimaju sve što se uzeti može, od obradivog zemljišta do kritične infrastrukture. Brane se profiti lobi grupa okupljenih oko „energetskih džinova“ i vojno-industrijskog kompleksa. Brani se bezobalno doštampavanje stotina milijardi dolara svake godine, koji se upumpavaju u sistem zahvaljujući ovom konfliktu. Brani se održavanje aktuelne političke elite koja nema odgovore na brojne druge krize…Planirane rasprave u Minhenu o tome kako odbraniti ono što treba braniti otišle su drugim tokom nakon događaja u Avdejevki. Zabrinutost se nije mogla sakriti. Zato se stiče utisak o pojavi straha od poraza.Koliko ima ljudskog kapitala, sredstava, vremena i političke stabilnosti da se nova strategija osmisli i implementira? To je veliko pitanje i za neoliberalnu elitu. Nasuprot dosadašnjim planovima, u narednim mesecima sve organizacije koje služe za održavanje neoliberalnog poretka biće primorane na inmprovizacije, od NATO, preko EU do G7. Moguće i na neke ishitrene i nepromišljene poteze tokom improvizacija. Preveliki je ulog, a stara strategija postaje neupotrebljiva.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
rusija, ukrajina, emisija „prorok“, analize i mišljenja
rusija, ukrajina, emisija „prorok“, analize i mišljenja
Zapad ne može da sakrije strah od poraza: Probijena „neosvojiva linija“ Kijeva /video/
Nenadano, pad Avdejke postao je najkomentarisaniji događaj na Minhenskom bezbednosnom forumu. Kolektivni Zapad suočen je sa novim razvojem situacije i to se više ne može sakriti.
Ranije je planirano da se temi Ukrajine posveti najveća pažnja na skupu u Bavarskoj. Uočljivo je to po temama diskusionih panela i pozvanim predavačima. No, ovakav rasplet tada, prilikom planiranja, očigledno nije očekivan.
Učestalost komentara i analiza o epilogu duge bitke sa „brzim krajem“ u nevelikoj donbaskoj varoši, kao i broj procena iz „obaveštenih izvora“ iznošenih nakon konferencije potvrđuje ovu tezu. Kao uostalom i prozivke o odgovornosti za ovakav rasplet.
Probijena „neosvojiva linija“
Ko je kriv? Bajden ili Kongres? Zelenski ili Zalužni? Ili možda evropske zemlje koje nedovoljno i nevoljno naoružavaju Kijev?
Ovo jeste suštinska razlika u odnosu na prethodne poraze u Marijupolju, Lisičansku ili Bahmutu. Ruske snage pomeraju liniju fronta sa „sistema utvrđenih uporišta“ ka stepi usled čega će ostvariti taktičku prednost.
Probijena je kijevska „mažino linija“ održavana čitavu deceniju i proglašavana „neosvojivom“.
Nužno je osmišljavati novu strategiju, a u uslovima brzog trošenja resursa, nedostatka vremena, te promenjenih političkih okolnosti to uopšte nije jednostavno. Istovremeno, stiče se utisak i o pojavi straha od poraza. Jer, resursni potencijal se osetno „istanjio“ bilo da se radi o ljudima ili sredstvima, faktor vreme više „igra“ za Ruse, SAD i EU čekaju izbori u uslovima progresivne unutrašnje destabilizacije, dok se na međunarodnom planu održavaju relacije uspostavljene u proleće 2022. godine što ukazuje na određeni kontinuitet (a što se u odnosu na sukob u Ukrajini posmatra kroz matricu - kolektivni Zapad protiv globalne većine!).
Ukrajina nije sposobna za novu kontraofanzivu, pitanje je koliko spremnosti ima i za aktivniju defanzivu. SAD nisu sposobne da u svoj (geo)politički blok privuku neku od ključnih nezapadnih država, pitanje je i koliko su sposobne da brane pozicije u Evropi ili na Bliskom istoku. U slučaju poraza, podrazumeva se, uslediće i posledice. Kolike i za koga?
Šef kijevske diplomatije pozvao je evropske zemlje da ih aktivnije podrže naglasivši: „Kada građanin Evrope pročita da se Ukrajina povukla iz Avdejevke, treba da shvati jednu jedinu činjenicu: Rusija se približila nekoliko kilometara njegovoj vlastitoj kući. Svaki napredak koji Rusija ostvari u Ukrajini približava rusko oružje domu Evropljanina iz srednje klase.“
Ovo je argumentacija skoro pa identična onoj koju je koristio Vladimir Zelenski tokom obraćanja Evropskom parlamentu februara 2022. godine kada je poručio: „Dokažite da ste zaista Evropljani. Tada će život pobediti smrt i svetlost će pobediti tamu.“
„Umetnički dojam“ više ne prolazi
Narativ kako se u Ukrajini brani Evropa temeljno je građen i dugo eksploatisan, pune dve godine, sa naglaskom da je to borba dobra protiv zla, svetlosti protiv tame. Što bi Milka Babović rekla prenoseći dešavanja sa takmičenja u umetničkom klizanju - za „umetnički dojam“ čista desetka.
Međutim, problem se pojavio u tome što ovde „umetnički dojam“ igra malu ulogu, pošto je promašena celokupna „kategorija“ obaveznih elemenata.
Ako su još prvih meseci nakon eskalacije krize priče o dobru i zlu ili svetlosti i tami proizvodile kakav efekat, protokom vremena dometi narativa su kopnili. Otuda i poslednje obraćanje „Evropljanima iz srednje klase!“ Upravo tim „Evropljanima iz srednje klase“ sve teže je objasniti čemu finansiranje sukoba protiv Rusije i uopšte šta se njih tiče oružani konflikt u nekoj relativno dalekoj zemlji! Između ostalog, to postaje sve teže pošto nakon obelodanjivanja novih i novih informacija o genezi sukoba i uzrocima konflikta „Evropljaninu iz srednje klase“ više baš i nije jasno ko je tu dobar, a ko zao, šta je svetlost, a šta tama. Te nove i nove informacije dolaze sa raznih strana, to su recimo i stavovi Roberta Kenedija Mlađeg!
Zbog ovoga je strah od poraza počeo da se uvlači među učesnike i posmatrače foruma u Minhenu. Posledice od tog mogućeg poraza svakako će uslediti, možda i zaista katastrofalne, to već zavisi od razvoja situacije i političkih okolnosti koje je teško predvideti, ali one će biti najstrašnije upravo po one političke krugove koji stoje iza ovakvih konferencija.
Posledice poraza nisu prvenstveno i direktno opasnost za „Evropljanina iz srednje klase“, nisu takva opasnost ni za evropske države – njih Rusija nema razloga da napada, ali jesu opasnost za jednu političku matricu kao takvu.
Šta „brane“ Zapad i Ukrajina
U Ukrajini se ne brani Evropa, ne brani se ni „Evropljanin iz srednje klase“, ono što kolektivni Zapad radi zajedno sa Vladimirom Zelenskim jeste odbrana neoliberalnog koncepta kao ideološke potke koja se upotrebljava za održavanje jedne imperijalne ambicije.
A upravo takav pristup – potpuna i nekritička primena neoliberalnog koncepta već je ugrozila Evropu po raznim osnovama, već je ostavila posledice na život „Evropljanina iz srednje klase.“
Protesti u evropskim zemljama pokazuju koliko je protivljenje ovom konceptu, kako je upitno njegovo dalje održavanje i sprovođenje. Zato je promašena „kategorija“ kojoj se obraća, zbog toga domet „umetničkog dojma“ slabi.
U Ukrajini se brani agresivna geopolitika usmerena ka „tvrdoj kontroli“ rimlenda. Brane se interesi multinacionalnih kompanija koje uzimaju sve što se uzeti može, od obradivog zemljišta do kritične infrastrukture. Brane se profiti lobi grupa okupljenih oko „energetskih džinova“ i vojno-industrijskog kompleksa. Brani se bezobalno doštampavanje stotina milijardi dolara svake godine, koji se upumpavaju u sistem zahvaljujući ovom konfliktu. Brani se održavanje aktuelne političke elite koja nema odgovore na brojne druge krize…
Planirane rasprave u Minhenu o tome kako odbraniti ono što treba braniti otišle su drugim tokom nakon događaja u Avdejevki. Zabrinutost se nije mogla sakriti. Zato se stiče utisak o pojavi straha od poraza.
Koliko ima ljudskog kapitala, sredstava, vremena i političke stabilnosti da se nova strategija osmisli i implementira? To je veliko pitanje i za neoliberalnu elitu. Nasuprot dosadašnjim planovima, u narednim mesecima sve organizacije koje služe za održavanje neoliberalnog poretka biće primorane na inmprovizacije, od NATO, preko EU do G7. Moguće i na neke ishitrene i nepromišljene poteze tokom improvizacija. Preveliki je ulog, a stara strategija postaje neupotrebljiva.
