00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Evropa na izdisaju, sve liči na kraj rimske civilizacije

© Foto : Sputnjiku ustupio CEBEF/FEST promoFilm „Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića
Film „Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića  - Sputnik Srbija, 1920, 03.03.2024
Pratite nas
Evropa posle Drugog svetskog rata propada i postaje drugorazredna sila. Data joj je funkcija muzeja - da konzervira vrednosti. To više nije Evropa 19. i prve polovine 20. veka koja je stvarala vrednost. Ona je muzej, a neko na osnovu toga profitira. Vidi se umor jedne stare civilizacije koja je nažalost na izdisaju, kaže reditelj Mladen Đorđević.
Poznat po filmovima „Život i smrt porno bande“ i „Sumrak u bečkom haustoru“, Đorđević u novom ostvarenju „Radnička klasa ide u pakao“ ponovo posmatra stvarnost oko sebe i analizira društvene probleme.
Nakon Toronta, gde je film imao svetsku premijeru, Talina i Geteborga, novi Đorđevićev film je prikazan na FEST-u, gde je odlično primljen kod srpske publike.
„Gledam svet oko sebe. Volim da sam u kontaktu sa ljudima i snimam takve filmove koji podrazumevaju da putujem po Srbiji i upoznajem razne ljude. Mislim da dobro poznajem stvarnost i da to u mojim filmovima deluje iskreno, a ne kao da pravim filmove za festivale i fondove“, kaže Đorđević za Sputnjik.

Politički korektni filmovi štite krupni kapital

Stvarnost, primećuje, može da deluje da je teška, skučena, bez izlaza, a istovremeno je nešto najšire i najmaštovitije:
„Mislim da umetnici koji krenu da maštaju i stvaraju veštačke svetove, greše jer ne mogu da dostignu tu genijalnost, veličinu i maštovitost stvarnosti“.
© Tanjug / Vladimir ŠporčićMladen Đorđević
Mladen Đorđević - Sputnik Srbija, 1920, 01.03.2024
Mladen Đorđević
Đorđević zapaža da na festivalima dominiraju „filmovi odvojeni od stvarnosti“:
„Festivalsko-fondovski film se glorifikuje, a on je upravo odvojen od stvarnosti. Ne samo da su stvaraoci odvojeni od stvarnosti, nego i selektori festivala. Ja ih sve više doživljavam kao birokrate koje nemaju kontakt sa životom. Samo putuju od festivala do festivala, a o životu saznaju na internetu. To su nametnute, politički korektne teme i postoje da bi štitile krupni kapital. Ljudima je teško da shvate kakve veze ima krupni kapital sa festivalima i fondovima. Svojom bezidejnošću mene današnjica podseća na kraj rimske civilizacije, koja nije mogla da dosegne domete grčke civilizacije kada su umetnost i filozofija u pitanju. Više je to bila tehnička civilizacija i na kraju je bila besplodna i to što je nudila je bilo neinteresantno“.

Radnička klasa odumire

Đorđević se od svog prvog filma bavi autsajderima:
„Mene ta margina privlači. S jedne strane je loše je što je običan čovek marginalizovan, ali ta margina nudi izvesnu slobodu. Meni su autsajderi pali anđeli i sa te strane mi je to privlačna tema, ali ti ljudi trpe veliku nepravdu. Na zapadu ljudi to pokušavaju da prikriju bavljenjem problemima manjinskih grupa. Kao da je levica problem radničke klase proglasila završenim i bave se pravima i problemima manjinskih grupa. Pokušavaju da zamaskiraju suštinu problema“.
Radnička klasa, smatra Đorđević, odumire:
„Ljudi imaju nesigurne poslove, prinuđeni su da rade više poslova, žive od danas do sutra, u kreditima su, nemaju ni zdravstveno osiguranje. Nakon pada Berlinskog zida i propasti Sovjetskog Saveza prestala je pretnja od širenja komunizma i onda vlasnici krupnog kapitala nisu imali razloga da strahuju. Socijalna država, država blagostanja je krenula da se rasformira. Ta tekovina se gasi i ljudi imaju sve manje prava“.
Sve veći deo čovečanstva je, prema njegovim rečima, gurnut na rub od strane vlasnika krupnog kapitala:
„Mislim da će biti sve gore i gore i moj film je vizija skorašnje budućnosti, onako kako je ja vidim - antiutopijski film o tome da će radnici biti gurnuti u mrak i jedino gde će moći da gledaju jeste sami u sebe. Tu će pronaći uspavanu snagu i biće spremni za pobunu“.
Ta pobuna, pak, može biti instrumentalizovana, upozorava naš sagovornik:
„Kada pogledate revolucije i pobune kroz istoriju, to se često završavalo tako što se stari centar moći zamaskira u novo ruho i preživi. Nastavi da funkcioniše u novom vremenu. Ja se u ovom filmu bavim ljudskom prirodom i vredi razmišljati da li je čovek samo biće slobode ili u njemu postoji potreba za zarobljavanjem. Možda je to dinamična igra zarobljavanja i oslobađanja? Mislim da je čovekova priroda složena“.

Film ne sme biti pamflet

Sociopolitički film Đorđević spaja sa trilerom, hororom, crnom komedijom, što je njegov recept za angažovanost:
„Ja ne volim kada se film ili bilo koje umetničko delo svodi na instrument političke propagande bilo koje strane. Često se film pretvara u pamflet, naročito festivalski filmovi koji su mimo života. Ako umetničlko delo uranja u život, ono mora da izmiče obrascima i klišeima zato što je takav i život. Mi ne možemo život da smestimo u fioku, pa ne možemo ni umetničko delo. Mi, umetnici sa Balkana smo obično tretirani kao homo politikus, a ja hoću da budem homo ludens, čovek koji se igra stvarajući, a to ne isključuje svest o okruženju i životu“.
© Tanjug / Vladimir ŠporčićEkipa filma "Radnička klasa ide u pakao" uoči premijere na FEST-u
Ekipa filma Radnička klasa ide u pakao uoči premijere na FEST-u - Sputnik Srbija, 1920, 01.03.2024
Ekipa filma "Radnička klasa ide u pakao" uoči premijere na FEST-u
Film „Radnička klasa ide u pakao“ od 11. aprila će biti na repertoarubioskopa, a Đorđević već u januaru počinje snimanje novog filma „Ljubavna soba“:
„Radnja se odigrava u zatvoru, u takozvanim ljubavnim sobama u kojima je zatvorenicima dozvoljeno da primaju svoje partnere i vode ljubav sa njima. Osamdeset posto filma je smešteno u tom jednom bungalovu gde se provlače različiti likovi - mikrouniverzum kroz koji prolaze različiti ljudi opet sa margine društva. Veliki mi je izazov da napravim nešto kamerno i skučeno, a opet dinamično. Dosta težak zadatak“.
Radivoje Raša Bukvić - Sputnik Srbija, 1920, 25.02.2024
KULTURA
Svako vreme ima heroje spremne da odbrane ljubav i dobrotu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala