https://lat.sputnikportal.rs/20240229/vise-od-50-odsto-gradjana-srbije-ima-prekomernu-telesnu-masu-1168269732.html
Više od polovine građana Srbije ima prekomernu telesnu masu
Više od polovine građana Srbije ima prekomernu telesnu masu
Sputnik Srbija
U Srbiji više od 50 odsto građana živi sa prekomernom telesnom masom, više od 20 odsto živi sa gojaznošću, a zabrinjava što na godišnjem novu raste incidenca... 29.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-29T14:09+0100
2024-02-29T14:09+0100
2024-02-29T14:10+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
gojaznost
zdravlje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111268/32/1112683241_0:570:3264:2406_1920x0_80_0_0_a03b15abf5b3de3371c9a6cb2d4ca32b.jpg
U saopštenju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKC) navodi se da se u Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti pri UKC godišnje javi između 700 i 1.000 pacijenata, kao i da je za 13 godina pregledano više od 10.000 pacijenata, od kojih oko trećine ostaju pacijenti na duže staze, a dve trećine ili budu obučeni ili odustaju, jer ne osećaju da su postigli ono što su želeli.Endokrinolog i načelnik Centra Mirjana Šumarac podsetila je da je gojaznost hronična bolest i da više od 200 bolesti ima veze sa njom a da posebno treba istakći vezu gojaznosti sa dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima.Prema njenim rečima, činjenica je da je globalno prisutna hrana koja je lako dostupna, kao i da se reklamira nezdrava hrane, ali i da gojaznost ima veze sa genetikom - 40 do 70 odsto gojaznosti može da se veže za genetsko nasleđe.Ističe da zdrav način života podrazumeva i odlazak na vreme na spavanje i dovoljnu dužinu spavanja, jer kratak san ili noćno sedenje utiče na poremećaj hormona.Ističe da je najlakše oslabiti ali da je mnogo teže održati redukovanu telesnu masu."Znači, dugoročan pristup do održavanja i redukcije telesne mase je u ovoj priči imperativ", rekla je Šumarac.Supspecijalista ishrane u Ambulanti za dijeteteiku Jelena Gligorijević istakla je da se i pored moćnih lekova i hirurgije koji se veoma uspešno primenjuju, promena ponašanja u ishrani i fizička aktivnost i dalje predstavljaju kao osnova prevencije i lečenja gojaznosti.Direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra UKC Pavle Gregorić objasnio je da se u lečenju gojaznosti koriste tri hirurške metode, od kojih je barijatrijska hirurgija na kraju lanca za one pacijente gde su isrpljene sve ostale mogućnosti gubitka mase.Kako kaže, od formiranja Centra 2011. godine operisano je više od 500 pacijenata i to o trošku RFZO."Bilo je zatišje par godina, ali opet se krenulo. Tako da je više od 100 pacijenata od jula 2022. godine operisano na našoj klinici. Više od 60 odsto su činile žene, prosečna starost je 43 godine, sa prosečnom indeks BMI 46 kilograma po metru kubnom. Prosečna dužina hospitalizacije je bila tri dana posle operacije, a prosečan gubitak kilograma u prvom mesecu nakon operacije 14, 3 kilograma", rekao je Gregorić.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, gojaznost, zdravlje
društvo, srbija – društvo, gojaznost, zdravlje
Više od polovine građana Srbije ima prekomernu telesnu masu
14:09 29.02.2024 (Osveženo: 14:10 29.02.2024) U Srbiji više od 50 odsto građana živi sa prekomernom telesnom masom, više od 20 odsto živi sa gojaznošću, a zabrinjava što na godišnjem novu raste incidenca pojave gojaznosti kod dece, poručeno je danas na konferenciji povodom Evropskog i Svetskog dana gojaznosti 4. marta.
U saopštenju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKC) navodi se da se u Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti pri UKC godišnje javi između 700 i 1.000 pacijenata, kao i da je za 13 godina pregledano više od 10.000 pacijenata, od kojih oko trećine ostaju pacijenti na duže staze, a dve trećine ili budu obučeni ili odustaju, jer ne osećaju da su postigli ono što su želeli.
Endokrinolog i načelnik Centra Mirjana Šumarac podsetila je da je gojaznost hronična bolest i da više od 200 bolesti ima veze sa njom a da posebno treba istakći vezu gojaznosti sa dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima.
Prema njenim rečima, činjenica je da je globalno prisutna hrana koja je lako dostupna, kao i da se reklamira nezdrava hrane, ali i da gojaznost ima veze sa genetikom - 40 do 70 odsto gojaznosti može da se veže za genetsko nasleđe.
Ističe da zdrav način života podrazumeva i odlazak na vreme na spavanje i dovoljnu dužinu spavanja, jer kratak san ili noćno sedenje utiče na poremećaj hormona.
"Gojaznost je globalna pandemija i zahteva lečenje, zato što je skraćena dužina života osobe koje imaju telesnu masu preko 40, imaju brojne moguće komplikacije što metaboličke, što mehaničke i svaki gubitak u telesnoj masi ima veći benefit za zdravlje. Lečenje gojaznosti je stepenasto i bazira se na indeksu telesne mase i na prisutnim komorbiditetima. I, sada ima preko 200 bolesti koje možemo vezati za gojaznost, ali možda treba naglasiti i možda je najvažnija veza gojaznosti sa dijabetesoma i kardiovaskularnim bolestima", rekla je ona.
Ističe da je najlakše oslabiti ali da je mnogo teže održati redukovanu telesnu masu.
"Znači, dugoročan pristup do održavanja i redukcije telesne mase je u ovoj priči imperativ", rekla je Šumarac.
Supspecijalista ishrane u Ambulanti za dijeteteiku Jelena Gligorijević istakla je da se i pored moćnih lekova i hirurgije koji se veoma uspešno primenjuju, promena ponašanja u ishrani i fizička aktivnost i dalje predstavljaju kao osnova prevencije i lečenja gojaznosti.
"Potrebno je da se svaki zalogaj dobro sažvaće, da se tokom jela ne gleda telefon ili televizija, da pokušamo da osetimo osećaj sitosti koji se javlja tek posle 20 minuta", rekla je ona.
Direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra UKC Pavle Gregorić objasnio je da se u lečenju gojaznosti koriste tri hirurške metode, od kojih je barijatrijska hirurgija na kraju lanca za one pacijente gde su isrpljene sve ostale mogućnosti gubitka mase.
Kako kaže, od formiranja Centra 2011. godine operisano je više od 500 pacijenata i to o trošku RFZO.
"Bilo je zatišje par godina, ali opet se krenulo. Tako da je više od 100 pacijenata od jula 2022. godine operisano na našoj klinici. Više od 60 odsto su činile žene, prosečna starost je 43 godine, sa prosečnom indeks BMI 46 kilograma po metru kubnom. Prosečna dužina hospitalizacije je bila tri dana posle operacije, a prosečan gubitak kilograma u prvom mesecu nakon operacije 14, 3 kilograma", rekao je Gregorić.
