https://lat.sputnikportal.rs/20240218/kako-su-amerikanci-pogresili-jedan-slog-i-otkrili-prave-namere-protiv-rusije-video-1167648607.html
Kako su Amerikanci pogrešili jedan slog i otkrili prave namere protiv Rusije /video/
Kako su Amerikanci pogrešili jedan slog i otkrili prave namere protiv Rusije /video/
Sputnik Srbija
Umesto „perezagruzka“ pisalo je „peregruzka“. Iznad natpisa stajalo je crveno dugme koje su zajedno trebali da pritisnu Hilari Klinton i Sergej Lavrov. Vreme... 18.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-18T17:01+0100
2024-02-18T17:01+0100
2024-02-18T17:01+0100
svet
svet
svet – politika
emisija „prorok“
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110370/88/1103708855_0:0:3500:1969_1920x0_80_0_0_0f842a5bf3588f02241a4af6dd5a069b.jpg
Izostavljen je samo jedan dvoslovni slog, ali je to promenilo suštinu. Zvanično obrazloženje glasi kako su činovnici iz Stejt departmenta napravili nenamernu grešku prilikom prevođenja reči „reset“ sa engleskog na ruski jezik.I tako je umesto da se resetovanje označi kao ponovno uspostavljanje ili organizovanje bilateralnih odnosa, ispalo da su američko-ruske relacije nazvane preopterećenim.Umesto reseta odnosa – novi sukobiDa je neko drugi bio na mestu šefa ruske diplomatije pitanje je kako bi reagovao!? Lavrov je sve okrenuo na šalu. Verovatno ni on nije pretpostavljao šta će se potom odigravati. Verovatno je i on tada mislio da je resetovanje moguće, makar donekle.Međutim, ispostavilo se da odnosi ne ulaze u fazu resetovanja nego u fazu dramatičnog preopterećenja.Arapsko proleće, rat u Siriji, ukrajinski Majdan, vojne vežbe NATO u istočnoevropskom pojasu i beskonačno širenje sankcija kolektivnog Zapada protiv Rusije činili su da protokom vremena (pre)opterećenje postaje sve veće. U tom kontekstu nije nužno posebno apostrofirati događaje nakon proleća 2022. godine. Poslednji u nizu, koji se tiče odluke EU o korišćenju profita od zamrznute ruske imovine (zamrznuta sredstva ruske narodne banke premašuju 200 milijardi evra) za finansiranje potreba u Ukrajini presedan je sa vrlo neizvesnim ishodom.Prosto, ustanovljava se novi princip koji je opasan za globalnu bezbednost. Verovati kako je to slučaj sam za sebe i da se nešto slično neće ponoviti u međunarodnim odnosima naivno je do krajnjih granica. Takođe, naivno je verovati i da je to poslednji presedan.Eskalacija sve izvesnijaU hibridnom ratu koji se vodi sve je dozvoljeno. Ipak, presedani čine da se (pre)opterećenje dodatno povećava, a tako ne može beskonačno. Ruda će pući, pre ili kasnije. Pretnja da može doći do nove eskalacije u odnosima SAD (i EU kao provodnika politike američke „duboke države“) sa Rusijom izvesnija je nego ranije.Možda će delovati paradoksalno, ali na to utiču i aktuelna dešavanja u SAD. Čini se da su SAD baš zbog tih dešavanja slabije, što je u velikoj meri i tačno. Verovatnoća takozvanog „nacionalnog razvoda“ u Sjedinjenim Državama postaje realnija sa približavanjem datuma predsedničkih izbora.Sukob „duboke države“ i polovine guvernera (zapravo, republikanskih guvernera) na granici Teksasa i Meksika nije uzrok, već posledica duge i kontinualne polarizacije. Sukoba će biti još, samo će se različito manifestovati. Američko društvo je puklo na dva dela i za sada nema nikakvog „lepka“ koji to može spojiti. Uzrok pucanja je ideološkog karaktera, tiče se vrednosti i smisla, zato je polarizacija duboka i čini se nepremostiva.Nastavljanjem ovog trenda dolazi se do logičnog kraja. „Nacionalni razvod“ više nije fikcija zloslutnih prognostičara, nego očekivani rasplet. U takvom raspletu „duboka država“ gubi mnogo, ostaje bez legitimiteta za dosadašnju politiku. Pri tome, frontalni udar na Donalda Trampa danas je teško organizovati. Najpre zbog toga što je za Bajdenovu administraciju gotovo nemoguć posao homogenizovati sopstveni korpus na način i u obimu kako je to učinjeno pre četiri godine. A onda i zbog toga što iza Trampa sada stoji celokupna „republikanska struktura“. To nije bio slučaj ranije.Kako spasiti „duboku državu“Za spašavanje „duboke države“ neophodni su incidenti i „proizvodnja događaja“ koji će šokirati javnost. U postojećim okolnostima tako nešto lakše je oposliti u spoljnoj, nego u unutrašnjoj politici.Iniciranje novih ratova ili radikalizacija postojećih oružanih sukoba predstavljaju potencijalna sredstva pogodna za (zlo)upotrebu i šokiranje javnosti.Ovde se ne radi o nacionalnim interesima, već interesima dela elite koja upravlja sistemom usmeravanjem rada institucija u cilju zadovoljavanja težnji određenih korporacija. SAD jesu slabije, ali su „izlazna rešenja“ za taj deo elite i korporativne mreže opasnija.Zato je eskalacija u odnosima sa Rusijom moguća, iako se to na srednji rok može rđavo odraziti na američke nacionalne interese. Iako iz te eskalacije same SAD mogu izaći suštinski poražene. Jer, što problem po „duboku državu“ bude veći na unutrašnjem planu, to će i incidenti biti dramatičniji.Bombardovanje Jemena ili nova etapa naoružavanja Ukrajine ne završavaju im posao. Dramatično je ako se započne rat sa Iranom ili izvode napadi na ruske nuklearne elektrane (formalno od strane ukrajinskih snaga, naravno). No, onda se moraju očekivati i kontrareakcije. Kakve će one biti? Hoće li (pre)opterećenje postati toliko bremenito da će i ruda pući?Prilikom analiza dešavanja u SAD komentatori obično sve stavljaju u uobičajeni metodološki okvir, posmatrajući kakve će to implikacije imati na unutrašnju stabilnost i predstojeće predsedničke izbore.Može se na stvari i tako gledati. Ipak, važno je upozoriti da ova dešavanja u SAD mogu imati i implikacije na međunarodne odnose i indukovati još drastičnija sukobljavanja ključnih aktera svetske politike.Ono što se odigrava unutar SAD u jednom od potencijalnih raspleta može uzrokovati globalnu destabilizaciju. Ili, u prevodu, dok u nezapadnom delu sveta čekaju ili „nacionalni razvod“ u SAD ili dolazak Trampa i eventualnu „perezagruzku“, zbog internog sukoba može se desiti „peregruzka“ međunarodnih odnosa. Uostalom, u tom svetlu treba posmatrati i katastrofalne presedane koje pravi EU. Natociljana da krči staze i bogaze američkoj „dubokoj državi“ EU donosi odluke koje će nepovratno pogoršati međunarodnu bezbednost.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, emisija „prorok“, analize i mišljenja
svet, svet – politika, emisija „prorok“, analize i mišljenja
Kako su Amerikanci pogrešili jedan slog i otkrili prave namere protiv Rusije /video/
Umesto „perezagruzka“ pisalo je „peregruzka“. Iznad natpisa stajalo je crveno dugme koje su zajedno trebali da pritisnu Hilari Klinton i Sergej Lavrov. Vreme dešavanja je 2009. godina.
Izostavljen je samo jedan dvoslovni slog, ali je to promenilo suštinu. Zvanično obrazloženje glasi kako su činovnici iz Stejt departmenta napravili nenamernu grešku prilikom prevođenja reči „reset“ sa engleskog na ruski jezik.
I tako je umesto da se resetovanje označi kao ponovno uspostavljanje ili organizovanje bilateralnih odnosa, ispalo da su američko-ruske relacije nazvane preopterećenim.
Umesto reseta odnosa – novi sukobi
Da je neko drugi bio na mestu šefa ruske diplomatije pitanje je kako bi reagovao!? Lavrov je sve okrenuo na šalu. Verovatno ni on nije pretpostavljao šta će se potom odigravati. Verovatno je i on tada mislio da je resetovanje moguće, makar donekle.
Međutim, ispostavilo se da odnosi ne ulaze u fazu resetovanja nego u fazu dramatičnog preopterećenja.
Arapsko proleće, rat u Siriji, ukrajinski Majdan, vojne vežbe NATO u istočnoevropskom pojasu i beskonačno širenje sankcija kolektivnog Zapada protiv Rusije činili su da protokom vremena (pre)opterećenje postaje sve veće. U tom kontekstu nije nužno posebno apostrofirati događaje nakon proleća 2022. godine. Poslednji u nizu, koji se tiče odluke EU o korišćenju profita od zamrznute ruske imovine (zamrznuta sredstva ruske narodne banke premašuju 200 milijardi evra) za finansiranje potreba u Ukrajini presedan je sa vrlo neizvesnim ishodom.
Prosto, ustanovljava se novi princip koji je opasan za globalnu bezbednost. Verovati kako je to slučaj sam za sebe i da se nešto slično neće ponoviti u međunarodnim odnosima naivno je do krajnjih granica. Takođe, naivno je verovati i da je to poslednji presedan.
U hibridnom ratu koji se vodi sve je dozvoljeno. Ipak, presedani čine da se (pre)opterećenje dodatno povećava, a tako ne može beskonačno. Ruda će pući, pre ili kasnije. Pretnja da može doći do nove eskalacije u odnosima SAD (i EU kao provodnika politike američke „duboke države“) sa Rusijom izvesnija je nego ranije.
Možda će delovati paradoksalno, ali na to utiču i aktuelna dešavanja u SAD. Čini se da su SAD baš zbog tih dešavanja slabije, što je u velikoj meri i tačno. Verovatnoća takozvanog „nacionalnog razvoda“ u Sjedinjenim Državama postaje realnija sa približavanjem datuma predsedničkih izbora.
Sukob „duboke države“ i polovine guvernera (zapravo, republikanskih guvernera) na granici Teksasa i Meksika nije uzrok, već posledica duge i kontinualne polarizacije. Sukoba će biti još, samo će se različito manifestovati. Američko društvo je puklo na dva dela i za sada nema nikakvog „lepka“ koji to može spojiti. Uzrok pucanja je ideološkog karaktera, tiče se vrednosti i smisla, zato je polarizacija duboka i čini se nepremostiva.
Nastavljanjem ovog trenda dolazi se do logičnog kraja. „Nacionalni razvod“ više nije fikcija zloslutnih prognostičara, nego očekivani rasplet. U takvom raspletu „duboka država“ gubi mnogo, ostaje bez legitimiteta za dosadašnju politiku. Pri tome, frontalni udar na Donalda Trampa danas je teško organizovati. Najpre zbog toga što je za Bajdenovu administraciju gotovo nemoguć posao homogenizovati sopstveni korpus na način i u obimu kako je to učinjeno pre četiri godine. A onda i zbog toga što iza Trampa sada stoji celokupna „republikanska struktura“. To nije bio slučaj ranije.
Kako spasiti „duboku državu“
Za spašavanje „duboke države“ neophodni su incidenti i „proizvodnja događaja“ koji će šokirati javnost. U postojećim okolnostima tako nešto lakše je oposliti u spoljnoj, nego u unutrašnjoj politici.
Iniciranje novih ratova ili radikalizacija postojećih oružanih sukoba predstavljaju potencijalna sredstva pogodna za (zlo)upotrebu i šokiranje javnosti.
Sasvim je druga tema koliko su ta sredstva za SAD delotvorna, koliko je američka vojska spremna da izdrži nove ratove i koliko je američka politika sposobna da rukovodi kompleksnim strategijama radikalizacija tekućih oružanih sukoba.
Ovde se ne radi o nacionalnim interesima, već interesima dela elite koja upravlja sistemom usmeravanjem rada institucija u cilju zadovoljavanja težnji određenih korporacija. SAD jesu slabije, ali su „izlazna rešenja“ za taj deo elite i korporativne mreže opasnija.
Zato je eskalacija u odnosima sa Rusijom moguća, iako se to na srednji rok može rđavo odraziti na američke nacionalne interese. Iako iz te eskalacije same SAD mogu izaći suštinski poražene. Jer, što problem po „duboku državu“ bude veći na unutrašnjem planu, to će i incidenti biti dramatičniji.
Bombardovanje Jemena ili nova etapa naoružavanja Ukrajine ne završavaju im posao. Dramatično je ako se započne rat sa Iranom ili izvode napadi na ruske nuklearne elektrane (formalno od strane ukrajinskih snaga, naravno). No, onda se moraju očekivati i kontrareakcije. Kakve će one biti? Hoće li (pre)opterećenje postati toliko bremenito da će i ruda pući?
Prilikom analiza dešavanja u SAD komentatori obično sve stavljaju u uobičajeni metodološki okvir, posmatrajući kakve će to implikacije imati na unutrašnju stabilnost i predstojeće predsedničke izbore.
Može se na stvari i tako gledati. Ipak, važno je upozoriti da ova dešavanja u SAD mogu imati i implikacije na međunarodne odnose i indukovati još drastičnija sukobljavanja ključnih aktera svetske politike.
Ono što se odigrava unutar SAD u jednom od potencijalnih raspleta može uzrokovati globalnu destabilizaciju. Ili, u prevodu, dok u nezapadnom delu sveta čekaju ili „nacionalni razvod“ u SAD ili dolazak Trampa i eventualnu „perezagruzku“, zbog internog sukoba može se desiti „peregruzka“ međunarodnih odnosa. Uostalom, u tom svetlu treba posmatrati i katastrofalne presedane koje pravi EU. Natociljana da krči staze i bogaze američkoj „dubokoj državi“ EU donosi odluke koje će nepovratno pogoršati međunarodnu bezbednost.
