„Novinar mora da uči dok je živ“: Predstavljena monografija o Sergiju Lukaču
© Tanjug / Rade PrelićPromocija monografije "Sergije Lukač - Prometej novinarstva" Radivoja Petrovića i Slobodana Penezića
© Tanjug / Rade Prelić
Pratite nas
Monografija „Sergije Lukač - Prometej novinarstva“ kao jedan od ciljeva ima da reafirmiše autentičnu srpsku i jugoslovensku školu novinarstva, čiji je rodonačelnik bio Sergije Lukač, izjavio je danas koautor knjige Radivoje Petrović.
Na prvom skupu brojnih studenata, saradnika i sledbenika Sergija Lukača, Petrović je predstavljajući monografiju istakao da je njen cilj i da otrgne od zaborava Lukača (1920-2004) kao novinarski uzor.
„Službeni glasnik“ i Fakultet za sport su objavili „Segije Lukač - Prometej novinarstva“ kao kapitalnu monografiju, koju je priredio Petrović sa Slobodanom Penezića i grupom studenata žurnalistike sa Fakulteta za sport.
U ispunjenom foajeu Ateljea 212, Petrović je izrazio nadu da će monografija pomoći da „zaoremo novu brazdu u borbi za časno i pošteno novinarstvo kakvo ono već dugo nije“.
Petrović je naveo i da je oko 50 ličnosti doprinelo da se pojavi monografija, koja govori o Lukaču, jednom od urednika NIN-a i osnivaču Katedre za novinarstvo na Fakuletu političkih nauka.
„Najveći izazov je bio kako da obezbedimo da se pojavi monografija koja će u svemu biti adekvatna i u skladu sa likom i delom Lukača, i kako uraditi na način da nam profesor ne bi bitnije prigovorio. To nije bilo nimalo lako“, priznao je Petrović.
Novinar mora da uči dok je živ
Penezić je istakao da je oko knjige pomogao i sociolog Ratko Božović (1934-2023), i da je monografija o Lukaču „amanet za buduće novinare i teoretičare novinarstva“.
Prema njegovim rečima, Lukačevo delo ih obavezuje da budu bolji ljudi i uspešni profesionalci, da budu svoji i rade na sebi, uče o novinarstvu kroz teoriju i praksu, i osluškuju promene u svetu i promišljaju o njima.
© Tanjug / Rade PrelićPrvo okupljanje studenata, saradnika i sledbenika Sergija Lukača
Prvo okupljanje studenata, saradnika i sledbenika Sergija Lukača
© Tanjug / Rade Prelić
Profesorka FPN-a Neda Todorović je primetila da je knjiga mogla biti nazvana i „Filozof novinarstva“, jer je Lukač u sebi objedinio dve retko spojive profesije - novinara i univerzitetskog profesora.
Todorović je navela da je Lukač kao kosmopolita bio protiv svakog nacionalizma - „kad su svi bili drugovi bio je gospodin“, a zbog opiranja svakom jednoumlju bio je privremeno udaljen sa posla:
„Bio nam je uzor, a bio nam je i prijatelj. Na poslednjem času nas je podsetio na važnost permanentnog obrazovanja novinara - 'Novinar mora da uči dok je živ'“.
Naše novinarstvo ni Lukač ne može izlečiti
Urednik u „Službenom glasniku“ Petar Arbutina je istakao da su priređivači uspeli da objedine nespojivo - sve fragmente i detalje jednog važnog i velikog života, uticajnog i bitnog dela.
Nekadašnji glavni i odgovorni urednik NIN-a Slobodan Reljić je ocenio da je Lukač uticao na životne orijentacije čitavih generacija studenata, koji su sanjali da budu novinari, istakavši i njegovo pedagoško umeće:
„Nije nas učio da budemo njegova kopija, nego je kao neko otvorenog uma podržavao originalnu kreativnost“.
Novinar i urednik NIN-a Milan Milošević je ocenio da su danas na sceni nedostojni naslednici Lukača, „zbog toga što je naše novinarstvo takvo da ga ni Lukač ne može izlečiti“.
Milošević je podsetio da je imao čast da ga u NIN dovede Lukač, koji je bio urednik, ali i neko ko je uveo koncept nedeljnika:
„Sa NIN-om je došlo novinarstvo produbljene analize, rengenskog osvetljavanja uzorka i pojava, a Lukač je bio čovek univerzalne renesansne sposobnosti, koji je imao književni dar“.
Sitne pikanterije iz života sugrađanina Mostarca
Bliski porodični prijatelj Lukača, Risto Čalija je rekao da je u knjizi pokušao napisati „sitne pikanterije“ iz života svog sugrađanina Mostarca, koji je imao kritičan odnos sa ocem, bio je gimnastičar na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, a porodica mu je bila partizanska.
Recenzent knjige, profesor Fakulteta za sport, Vladimir Koprivica istakao je da je Lukač mnogo znao o sportu i živeo je na sportski način, ostavivši njihovom fakultetu kao zaostavštinu niz knjiga iz fizičke kulture.