„Seljačka buna“ u Parizu, a potresi tek dolaze – Makron u bezizlaznoj situaciji
Pratite nas
Izbijanje „seljačke bune“ u Francuskoj dovelo je predsednika Emanuela Makrona u ekstremno tešku situaciju iz koje izgleda da je gotovo nemoguće da će se izvući, smatra politikolog dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Francuski poljoprivrednici već drugi dan blokiraju strateške saobraćajnice oko Pariza, a članovi Konfederacije seljaka blokiraju ulaze i u distributivne centre u Kavajonu u departmanu Vokliz, na jugu Francuske.
Francuski poljoprivrednici započeli su u ponedeljak blokadu osam autoputeva koji povezuju Pariz sa ostatkom Francuske, a od prošle sedmice blokiraju puteve u delovima Francuske zbog vladinog poreza na gorivo za traktore, uvoza jeftinih poljoprivrednih proizvoda i niskih otkupnih cena, a traže i smanjenje poreza.
Seljaci odlučni – dogovor se ne nazire
Masovni protesti su tradicija u Francuskoj ali ovog puta imamo neviđenu odlučnost poljoprivrednika koju će teško uspeti da umire mere koje predlažu francuski predsednik Emanuel Makron i njegov novi premijer Gabrijel Atal, kaže Mitić za Sputnjik.
Poljoprivrednici nisu zadovoljni predlozima, kompromisnim po mišljenju francuske vlade, a nedovoljnim po mišljenju seljaka, tako da se očekuju novi pritisci i sada se ne zna kako bi moglo doći do rešenja, dodaje Mitić.
Najnoviji zahtevi poljoprivrednika tiču se smanjenja poreza na gorivo, problema sa otkupnim cenama ali i ogromnih marži profita koje imaju veliki trgovinski lanci, a da francuski seljaci nemaju ništa od toga.
Ekstremno teška situacija za Makrona
Postoji i ozbiljna kritika poljoprivrednika po pitanju uvoza šećera i mesa iz Ukrajine po prilično niskim cenama što ugrožava njihovu proizvodnju, kao i najavljenog sporazuma o slobodnoj trgovini sa latinoameričkim zemljama, članicama Merkosura, jer će na taj način biti dodatno liberalizovan uvoz što će još više uništavati francuske proizvode.
„Naravno, moramo imati u vidu i neke šire implikacije vezane za samu Francusku. Činjenica je da ove godine imamo izbore za Evropski parlament, a trenutna istraživanja javnog mnjenja govore da će i partija Nacionalno okupljanje Marin Lepen i Levica Žan-Lik Melanšona ostvariti veoma dobar rezultat i to je izazvalo dodatni alarm u vladi Makrona. Činjenica je da i Melanšon i Lepenova vrlo snažno podržavaju seljake, ali isto tako je činjenica da, po istraživanjima, više od 80 odsto Francuza podržava zahteve poljoprivrednika.“
#French FARMERS really angry. On veut pas de l’Union Européenne , ON les EMMERDES! On est FRANÇAIS Means
— Elite Theory (@Elite_Theory) January 29, 2024
We don't want the European Union, F**k THEM! We are #French #AgriculteursEnColere #BlocusDeParis #BlocusRungis #Rungis #Taxi #Europe pic.twitter.com/YjhvaOD9jD
Makron se nalazi u teškoj situaciji na par meseci pred izbore za Evropski parlament, ali i par meseci pred Olimpijske igre u Parizu koje bi mogle biti ugrožene infrastrukturnim problemima, odnosno završetkom radova, dodaje Mitić.
Osim toga, najavljen je i čitav niz štrajkova u drugim oblastima tako da za Makrona nije dobra situacija, tim pre što se, po istraživanjima, 80 odsto stanovništva žali na visoke cene energenata i slab rast plata koje ne prate inflaciju.
Prebacivanje odgovornosti na EU
Postoje i mnogi dodatni mogući otežavajući geopolitički faktori koji bi mogli imati implikacije na francusku ekonomiju, kao što je, na primer, problem prolaza robe preko Crvenog mora što bi moglo dodatno otežati izvoz hrane iz Francuske.
„Vidimo da Makron pokušava da prebaci odgovornost na Evropsku uniju i da na taj način sačuva sebe i svoju vlast. Poslednjih dana kritikuje i zelenu agendu EU i, naravno, traži ograničenje uvoza hrane iz Ukrajine kao i da se ne žuri sa potpisivanjem sporazuma sa zemljama Merkosura. To je taktika koja može možda privremeno da upali, ali dugoročno može dovesti do ozbiljnih problema. Vidljivo je da on u poslednjih nekoliko meseci sve više pokušava da odgovori na agendu koju mu nameće, pre svega desnica u Francuskoj. Prvo je to bila migracija, a sada je pitanje poljoprivrede.“
Mitić podseća da protesti poljoprivrednika postoje i u drugim državama EU, pre svega u nedavni u Nemačkoj koji su bili dosta ozbiljni. Međutim, u poslednjih nekoliko dana uspeo je jedan spin Šolcove vlade koji je nezadovoljstvo vladom preusmerio na Alternativu za Nemačku kao najozbiljnijeg protivnika.
„Kao i u slučaju Makrona koji prebacuje odgovornost na Brisel, tako vidimo da u Nemačkoj Šolc prebacuje odgovornost za svoje promašene poteze na opoziciju, na AfD koji nikad nije bio na vlasti. Sve to je dovoljan pokazatelj slabosti koja trenutno postoji u vodećim evropskim državama, što će se, naravno, reflektovati i već se reflektuje na ostatak EU“.
Sistemski problem – neoliberalna politika
Sličnost aktuelne „seljačke bune“ sa protestom „žutih prsluka“ od pre nekoliko godina je u zahtevima koji su vezani za nezadovoljstvo neoliberalnim sistemom i neoliberalnom ekonomskom politikom koju vodi Emanuel Makron, smatra Mitić.
Protesti „žutih prsluka“ trajali su dosta dugo, obeležili su ih česti incidenti i predstavljali su ozbiljan izazov za Makrona, ali je on uspeo represijom i drugim merama da podrije taj pokret, mada nije uspeo da iskoreni nezadovoljstvo tada kod radnika, a danas kod poljoprivrednika.
Jednostavno, postoji sistemski problem u Francuskoj sa neoliberalnom politikom koju vodi Makron i činjenica je da će to teško moći da se prevaziđe.
„Pogotovo što ovde imamo i drugačiji kontekst, jer govorimo o jednom periodu nakon pandemije i početka krize vezane za sukob u Ukrajini i posledica koje ima politika koju EU sprovodi protiv Ruske Federacije. Ovde konkretno imamo taj novi faktor koji se zove 'faktor Ukrajina', odnosno nameru EU da liberalizacijom uvoza poljoprivrednih proizvoda pomogne Kijev ako ne može na neki drugi način. A to je imalo ozbiljne posledice koje smo videli ranije u Poljskoj, a sada ih gledamo u Francuskoj i očekujem da će takvih posledica biti i u drugim državama EU“, zaključio je Mitić.
Pogledajte i:
