https://lat.sputnikportal.rs/20240114/ako-volis-domovinu---cuti-ko-je-ubio-najmisterioznijeg-ruskog-starca-1166217850.html
„Ako voliš domovinu - ćuti“: Ko je ubio najmisterioznijeg ruskog „starca‟?
„Ako voliš domovinu - ćuti“: Ko je ubio najmisterioznijeg ruskog „starca‟?
Sputnik Srbija
Spasitelj Rusije, talentovani prevarant, svetac ili konjokradica - tako se opisuje ličnost Grigorija Raspućina koja je i dalje pod velom misterije. Najveća je... 14.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-14T21:45+0100
2024-01-14T21:45+0100
2024-01-14T21:45+0100
rusija
rusija
rusija – društvo
grigorij raspućin
smrt
ubistvo
cijanid
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110968/58/1109685887_0:307:1553:1181_1920x0_80_0_0_2c38975f4dd03feeafd754a5ca31cca2.jpg
Oko podneva 30. decembra 1916. godine je jedan prolaznik na Petrovskom mostu primetio mrlje krvi. Odmah je otišao u policiju i na licu mesta je pronađena muška cipela u blizini. Dokaz je odmah predat direktoru policije Alekseju Vasiljevu.Ispostavilo se da je Grigorij Raspućin nestao, a imao je mnogo neprijatelja. Seljak iz Toboljske gubernije je dugo išao po svetim mestima, dok 1905. godine nije došao u Sankt Peterburg. U glavnom gradu su počeli da ga pozivaju na događaje, pa je jednom prilikom predstavljen i carskoj porodici. „Sibirski starac“ je, navodno, imao razne sposobnosti, pa je mogao i da mladom nasleniku olakša probleme jer je bolovao od hemofilije.Raspućin je pre Prvog svetskog rata igrao važnu ulogu samo u carskim odajama. Nikolaj II je u njemu video pomoć za bolesnog carevića i garanciju da će Aleksej biti živ i zdrav. Sve se promenilo kada je izbio rat. Ruska vojska je u avgustu 1915. godine pretrpela poraz. Car je preuzeo vrhovnu komandu i otišao u Mogiljev. Ostala je njegova supruga Aleksandra Fjodorovna koja nije imala iskustvo u upravljanju, istovremeno se i pogoršala bolest naslednika, a samim tim je uticaj Raspućina porastao.U narodu su počele glasine da je kriv Raspućin i imperatorka Nemica koji vode Rusiju u propast. Nezadovoljstvo je bilo i u visokim krugovima, svi ministri su se udaljili od cara.Ostalo je samo da se shvati ko je podigao ruku na „Božijeg čoveka“. Aleksej Vasiljev je brzo sakupio svedočenja Raspućinovih rođaka i poznanika.Sluškina Katarina Potemkina je takođe svedočila i rekla da je on dugo ležao u krevetu u ciplama, a zatim se spustio u kuhinju i zamolio je da mu zakopča košulju. U tom trenutku se čulo zvono na vratima, pogledao je i rekao da nema nikoga.„Iz usta mu je išla pena i krv"Suprug Irine Aleksandrove je Feliks Jusupov. Policija je imala i izjavu Stepana Vlasjuka koji je služio u okolini kneževog dvorca na reci Mojka.Oko četiri sata ujutro čuo je nekoliko pucanja. Policajac je otišao da vidi odakle se čuje pucanj, ali su mu rekli da je ubijen pas. Nakon što je pregledao dvorište, Vlasjuk je hteo da ode, ali ga je sluga pozvao da uđe.Izašao je domaćin Jusupov i nepoznati čovek u vojnoj uniformi. Predstavio se kao član Državne dume Puriškevič i pitao gosta da li je Rus, da li veruje u Boga i poštuje cara?On je rekao da ne poznaje Raspućina, ali da je čuo za njega. Nepoznati čovek mu je rekao da je Raspućin poginuo i da je to tajna. Rođaci su potvrdili da su na Petrovskom mostu pronašli cipelu koja pripada Raspućinu. Ronioci su sa dna Neve izvadili telo koje je bilo unakaženo, ruke i noge su vezane konopcima, lanac je pričvršćen za noge da telo ne bi isplivalo.Jusupov je prvo poricao da je učestvovao u ubistvu, ali je nakon nekoliko godina u svojim memoarima pisao detaljno o toj noći. Osim Feliksa Feliksoviča, učestvovao je i Puriškević, veliki knez Dmitrije Pavlovič, poručnik Sergej Suhotin i doktor Stanislav Lazovert.Jusupov je tvrdio da je pozvao Raspućina u svoju palatu i obećao da će ga upoznati sa lepom ženom. Lazavert je na kolač dodao cijanid. Otrov nije odmah delovao na Raspućina, pa je jusupov pucao u njega. Raspućin je u jednom trenutku skočio, krenula mu je pena na usta, a zatim i krv. Navodno je Raspućin u takvom stanju pobegao iz palate i pokušao da se sakrije. Na ulici ga je Puriškević dva puta upucao u leđa.Žrtva velike igreVerzija o kojoj je Jusupov pričao ima nekoliko nerazjašnjenih pitanja. Raspućina su veoma dobro znali i on nije jeo slatko, jer je on navodio da to šteti njegovim čudesnim sposobnostima.Osim toga, iz svedočenja je jasno da su u žrtvi pronađena tri metka, jedan od Jusupov i dva od Puriškevića. Obojica su pucali u leđa, ali na policijskim fotografijama leša se vide rane od vatrenog oružja, od kojih je jedna na sred čela.Ekspert Dmitrij Kosorotov, koji je radio autopsiju, je primetio da su sva tri metka različitog kalibra. Pitanje je ko je treći pucao?Istoričari su smatrali da je to Dmitrij Pavlovič, oficir i heroj istočno-pruske operacije 1914. Godine i smatrali su da je njegov brat pucao u Raspućina. Nakon skoro sto godina su britanski ekpserti organizovali istragu sa Skotland jardom. Potvrdili su da je ubica Osvald Rejner agent tajne obaveštajne službe, preteče MI-6. Smatrali su da je osnovni motiv jer se Britanija plašila da će Raspućin iskorostiti svoj uticaj na Nikolaja II i njegovu ženu i naterati ga da potpiše mir sa Nemačkom.Interesantno je da je Britanac spalio svoju arhivu i tako nije otkrivena tajna o smrti Raspućina, ali je ostala najtajanstvenija smrt XX veka.
https://lat.sputnikportal.rs/20201218/da-li-je-raspucin-kriv-za-pad-ruske-imperije-1124140985.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo, grigorij raspućin, smrt, ubistvo, cijanid
rusija, rusija – društvo, grigorij raspućin, smrt, ubistvo, cijanid
„Ako voliš domovinu - ćuti“: Ko je ubio najmisterioznijeg ruskog „starca‟?
Spasitelj Rusije, talentovani prevarant, svetac ili konjokradica - tako se opisuje ličnost Grigorija Raspućina koja je i dalje pod velom misterije. Najveća je misterija pod kakvim okolnostima je umro.
Oko podneva 30. decembra 1916. godine je jedan prolaznik na Petrovskom mostu primetio mrlje krvi. Odmah je otišao u policiju i na licu mesta je pronađena muška cipela u blizini. Dokaz je odmah predat direktoru policije Alekseju Vasiljevu.
Ispostavilo se da je Grigorij Raspućin nestao, a imao je mnogo neprijatelja. Seljak iz Toboljske gubernije je dugo išao po svetim mestima, dok 1905. godine nije došao u Sankt Peterburg. U glavnom gradu su počeli da ga pozivaju na događaje, pa je jednom prilikom predstavljen i carskoj porodici. „Sibirski starac“ je, navodno, imao razne sposobnosti, pa je mogao i da mladom nasleniku olakša probleme jer je bolovao od hemofilije.
Raspućin je pre Prvog svetskog rata igrao važnu ulogu samo u carskim odajama. Nikolaj II je u njemu video pomoć za bolesnog carevića i garanciju da će Aleksej biti živ i zdrav. Sve se promenilo kada je izbio rat. Ruska vojska je u avgustu 1915. godine pretrpela poraz. Car je preuzeo vrhovnu komandu i otišao u Mogiljev. Ostala je njegova supruga Aleksandra Fjodorovna koja nije imala iskustvo u upravljanju, istovremeno se i pogoršala bolest naslednika, a samim tim je uticaj Raspućina porastao.
U narodu su počele glasine da je kriv Raspućin i imperatorka Nemica koji vode Rusiju u propast. Nezadovoljstvo je bilo i u visokim krugovima, svi ministri su se udaljili od cara.
Ostalo je samo da se shvati ko je podigao ruku na „Božijeg čoveka“. Aleksej Vasiljev je brzo sakupio svedočenja Raspućinovih rođaka i poznanika.
„Izašla sam iz stana u sedam sati uveče i vratila se oko jedanaest. Kada sam odlazila u krevet, otac mi je rekao da će noću otići u posetu Malom", rekla je ćerka Matrena.
Sluškina Katarina Potemkina je takođe svedočila i rekla da je on dugo ležao u krevetu u ciplama, a zatim se spustio u kuhinju i zamolio je da mu zakopča košulju. U tom trenutku se čulo zvono na vratima, pogledao je i rekao da nema nikoga.
„U to vreme sam bila u kuhinji i videla sam da je došao Mali, to jest, poznat mi je kao muž kneginje Irine Aleksandrovne. Ubrzo je Raspućin izašao, a ja sam u to vreme ležala u krevetu. Grigorije Jefimović je tiho rekao da je zaključao ulazna vrata, da će izaći kroz zadnja vrata i da će se vratiti", svedočila je Poterkina.
„Iz usta mu je išla pena i krv"
Suprug Irine Aleksandrove je Feliks Jusupov. Policija je imala i izjavu Stepana Vlasjuka koji je služio u okolini kneževog dvorca na reci Mojka.
Oko četiri sata ujutro čuo je nekoliko pucanja. Policajac je otišao da vidi odakle se čuje pucanj, ali su mu rekli da je ubijen pas. Nakon što je pregledao dvorište, Vlasjuk je hteo da ode, ali ga je sluga pozvao da uđe.
Izašao je domaćin Jusupov i nepoznati čovek u vojnoj uniformi. Predstavio se kao član Državne dume Puriškevič i pitao gosta da li je Rus, da li veruje u Boga i poštuje cara?On je rekao da ne poznaje Raspućina, ali da je čuo za njega. Nepoznati čovek mu je rekao da je Raspućin poginuo i da je to tajna. Rođaci su potvrdili da su na Petrovskom mostu pronašli cipelu koja pripada Raspućinu. Ronioci su sa dna Neve izvadili telo koje je bilo unakaženo, ruke i noge su vezane konopcima, lanac je pričvršćen za noge da telo ne bi isplivalo.
Jusupov je prvo poricao da je učestvovao u ubistvu, ali je nakon nekoliko godina u svojim memoarima pisao detaljno o toj noći. Osim Feliksa Feliksoviča, učestvovao je i Puriškević, veliki knez Dmitrije Pavlovič, poručnik Sergej Suhotin i doktor Stanislav Lazovert.
Jusupov je tvrdio da je pozvao Raspućina u svoju palatu i obećao da će ga upoznati sa lepom ženom. Lazavert je na kolač dodao cijanid. Otrov nije odmah delovao na Raspućina, pa je jusupov pucao u njega. Raspućin je u jednom trenutku skočio, krenula mu je pena na usta, a zatim i krv. Navodno je Raspućin u takvom stanju pobegao iz palate i pokušao da se sakrije. Na ulici ga je Puriškević dva puta upucao u leđa.
Verzija o kojoj je Jusupov pričao ima nekoliko nerazjašnjenih pitanja. Raspućina su veoma dobro znali i on nije jeo slatko, jer je on navodio da to šteti njegovim čudesnim sposobnostima.
Osim toga, iz svedočenja je jasno da su u žrtvi pronađena tri metka, jedan od Jusupov i dva od Puriškevića. Obojica su pucali u leđa, ali na policijskim fotografijama leša se vide rane od vatrenog oružja, od kojih je jedna na sred čela.
Ekspert Dmitrij Kosorotov, koji je radio autopsiju, je primetio da su sva tri metka različitog kalibra. Pitanje je ko je treći pucao?
Istoričari su smatrali da je to Dmitrij Pavlovič, oficir i heroj istočno-pruske operacije 1914. Godine i smatrali su da je njegov brat pucao u Raspućina. Nakon skoro sto godina su britanski ekpserti organizovali istragu sa Skotland jardom. Potvrdili su da je ubica Osvald Rejner agent tajne obaveštajne službe, preteče MI-6. Smatrali su da je osnovni motiv jer se Britanija plašila da će Raspućin iskorostiti svoj uticaj na Nikolaja II i njegovu ženu i naterati ga da potpiše mir sa Nemačkom.
Interesantno je da je Britanac spalio svoju arhivu i tako nije otkrivena tajna o smrti Raspućina, ali je ostala najtajanstvenija smrt XX veka.
