Srbija ovo ne zna: Najbolji brodograditelji su iz zemlje koja nema more - otkrivaju nam i novo čudo
20:34 02.01.2024 (Osveženo: 20:43 02.01.2024)
© Foto : BluCurrent/Sputnjiku ustupio Nikola Momčilović
Pratite nas
U svetu ne postoji inženjer brodogradnje bez posla, a među najboljima su iz zemlje koja nema more, Srbije. Moć i znanje Katedre za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu otkriva prvi brod za sakupljanje otpada na solarni pogon. Genijalni konstruktori su studenti, a iza njih su sjajni profesori, čiji brod, jedinstven u svetu, sada plovi kod Singapura.
Trag broda za sakupljanje otpada, “Sava EKO”, autonomnog katamarana na solarni pogon koji je nedavno porinut u Kotoru, na Međunarodnoj naučnoj konferenciji iz oblasti pomorstva, odveo je Sputnjik na Mašinski fakultet.
Dočekali su nas budući inženjeri, okupljeni u timu „Confluence Belgrade“, Ušće Beograd, ali i oni koji su ih pokrenuli i podstakli da urade ovaj sjajni projekat, prof. dr Nikola Momčilović i prof. dr Milan Kalajdžić.
„Sve što vidite oko sebe u prostoriji, sve što dotaknete, gotovo 90 odsto stvari koje su oko vas, tu su došle brodom. Brodogradnja je i u 21. veku fundamentalna industrija, robu je i dalje najbolje i najjefitnije prevoziti brodom“, kaže nam prof. dr Nikola Momčilović.
On i kolega, iako su tek prešli četrdesetu, već su na čelu jedinstvene ustanove u Srbiji, ali i regionu u kojoj se izučava brodogradnja. Jedna generacija profesora, nažalost, nestala je u raznim vodama, svet je oteo njihovo znanje, dok smo bili u krizi i ratovima.
Studentima prenose znanje, ali i ljubav prema brodovima. Momčilović je iz Boke, iz Tivta, svi njegovi radili su u vojnom brodogradilištu, jugoslovenskom remontnom zavodu, koji je nasledio austrougarski. Profesor Kalajdžić pasiju prema brodovima nasledio je od oca.
Prof. dr Nikola Momčilović i prof. dr Milan Kalajdžić
© Sputnik / Senka Miloš
„Prvo je imao gliser, posle jedrilicu, moje prvo putovanje brodom je bilo u maminom stomaku. Od malena sam znao čime ću se baviti. Na Mašinskom fakultetu znao sam da ću ići ka akademskoj karijeri, uz balans u privrednoj delatnosti, gradnji brodova“.
Srpski proizvod - jedinstveni brod za uzgoj ribe
Srbija ne zna, ali svet brodogradnje zna, naši sagovornici su trenutno u njemu prave zvezde. Iza njih je projekat jedinstven u svetu, farma za uzgoj zdrave ribe, rađena za jednu singapursku kompaniju, a podržala ga je i vlada Republike Singapur.
Riba koja se gaji u moru, zbog sve većeg zagađenja je puna mikroplastike i teških metala koji se u ljudskom organizmu ne razgrađuju. Kolega, doktor hemije iz Singapura pronapšao je način kako da se voda filtrira i riba uzgaja u savršenim uslovima, unutar tankova. Pošto je zemlja u Singapuru skupa, Momčilović i Kalajdžić konsturisali su brod za farmu ribe.
„Dve takve farme plove u Singapuru i uzgajaju ribu koja živi u kontrolisanim uslovima, gde voda ne sadrži mikorplastiku i teške metale. Prehrana je pod strogo kontrolisanim uslovima, a riba ima najbolji prinos. Podvodne kamere prate rast ribe. Sve nadgleda sistem veštačke inteligencije, ako neka ne napreduje kako treba, uklanja se. Ako se neka riba razboli, prebacuje se u karantin“, objašnjava Kalajdžić.
Na krovu fiš farme postavljeni su solarni paneli koji proizvode struju za ceo proces uzgoja. U sledećem projektu koji je upravo predstavljen singapurskoj vladi , sistem će biti prikačen na obalnu instalaciju, pa će viškovi struje da se vraćaju u grad, a kada nema dovoljno sunca, brod će povlačiti struju sa kopna.
“Sava EKO”, autonomni katamaran na solarni pogon, za sakupljanje čvrstog otpada na vodi
© Sputnjiku ustupio tim Confluence Belgrade
Momčilović dodaje da je na ovom projektu radio veliki broj inženjera, koji su takođe završili njihov fakultet. Svi su mladi, u proseku imaju manje od 35 godina, to je, kaže, neverovatno. On je bio zadužen za čvrstoću konstrukcije broda, inače ima doktorat iz te oblasti. Ovo mu je bio najveći izazov, jer brod za poređenje s ovim, ne postoji.
„Mi nemamo, kao u drugim industrijama, licencirane inženjere, već klasifikaciono društvo čiji eksperti brodu daju klasu. Ona je dokaz da je brod dobar, sposoban za plovidbu, siguran i praktično. Mnogi su projektovali razne brodove, ali ovaj ima klasu renomiranog tela „Amerikan biro šiping“, jednog od tri najjača klasifikaciona tela u svetu, pod kojim je veliki deo svetske flote, to je veliki uspeh“, kaže.
Sava EKO - brod za budućnost
Dok razgovaramo sa tvorcima jedinstvenog projekta, u drugoj prostoriji Katedre za brodogradnju, za koju zbog skromnih uslova nikad ne bi smo rekli da je iznedrila ovakve stručnjake, dopire žamor budućih velikih zvezda svetske brodogradnje.
Master studenti su već zvezde u svojoj kategoriji, od 2017. do korone, pomutili su vodu kolegama iz zemalja sa mnogo boljim uslovima, a sada imaju i prvi eko-brod koji sakuplja otpad. To im nije dovoljno, razmišljaju kako da ga unaprede.
„Najneizvesnije je bilo kad smo prvi put puštali brod u vodu, kad smo se pitali da li će zaista sve da radi, kako smo zamislili. Baš je lep osećaj, budete ponosni na celu grupu što ste nešto zajedno stvorili i što može da bude korisno“, kaže nam Jovan Stanković.
Kolega Sima Topalović, bio je glavni majstor za konstrukciju, jer već ima iskustvo u proizvodnji, u njegovoj porodici prave aluminijumske čamce, kaže;
„Brod je upravljen elektro motorima, ima baterije koje se pune pomoću solarnog panela. Trenutno se njime upravlja daljinski, potreban je operater sa obale, unapredićemo sistem da čamcem kormilari veštačka inteligencija. Moguće je napraviti i veće plovilo koje bi moglo da plovi na moru, po talasima“, objašnjava majstor.
Brod se kreće kroz smeće, ono koje uđe između dva trupa, upada u korpu. Kad se napuni, operater dovozi brod do obale ili pontona gde se korpa, koja se lako skida, prazni, dok je brod u vodi.
Konstatujemo da je studentski brod i lep, javlja se jedina dama na Katedri, Ivana Nedeljković, student prve godine master studija.
„Zato što je brodogradnja spoj umetnosti i nauke“.
Budući inženjeri brodogradnje, konstruktori broda "Sava EKO"
© Sputnik / Senka Miloš
Srbiji more nije potrebno
Profesori ne kriju ponos, Momčilović kaže da je svetska agenda vezana za zelene energije i tehnologije, kao i težnja Međunarodne pomorske organizacije da se dekarbonizuje pomorski transport, učinila da ovaj projekat postane izuzetno popularan. Sa svih strana ih zovu da ga predstave.
„Mnogo je priče oko te agende, ali nema nikoga ko je od lista papira napravio nešto i da projekat plovi, a još da su to uradili studenti, toga je jako malo“, kaže Momčilović.
Kalajdžić dodaje da Srbija, kako kaže, trenutno nema more, ali nije zemlja koja ga nije imala, koja ne baštini znanja vezana za njega.
„To što smo trenutno u ovakvom geopolitičkom položaju ne znači mnogo, jer imamo reke, a kroz njih izlazite na sva mora koja su vam potrebna. A znanje je nešto što se akumulira vremenom, brodogradnju u Srbiji izučavamo više od 75 godina, na Mašinskom fakultetu, na samostalnoj katedri“.
Sputnjik je ispraćen uz važan podatak, istorija znanja ove ustanove vezana je za ruskog emigranta, profesora Jakova Hlitčijeva, koji je u našu zemlju stigao posle oktobarske revolucije. On je osnivač Katedre za brodogradnju i mentor prvim doktoratima na ovu temu. Radio je i na Građevinskom fakultetu, bio član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Na "Mapšincu" je i posebna mapa na kojoj su označena sva mesta u kojima trenutno rade inženjeri izašli sa Katedre za brodogradnju
© Sputnik / Senka Miloš
