https://lat.sputnikportal.rs/20231203/otkrivena-egzoplaneta-koja-ne-bi-trebalo-da-postoji-astronomi-zbunjeni-1164560195.html
Otkrivena egzoplaneta koja ne bi trebalo da postoji, astronomi zbunjeni
Otkrivena egzoplaneta koja ne bi trebalo da postoji, astronomi zbunjeni
Sputnik Srbija
Astronomi će morati da preispitaju prethodne teorije o tome kako se planete formiraju nakon što su otkrili egzoplanetu koja tehnički uopšte ne bi trebalo da... 03.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-03T17:25+0100
2023-12-03T17:25+0100
2023-12-03T17:41+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/03/1164560482_0:320:2505:1729_1920x0_80_0_0_8731bec1b4c8eb800d19a1ab7bf8bf7d.jpg
Planeta, otprilike mase Neptuna i više od 13 puta masivnija od Zemlje, otkrivena je u orbiti oko ultrahladne M-patuljaste zvezde nazvane LHS 3154 — devet puta manje mase od našeg Sunca. Inače, M-patuljaste zvezde su najmanja i najhladnija vrsta zvezda.Planeti, nazvanoj LHS 3154b, potrebno je 3,7 zemaljskih dana da orbitira oko svoje zvezde, što je čini najmasovnijom do sada poznatom planetom u bliskoj orbiti oko jedne od najhladnijih zvezda male mase, pokazala je studija objavljena u žurnalu „Sajens“.Postojanje takve planete dovodi u pitanje današnje shvatanje formiranja planeta.Zvezde se formiraju od velikih oblaka gasa i prašine, a ostatak materijala formira disk oko zvezde iz kojeg se kasnije rađaju planete. Koliko će te planete biti masivne zavisi od količine materijala prisutnog u diskovima oko zvezde.U Mlečnom putu najčešće su male M-patuljaste zvezde – a takvo je i naše Sunce – oko kojih obično orbitiraju male stenovite planete, a ne gasoviti divovi.„Nije za očekivati da će u disku koji formira planetu oko zvezde male mase LHS 3154 biti dovoljno čvrste materije da se formira ova planeta. Ali takva planeta postoji, zbog čega sada moramo da ponovo razmislimo o tome kako se planete i zvezde formiraju“, rekao je Mahadevan. Planeta koja kruži oko zvezde udaljene oko 51 svetlosnu godinu od Sunca otkrivena je pomoću uređaja za pronalaženje planeta u životnoj zoni, instaliranog na teleskopu Hobi-Eberli u opservatoriji Mekdonald u Teksasu, piše Si-En-En.Tim naučnika predvođen Mahadevanom dizajnirao je taj uređaj za otkrivanje planeta koje kruže u naseljivoj zoni malih, hladnih zvezda. Naseljiva zona je oblast na pravoj udaljenosti od zvezde gde je dovoljno toplo da tečna voda postoji na površini planete, što je preduslov za život.Činjenica da je površinska temperatura malih zvezda niža znači da planete mogu da kruže oko njih na mnogo manjoj udaljenosti i da i dalje zadržavaju osetljive elemente kao što je voda na površinama.„Pokušajte da zamislite da je zvezda kao logorska vatra. Kako se vatra gasi, tako morate bliže da priđete da biste se zagrejali. Isto važi i za planete. Što je zvezda hladnija, planeta će morati da bude bliža toj zvezdi da bi ostala dovoljno topla da izdrži vodu u tečnom stanju“, objašnjava Mahadevan, preneo je „Jutarnji list“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir
nauka i tehnologija, svemir
Otkrivena egzoplaneta koja ne bi trebalo da postoji, astronomi zbunjeni
17:25 03.12.2023 (Osveženo: 17:41 03.12.2023) Astronomi će morati da preispitaju prethodne teorije o tome kako se planete formiraju nakon što su otkrili egzoplanetu koja tehnički uopšte ne bi trebalo da postoji.
Planeta, otprilike mase Neptuna i više od 13 puta masivnija od Zemlje, otkrivena je u orbiti oko ultrahladne M-patuljaste zvezde nazvane LHS 3154 — devet puta manje mase od našeg Sunca. Inače, M-patuljaste zvezde su najmanja i najhladnija vrsta zvezda.
Planeti, nazvanoj
LHS 3154b, potrebno je 3,7 zemaljskih dana da orbitira oko svoje zvezde, što je čini najmasovnijom do sada poznatom planetom u bliskoj orbiti oko jedne od najhladnijih zvezda male mase, pokazala je studija
objavljena u žurnalu „Sajens“.
Postojanje takve planete dovodi u pitanje današnje shvatanje formiranja planeta.
„Ovo otkriće je još jedan pokazatelj koliko malo zapravo znamo o univerzumu“, izjavio je jedan od autora studije Suvrat Mahadevan, profesor astronomije i astrofizike na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Zvezde se formiraju od velikih oblaka gasa i prašine, a ostatak materijala formira disk oko zvezde iz kojeg se kasnije rađaju planete. Koliko će te planete biti masivne zavisi od količine materijala prisutnog u diskovima oko zvezde.
U Mlečnom putu najčešće su male M-patuljaste zvezde – a takvo je i naše Sunce – oko kojih obično orbitiraju male stenovite planete, a ne gasoviti divovi.
„Nije za očekivati da će u disku koji formira planetu oko zvezde male mase LHS 3154 biti dovoljno čvrste materije da se formira ova planeta. Ali takva planeta postoji, zbog čega sada moramo da ponovo razmislimo o tome kako se planete i zvezde formiraju“, rekao je Mahadevan.
Planeta koja kruži oko zvezde udaljene oko 51 svetlosnu godinu od Sunca otkrivena je pomoću uređaja za pronalaženje planeta u životnoj zoni, instaliranog na teleskopu Hobi-Eberli u opservatoriji Mekdonald u Teksasu,
piše Si-En-En.
Tim naučnika predvođen Mahadevanom dizajnirao je taj uređaj za otkrivanje planeta koje kruže u naseljivoj zoni malih, hladnih zvezda. Naseljiva zona je oblast na pravoj udaljenosti od zvezde gde je dovoljno toplo da tečna voda postoji na površini planete, što je preduslov za život.
Činjenica da je površinska temperatura malih zvezda niža znači da planete mogu da kruže oko njih na mnogo manjoj udaljenosti i da i dalje zadržavaju osetljive elemente kao što je voda na površinama.
„Pokušajte da zamislite da je zvezda kao logorska vatra. Kako se vatra gasi, tako morate bliže da priđete da biste se zagrejali. Isto važi i za planete. Što je zvezda hladnija, planeta će morati da bude bliža toj zvezdi da bi ostala dovoljno topla da izdrži vodu u tečnom stanju“, objašnjava Mahadevan,
preneo je „Jutarnji list“.
