Kada bi Britanci vratili svetu ono što su opljačkali, malo šta bi ostalo u njihovim muzejima
© AFP 2023 / LEON NEAL
Pratite nas
Velika Britanija nema nameru da vrati Grčkoj njeno blago, koje je početkom 19. veka sa Akropolja odneo grof od Elgina, potvrdio je nedavnim postupkom britanski premijer Riši Sunak kada je otkazao sastanak sa grčkim kolegom Kirjakosom Micotakisom, nezadovoljan njegovom izjavom da zvanični London mora da vrati Atini skulpture sa Partenona.
Dva veka Velika Britanija odbija da vrati Grčkoj njeno kulturno i istorijsko blago, iako je ova zemlja od sticanja nezavisnosti 1832. više puta apelovala da se vrate skulpture poznate kao Elginove mermerne statue.
Premijer Micotakis koji se nadao da će svoj boravak u Londonu i sastanak sa Sunakom iskoristiti za ponovno pokretanje tog pitanja, tokom gostovanja na britanskom javnom servisu izjavio je da Elginovi mermeri moraju da budu vraćeni: Tom prilikom uporedio je odnošenje dela friza Partenona sa presecanjem slike Mona Lize na dva dela.
Ovakavo ponašanje Velike Britanije i njenog premijera, koje su mnogi nazvali diplomatskim skandalom, nije, međutim, iznanadilo istoričara umetnosti Nikolu Kusovca koji za Sputnjik kaže da je to njihov konstantan, dobro poznat, imperijalistički stav:
„Ne menjaju svoje uverenje i svoj način pravdanja svetske pljačke. Oni su opljačkali pola sveta i kada bi sve to vratili, malo šta bi ostalo u njihovim muzejima. To je surova istina koju treba reći bez milosti kada su Englezi u pitanju“.
Da je tako potvrđuje i izjava britanske sekretarke za kulturu Mišel Donelan koja je početkom ove godine izjavila da bi vraćanje Elginovih mermera Grčkoj „pokrenulo niz problema“:
„Time bi se stvorila prilika da se preispita celokupan sadržaj naših muzeja“.
Evangelos Venizelos, grčki ministar kulture i sporta, ispituje Elginove mermere u Britanskom muzeju u Londonu 2002. Sastao se sa direktorom muzeja kako bi razgovarao o mogućem rešenju za vraćanje mermera u Grčku.
© AFP 2023 / ADRIAN DENNIS
Kako je lord Elgin „spasao“ skulpture
Tomas Brus ili grof od Elgina je početkom 19. veka odneo skulpture iz Atine koja je bila pod vlašću Otomanskog carstva.
On je u leto 1800. godine u Atinu doveo napuljskog slikara Lusijerija i još nekoliko crtača i modelara kako bi skicirali antičke spomenike u Partenonu.
Međutim, godinu dana kasnije dobio je dozvolu od Porte da odnese sve komade kamena i skulpture.
Isprva nije želeo da odnese skulpture iz Atine, ali se na to odlučio jer je, kako tvrde Britanci, video da se istorijsko blago Partenona oštećuje.
Kolekciju Elginovih mermernih statua ne čine samo skulpture i reljefi iz Atine, već i iz drugih delova Grčke koje je obišao.
Elgin je odneo oko polovine friza sa Partenona
© AP Photo / Petros Giannakouris
Od 1803. do 1806. godine, uz ogromne troškove, trajao je transport oko polovine friza sa Partenona, petnaest metopa i sedamnaest delova reljefa, zatim jedne od karijatida i stubova iz Erehtejona.
Elgin je 1816. godine prodao kolekciju Velikoj Britaniji za 35.000 funti, iako su njegovi troškovi bili oko 75.000 funti. Od tada se kolekcija nalazi u Britanskom muzeju.
Na frizu, koji je bio dugačak 160 metara, prikazana je borba između božanstava i ljudi.
U Atini se čuva 50 metara jednog dela koji je bio dugačak 115 metara. U Britaniju je odneto 80 metara koje je odsekao lord Elgin. Delovi friza sa Akropolja nalaze se u još osam drugih muzeja širom Evrope.
Svetsku baštinu čuvamo bolje od Grka
Iste razloge koje je grof Elgin pre dva veka naveo za skrnavljenje Partenona, ponavljaju danas predstavnici Britanskog nacionalnog muzeja odbijajući da vrate arheološko blago zemlji kojoj pripada.
Kustos Britanskog muzeja Ijan Dženkins, zadužen za antiku, tvrdi da traženi reljef nije deo samo grčke već i svetske kulture i da se kao takav prezentuje u Britaniji.
Grčko arheološko blago u Britanskom muzeju u Londonu
© AP Photo / Matt Dunham
Tvrde Britanci i da je lord Elgin spasao skulpture koje su propadale na zapuštenom Akropolju, te da imaju bolje uslove za njihovo čuvanje od Grka, a kao argument navode i da, čak i kada bi vratili sve kipove, Grčka opet ne bi povratila friz u celini jer su neki delovi u pariskom Luvru, a ima ih i svuda po Evropi.
„Na njihovu svest pljačkaša, otimača ne može se uticati. To je svest onih koji su bili u poziciji da određuju istoriju i to osvajački“, kaže Nikola Kusovac.
Večite pljačke i otimačine
U oktobru 2021. je obavljeno da Džizes (Jesus) koledž Univerziteta Kembridž i pariski muzej Kvaj Brenli (Quai Branly) vraćaju kulturne artefakte opljačkane iz zapadne Afrike uz podatak da se skoro 90 posto afrikog kulturnog nasleđa nalazi u Evropi te tako pomenuti pariski muzej čuva gotovo 70.000 predmeta, a Britanski muzej na desetine hiljada.
Kusovac napominje da muzeji po zapadnoj Evropi svoj značaj duguju u najvećem broju slučajeva kulturno-istorijskom i arheološkom blagu drugih naroda.
Muzeji po zapadnoj Evropi svoj značaj duguju u najvećem broju slučajeva kulturno-istorijskom i arheološkom blagu drugih naroda
© AP Photo / Kirsty Wigglesworth
Vraćanje Elginovih skulptura Grčkoj moglo bi da pokrene proces od kog zaziru svetski muzeji koji čuvaju blago drugih civilizacija, pa bi Metropoliten, Geti, Luvr i drugi morali da vrate vredne artefakte Italiji, Turskoj, Egiptu, Kini...
„Gotovo sve zemlje koje su imale kolonije, pljačkale su ih - počev od Portugalije preko Španije do Velike Britanije. Nesrećna crna Afrika je ojađena. Otimalo se i uzimalo kako se stiglo. Izvukli su sve što su mogli. Sad kada treba ponešto da vrate, muka im je. A treba da se vrati. I mi smo tu među žrtvama. To je istorija srpskog roda, srpske kulture - večite pljačke i otimačine. Iza britanske surovosti stoji američka snaga. Sila mora da ima oštricu i tupi deo. Na nama je da se tome suprostavimo“.
Kusovac uočava paralelu između odnosa Velike Britanije prema Grčkoj sa odnosom Zapada prema Srbiji u slučaju Kosova i Metohije:
„Cela igra oko našeg Kosova je to – da kažemo 'da' za ono što nam je oteto. Pljačkaši su pljačkaši. Zamisli, oni otmu i onda traže da vi priznate to što su uradili. To je cinizam najgore vrste, antiljudskost u izvornom obliku, to je bolesno. Nećemo da pristanemo i gotovo“.
Kada se blaga vrate na Akropolj
Borba Grčke za povratak neprocenjivog antičkog blaga rasutog po muzejima sveta, intenzivirana je tokom osamdesetih godina, kada je ministarka kulture bila glumica Melina Merkuri, koja je inicirala i osnivanje novog Muzeja na Akropolju otvorenog 2009. godine.
Ona je na samrti ostavila svojim sunarodnicima u amanet da nastave tu borbu:
„Kada se naša blaga vrate pod Akropolj, ja ću se ponovo roditi!“.
Za Kusovca to je unapred izgubljena bitka, jer je „protiv onih koji su otimali“:
„Sila je kod njih. Ne možete da ih naterate, jer nemate čime. Oni imaju snagu i silu, novčanu i onu mnogo konkretniju u oružju i vojsci - surovu snagu koja određuje ponašanje, a kada sila određuje ponašanje, ne može nikako da bude dobro“.
