Ukrajina se povlači do - Velike Britanije
16:50 25.11.2023 (Osveženo: 16:03 29.04.2024)
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
U Ukrajini se kroji sudbina sveta. Ishod sukoba u toj zemlji odrediće da li će svet biti multipolaran ili će Anglosaksonci uspeti da sačuvaju hegemoniju. Upravo zbog toga Velika Britanija ostaje poslednja linija odbrane za Kijev, a britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron obećava Ukrajini moralnu, diplomatsku, ekonomsku i vojnu podršku.
Dok Evropa postaje sve umornija od pružanja finansijske i vojne pomoći Ukrajini, a Sjedinjene Države usvajaju zakon o privremenom finansiranju rada savezne vlade koja ne obuhvata pomoć Izraelu i Ukrajini, Kameron za svoje prvo putovanje u inostranstvo bira Kijev i obećava Vladimiru Zelenskom da će London ostati čvrsto uz Ukrajinu i da će je pomagati „koliko god to bilo potrebno“.
Ruski eksperti ocenjuju da Kameronova poseta Kijevu ukazuje da za London ukrajinsko pitanje ostaje prioritet u spoljnoj politici, a novi šef britanskog ministarstva spoljnih poslova, po svemu sudeći, očekuje da će se vratiti u premijersku fotelju.
„Njegova poseta naglašava kolonijalnu prirodu ukrajinske pseudodržavnosti. Grubo govoreći, Kameron je otišao u kritično važnu koloniju radi provere situacije i kako bi uporedio izveštaje sa lokalnim 'gaulajterom'. Drugo, to naglašava važnost ove teritorije za Anglosaksonce. Činjenica je da uloga Ukrajine za njih nije tehnička. Reč je o kontroli nad celim evroazijskim kontinentom, kao i sudbini sveta. U tom smislu ishod ovog sukoba određuje da li će svet biti multipolaran, ili će Anglosaksonci moći da vrate unipolarni poredak“, kaže ruski ekspert Natalija Makejeva.
Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, Britanija je, posle Sjedinjenih Država i Evropske unije, najveći donator finansijske i vojne pomoći Kijevu.
Do sada je izdvojila 4,6 milijardi funti, a nedavno je najavila 100 miliona funti za pomoć ukrajinskim oružanim snagama u čišćenju minskih polja, održavanju opreme i jačanju odbrane važnih objekata nacionalne infrastrukture.
Kameron je tokom posete Ukrajini najavio je i izdvajanje od 18,4 miliona funti (23 miliona dolara) za pružanje humanitarne pomoći Ukrajini.
Zelenski je rekao da je sa Kameronom razgovarao o situaciji na frontu, isporukama oružja i jačanju protivvazdušne odbrane.
Kijevske vlasti tvrde da London takođe ostaje čvrsto posvećen snabdevanju Kijeva oružjem, proširenju zajedničke proizvodnje i „oslobađanju Crnog mora od ruskih pretnji“.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron obećao je Ukrajini moralnu, diplomatsku, ekonomsku i vojnu podršku
© AFP 2023 / John Thys
Rusija je već pobednik sukoba u Ukrajini
Ruski eksperti ističu da Velika Britanija neće odustati od podrške Ukrajini, jer je već previše uložila u nju. Kameron u ovom slučaju ide stopama čitavog britanskog establišmenta, gurajući u prvi plan ukrajinsku agendu, dok istovremeno radi na pokušajima obuzdavanja Rusije i njenom konačnom porazu.
Poslednjih godina London je bio veoma aktivan u pregovorima sa ukrajinskom stranom oke vojne baze u Nikolajevu, gde su britanski instruktori obučavali ukrajinske vojnike. U okviru operacije Interflek, koju predvode Britanci, oko 30.000 regruta iz Oružanih snaga Ukrajine prošlo je obuku u Velikoj Britaniji od početka 2022. godine, učeći borbene veštine na bazama kao što je Solsberi Plejn.
Inače, ta operacija je najveći program vojne obuke te vrste na britanskom tlu od Drugog svetskog rata. Kurs traje najmanje pet nedelja i uključuje rukovanje oružjem, prvu pomoć, patroliranje i preživljavanje na otvorenom.
Britanija je snabdela Ukrajinu i krstarećim raketama dugog dometa „storm šedou”, borbene tenkove „čelendžer“ i drugo naoružanje, kao i municiju.
Međutim, sredstva i oprema koje su London i Zapad u celosti prebacili Oružanim snagama Ukrajine nisu dali očekivane rezultate koji bi mogli da ojačaju pregovaračku poziciju Ukrajine. Eskalacija palestinsko-izraelskog sukoba dovela je do toga da je zapadna podrška Oružanim snagama Ukrajine oslabi.
Uprkos izjavi Zelenskog da se Kijev protivi zamrzavanju sukoba sa Rusijom, upravo bi takav razvoj događaja sada bio od koristi i Ukrajini i Zapadu, smatra Makejeva.
„Zapadu i Zelenskom, kao njihovom štićeniku, i NATO-u na čelu sa SAD, odgovaralo bi zamrzavanje sukoba, jer je Ukrajina sada iscrpljena, a takođe prilično je iscrpljen i kolektivni Zapad - i ekonomski, i kada je reč o zalihama oružja. Ne treba zaboraviti ni da se u Sjedinjenim Državama približavaju izbori, a beskrajno trošenje na daleku i nerazumljivu Ukrajinu može postati minus za kandidate, jer stanovništvo prirodno postavlja pitanja - gde idu naši porezi i zašto nam je potrebna ova Ukrajina? Osim toga, pauza im je potrebna da bi se pripremili za novu rundu sukoba, jer je sada prednost na strani Rusije“, ocenjuje Makejeva.
Ona dodaje da čak i na Zapadu otvoreno priznaju da je Rusija pobednik u ovom konfliktu i da Ukrajina nema šanse.
