https://lat.sputnikportal.rs/20231121/postoji-biljka-ciji-je-plod-skuplji-od-maline-a-ne-zahteva-ulaganje-i-kopanje---zarada-odlicna-1164057431.html
Postoji biljka čiji je plod skuplji od maline, a ne zahteva ulaganje i kopanje - zarada odlična
Postoji biljka čiji je plod skuplji od maline, a ne zahteva ulaganje i kopanje - zarada odlična
Sputnik Srbija
Cena za kilogram maline proteklog leta bila je 190 dinara, a kilogram plodova kleke ove jeseni košta 450 dinara. 21.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-21T22:38+0100
2023-11-21T22:38+0100
2023-11-21T22:38+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/15/1164043685_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_c02a77a0ba2e250400031644bebd2b67.jpg
Branje klekovih bobica u novovaroškim selima već je postala tradicija, ali i način na koji su gorštaci pronašli zaradu. Početna cena ovog šumskog ploda po kilogramu bila je 300, a već sada je 450 dinara.U vreme kada „sade“ letinu, tokom jesenjih dana, gorštaci sa visova Murtenice i Zlatara najviše vremena posvećuju kleki (Juniperus communis), četinaru na kome rađaju plave bobice, a u ovom kraju raste u izobilju.Svaki berač ima svoju metoduNovovarošani se već duži niz godina bave ovim poslom, pa su savladali i tehniku branja, i kako kažu pronašli su najjednostavniju metodu, prenosi „Telegraf biznis“.Oni kažu da se prilikom branja posuda prisloni uz stablo kleke, a da se rukavicama lagano skidaju zreli plodovi. Nakon toga ubrana količina se veje, kako bi se očistila od iglica i prašine. Tek tada su plodovi spremni za tržište.Posao, kažu, nije težak, ali je najvažnija volja za radom, rutina se stiče vremenom, a robe nikada dosta. Rod kleke varira iz godine u godinu, a najveći je svake treće godine. Ponekad se desi godina da roda nema „ni za leka“.Ove čarobne bobice koriste se u farmaceutskoj industriji, ali i za proizvodnju džina, koji je popularno piće u celom svetu.Od plodova kleke se prave i etirična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke (samlevena) koristi se kao aditiv u suhomesnatim proizvodima, a u domaćinstvu se koristi kao dodatak kuvanim jelima, poput kupusa ili sarme.Lekovita dejstva klekeIzuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti.Svi delovi kleke su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi. Zeleni plodovi su nelekoviti, dok lekovitost ispoljavaju sazreli ljubičasti plodovi kleke. Suše se na provetrenom mestu, a osušeni delovi se čuvaju na suvom mestu, piše „Priroda na dar“.Plod kleke u zavidnim količinama sadrži i smole, tanin, vosak, organske kiseline i njihove soli. Poseduje i brojne minerale, a posebno kalcijum, kalijum, mangan, sumpor. U sto grama mladih izdanaka kleke nalazi se čak 97 miligrama vitamina ce.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
Postoji biljka čiji je plod skuplji od maline, a ne zahteva ulaganje i kopanje - zarada odlična
Cena za kilogram maline proteklog leta bila je 190 dinara, a kilogram plodova kleke ove jeseni košta 450 dinara.
Branje klekovih bobica u novovaroškim selima već je postala tradicija, ali i način na koji su gorštaci pronašli zaradu. Početna cena ovog šumskog ploda po kilogramu bila je 300, a već sada je 450 dinara.
U vreme kada „sade“ letinu, tokom jesenjih dana, gorštaci sa visova Murtenice i Zlatara najviše vremena posvećuju kleki (Juniperus communis), četinaru na kome rađaju plave bobice, a u ovom kraju raste u izobilju.
Svaki berač ima svoju metodu
Novovarošani se već duži niz godina bave ovim poslom, pa su savladali i tehniku branja, i kako kažu pronašli su najjednostavniju metodu,
prenosi „Telegraf biznis“.
„Mnoge zanima i čude se kako to beremo kleku, kako nas ne bodu njene četine i uopšte kako bobice opadaju s grana? Odgovor je jasan, kao i za sve, potrebno je znanje. Svaki berač ima posebno svoju metodu branja, ali kao najbolja pokazala se metoda pomoću plastične posude i gumenih ili kožnih rukavica“, objašnjavaju berači.
Oni kažu da se prilikom branja posuda prisloni uz stablo kleke, a da se rukavicama lagano skidaju zreli plodovi. Nakon toga ubrana količina se veje, kako bi se očistila od iglica i prašine. Tek tada su plodovi spremni za tržište.
Posao, kažu, nije težak, ali je najvažnija volja za radom, rutina se stiče vremenom, a robe nikada dosta. Rod kleke varira iz godine u godinu, a najveći je svake treće godine. Ponekad se desi godina da roda nema „ni za leka“.
Ove čarobne bobice koriste se u farmaceutskoj industriji, ali i za proizvodnju džina, koji je popularno piće u celom svetu.
Od plodova kleke se prave i etirična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke (samlevena) koristi se kao aditiv u suhomesnatim proizvodima, a u domaćinstvu se koristi kao dodatak kuvanim jelima, poput kupusa ili sarme.
Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti.
Svi delovi kleke su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi. Zeleni plodovi su nelekoviti, dok lekovitost ispoljavaju sazreli ljubičasti plodovi kleke. Suše se na provetrenom mestu, a osušeni delovi se čuvaju na suvom mestu,
piše „Priroda na dar“.
Plod kleke u zavidnim količinama sadrži i smole, tanin, vosak, organske kiseline i njihove soli. Poseduje i brojne minerale, a posebno kalcijum, kalijum, mangan, sumpor. U sto grama mladih izdanaka kleke nalazi se čak 97 miligrama vitamina ce.
