00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nikakva, pa ni Davidova, praćka neće spasiti Finsku

© AP Photo / Ministry of DefenseSistem "Davidova praćka"
Sistem Davidova praćka - Sputnik Srbija, 1920, 13.11.2023
Pratite nas
To što je Finska, nova članica NATO-a, odlučila da ojača odbrambenu moć svoje zemlje izraelskim sistemom „Davidova praćka“ zbog pretnje sa Istoka, neće joj puno pomoći. Nikakva „praćka“ neće spasti Finsku ako bude napadnuta ili ona napadne prva.
Tako ruski eksperti komentarišu vest da je Ministarstvo odbrane Izraela potpisalo „istorijski ugovor“ sa Finskom o prodaji odbrambenog raketnog sistema "Davidova praćka", kao i medijske tvrdnje da će taj sistem biti raspoređen u blizini granice sa Rusijom, pošto navodno iz tog pravca dolazi pretnja.
Stručnjaci ističu da je svima jasno da Rusija nema nameru nikoga da napada, ali u slučaju da bude napadnuta ima najsavremenija sredstva za odbranu.
Ruski vojni ekspert Jurij Knutov napominje da je „Davidova praćka“ samo jedan deo šireg izraelskog odbramenog sistema.
Gvozdena kupola", jedno od najvažnijih oruđa u izraelskom arsenalu koje štiti nebo nad Izraelom od raketa kratkog dometa, dok „Davidova praćka“ štiti od projektila srednjeg dometa, a sistem „Strela” je zadužen za presretanje i uništavanje balističkih projektila u stratosferi.

„’Davidova praćka’ može da uništava ciljeve dometa do 200-300 kilometara i na visinama od 15 do 20 kilometara... Finska je bila zainteresovana za sistem srednjeg dometa. Ta zemlja trenutno ima norveško-američki sistem NASAMS-2, kratkog dometa koji se sada koristi i u Ukrajini, a sada nabavlja ‘Davidovu praćku’ kako bi stvorili integrisani sistem protivvazdušne odbrane“, kaže Knutov.

NASAMS je NATO proizvod, a izraelski sistemi se takođe proizvode po NATO standardima, pa su kompatibilni, što omogućava stvaranje jedinstvenog sistema za presretanje ciljeva, pojasnio je Knutov.
© AP Photo / Sebastian ScheinerPres-služba izraelskog ministarstva odbrane objavila je da je potpisan "istorijski sporazum" o prodaji odbrambenog raketnog sistema "Davidova praćka" Finskoj za 317 miliona evra
Izraelski PVO sistem Davidova praćka  - Sputnik Srbija, 1920, 13.11.2023
Pres-služba izraelskog ministarstva odbrane objavila je da je potpisan "istorijski sporazum" o prodaji odbrambenog raketnog sistema "Davidova praćka" Finskoj za 317 miliona evra

Finska „praćkom“ štiti NATO aerodrome

Samo dan nakon što je Finska primljena u NATO, Helsinki je objavio da planira kupovinu odbrambenog sistema „Davidova praćka“ koji u svetu koristi jedino Izrael. Ugovor je vredan 317 miliona evra i kada bude realizovan biće to prvi izvoz „praćke“ stranom kupcu.
Proces nabavke je trajao neko vreme, pošto je reč o izraelskom sistemu koji je nastao u saradnji sa SAD, pa je odobrenje za prodaju morao dati i Vašington.
Izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo je početkom avgusta da su Sjedinjene Države odobrile prodaju PVO sistema „Davidova praćka“, a Finci veruju da će izraelski sistem će značajno povećati domet finske protivvazdušne odbrane.
Izrael navodi da je to jedan od vodećih svetskih sistema za presretanje pretnji, uključujući balističke rakete, krstareće rakete, avione i dronove.
Finska, koja deli granicu sa Rusijom dugu 1.300 kilometara, formalno se pridružila NATO-u u aprilu ove godine i tako postala 31. članica Alijanse.
Ovo je prvi vojni ugovor Finske od ulaska u NATO, a ocene eksperata su i da će njegova realizacija povećati tenzije na rusko-finskoj granici.
„Finska je, nakon ulaska u blok NATO, praktično preduzela niz radikalnih odluka za pogoršavanje odnosa sa Rusijom. O čemu se radi? Finska je ulaskom u NATO mogla odmah da potpiše da na svojoj teritoriji neće raspoređivati američko taktičko nuklearno oružje, ali to nije urađeno. Takođe nisu bila propisana ograničenja o stvaranju američkih i NATO vojnih baza na teritoriji Finske. Dakle, Finska je, u suštini, izašla u susret bloku NATO i dozvolila izgradnju takvih baza. Štaviše, već se grade vojni aerodromi u neposrednoj blizini ruske granice. Činjenica da Finska postaje jedno od uporišta na severozapadnom vojištu za NATO blok je negativan momenat za našu zemlju. U slučaju vojnog sukoba moguć je uzvratni udar po teritoriji Finske, pa Finska zbog toga mora da NATO baze pokrije sistemima PVO - u ovom slučaju sistemima ‘Davidova praćka’“, ističe Knutov.

Ruski „Kinžali“ stvaraju vatromet

Ruski eksperti navode i da izraelski sistem „Davidova praćka“ nije idealan - pre svega, promašuje rakete tokom masovnog granatiranja. S druge strane, Rusija ima daleko modernija sredstva od tog izralskog raketnog odbrambenog sistema.
’Davidovu praćku’ uništavaju na prvom mestu rakete tipa ‘Točka-U’, stare sovjetske, a Rusija ima i daleko savremenija sredstva, poput ‘Iskandera-M’ i hipersoničnih raketa pred kojima je ‘Davidova praćka’ stoprocentno nemoćna. Čak mislim i da taj izraelski sistem ne vidi te ciljeve. Mi se sećamo kako je hipersonični ‘Kinžal’ svojevremeno u Kijevu uništio američke sisteme ‘Patriot’ i kakav je to vatromet bio...“, podseća Knutov.
U sklopu serije napada na Kijev sredinom maja ove godine, ruske snage su upotrebile hipersoničnu balističku raketu „Kinžal" da neutrališe američki sistem "Patriot", uništavajući njegov radar i kontrolni centar, kao i najmanje jedan lanser.
Ukrajinska posada koja je upravljala „Patriotom" znala je da će uslediti napad, ali je imala ograničeno vreme da reaguje zbog velike brzine projektila "Kinžal".
Ukrajinske snage su ispalile 32 rakete zemlja-vazduh na ruski projektil, od kojih svaka košta približno tri miliona dolara, što znači da je cena za pokušaj obaranja „Kinžala“ iznosila 96 miliona dolara.

„’Davidova praćka’ je po nizu karakteristika inferiornija od ‘Patriota’, ako izuzmemo domet. Dakle, uveren sam da mi imamo sredstva da, ako zatreba, uništimo taj sistem“, zaključio je ekspert.

Međutim, prema navodima američkih medija ima naznaka da će Finci morati da sačekaju na isporuku, s obzirom na to da sukob između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze trenutno ugrožava mogućnost prebacivanja izraelskih sistema u Finsku.
Raketna proba krstareće rakete Burevesnik - Sputnik Srbija, 1920, 14.10.2023
RUSIJA
Rusko oružje koje je izazvalo histeriju na Zapadu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala