Ovo je kraj: Da li je Priština upravo zalupila vrata za buduće pregovore sa Beogradom?
Pratite nas
Izjava Aljbina Kurtija da Srbija mora da prizna Kosovo „de fakto i de jure“ zatvara svaku mogućnost daljih pregovora. To otvara prostor za ozbiljnu bezbednosnu neizvesnost i rizik, a i za strah kod lokalnog srpskog stanovništva, budući da Zapad ponovo gleda Kurtiju „kroz prste“ dok sprovodi ratnohuškačku politiku u južnoj srpskoj pokrajini.
Ovako politikolog Dejan Vuk Stanković gleda na moguće posledice Kurtijeve nove poruke koja potpuno isključuje mogućnost bilo kakvog kompromisa između dve strane.
Govoreći na diskusiji u okviru Mirovnog foruma u Parizu, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da nakon normalizacije odnosa Beograda i Prištine, treba da usledi „de fakto i de jure priznanje“ Kosova, od Republike Srbije.
Izjava koja zatvara vrata za pregovore
Stanković veruje da ovo potencijalno može biti izjava kojom se zatvara mogućnost pregovora, jer, kako navodi, pregovaranja oko priznanja Kosova nema, niti će ih Srbija ikada voditi. On ne veruje da će trenutna politička elita na vlasti u Srbiji, a ni značajan deo opozicije, izaći u susret Kurtijevim aspiracijama koje, kako dodaje, nisu samo njegove, već predstavljaju aspiracije političkih i vojnih sponzora takozvanog Kosova, koji se nalaze na političkom Zapadu.
Aljbin Kurti
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pored potencijalnog kraja pregovora, Stanković ovakvu izjavu karakteriše i kao izrazito opasnu, budući da bi mogla predstavljati veliki bezbednosni rizik za naše stanovništvo.
Osim što će ova izjava biti odbijena u Beogradu, ona ujedno pobuđuje strepnju i strah, kako lokalnog srpskog stanovništva, tako i političkog liderstva naše zemlje, jer Kurti očigledno ne odustaje od svog cilja da napravi etnički čisto Kosovo. Smatram da će biti jako teško da mu se bilo ko suprotstavi, iz razloga što je sve ovo vreme imao neku vrstu prećutne tolerancije za represivnu politiku koju je sprovodio prema lokalnom srpskom stanovništvu. Kurti je možda stavio tačku na taj pregovarački proces, ali tu treba obratiti pažnju i na još jednu jako bitnu stvar. Kada nema ni simboličkih pregovora, u tom slučaju postoji jedna velika bezbednosna neizvesnost i rizik na terenu, rekao je Stanković za Sputnjik.
Izjava ove vrste, smatra Stanković, vrlo je jasna i potpuno suprotna vitalnim srpskim državnim i nacionalnim interesima, a ujedno nas uvodi i u zonu bezbednosnog rizika. Kurti, opominje on, ne daje ovakve izjave „reda radi“, već će dati sve od sebe da ih sprovede u dela.
Amerika hoće da pokaže zube
Izjava Aljbina Kurtija ne može se nikako okarakterisati kao suptilna i ne sadrži ni jedan pokazatelj „čuvene“ američke „meke moći“. Ovo nije iznenađujuće, budući da SAD do sada ni jednom nisu primenile tu vrstu političke taktike kada su u pitanju Zapadni Balkan i Kosovo. Posezanje sa takvim diplomatskim koracima potrebno je u izvesnim delikatnim situacijama, kada se same Sjedinjene Države osećaju ugroženo. Stanković napominje da o „mekoj moći“ Amerike nema govora čak ni kada su u pitanju Putin i Rusija, koja je od Srbije neuporedivo jača, kako vojno i ekonomski, tako i demografski.
Upravo suprotno, Stanković smatra da će Amerika više nego inače „pokazati zube“ na teritoriji Balkana, kako bi nadoknadila gubitak moći na drugim bojištima i političkim poprištima.
Ne vidim neku naročitu sklonost ka nijansama u američkoj spoljnoj politici i toj takozvanoj mekoj moći. Za Amerikance onaj šablon koji je definisan tokom bombardovanja SR Jugoslavije gde su Albanci dobri, a Srbi zli momci nikada nije doveden u pitanje. Njima je sada potrebno da udahnu neku vrstu političkog samopouzdanja u uslovima u kojima im izmiču stvari izvan kontrole na nekim drugim žarištima u svetu. Tu pre svega mislim na Ukrajinu, ali i ovo sa Izraelom i Hamasom potvrđuje da oni u potpunosti ne kontrolišu ni situaciju na Bliskom istoku.
Stanković strahuje da će u takvim okolnostima Amerika dati saglasnost Kurtiju da sprovede svoju politiku etničkog čišćenja Srba sa Kosova, kako bi kroz njegovu pobedu, na neki način, potvrdili svoju dominaciju, bar u jednom delu sveta.
To sa opadanjem moći SAD ići će jako komplikovano i sa sobom će nositi gomilu rizika jer niko se ne odriče tog svog monopola nad upravljanjem svetskim događajima, pa neće ni Amerikanci. Nisam nikada očekivao da država koja je priznala nezavisnost Kosova i koja je tu nezavisnost prethodno postavila kao svoj ratni cilj ima neka kreativna rešenja kada je u pitanju Srbija.
Više puta podvučeno
On napominje da je i američki ambasador Hil više puta, čak i u Srbiji, govorio kako se moramo pomiriti sa gubitkom Kosova, jer je to „stvar prošlosti“, kao i da treba „okrenuti novi list“, kako bismo sarađivali u evroatlantskoj porodici naroda. Upravo je ovo osnovna američka poruka, uz, kako kaže Dejan Vuk Stanković, obećanje da će nas „jednog lepog dana, ne zna se kad, Evropska unija, prihvatiti kao člana“. Mimo ovoga, smatra on, nemamo se čemu nadati, a primeri povlačenja američkih snaga iz pojedinih delova sveta nisu baš jednostrani i mogu se tumačiti na više načina.
Primeri koji se čuju u našoj javnosti da su Amerikanci napustili Irak, Avganistan, Vijetnam, jesu tačni primeri, ali postavlja se pitanje kako su nakon toga te zemlje izgledale. Nakon američkog povlačenja, te zemlje su bile unazađene nekoliko desetina godina, ako ne i čitav vek. Sa Amerikancima nema preterano poigravanja i nijansi – ili si sa njima, ili si protiv njih.
Prvi ambasador Amerike u Srbiji posle petog oktobra Vilijam Montgomeri, napisao je da se od Srbije traže dve stvari: istorijska odgovornost za ratove na prostoru bivše Jugoslavije i priznanje nezavisnosti Kosova. Stanković napominje da se od tih tada izgovorenih reči, pa do danas, ništa nije promenilo, niti da se možemo nečemu drugačijem nadati.
Kurti, i novim izjavama, samo prati tu ideju.
