https://lat.sputnikportal.rs/20231106/zasto-je-nebo-sinoc-bilo-crveno-foto-video-1163416563.html
Zašto je nebo sinoć bilo crveno /foto, video/
Zašto je nebo sinoć bilo crveno /foto, video/
Sputnik Srbija
Stanovnici severnog dela Srbije, Hrvatske i Bosne sinoć je iznenadila pojava polarne svetlosti (aurora borealis) i intenzivno crvena boje neba. 06.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-06T18:12+0100
2023-11-06T18:12+0100
2023-11-06T18:12+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1c/1161829065_0:312:3000:2000_1920x0_80_0_0_5b8f69370d3b19abaea69e842efa2a3d.jpg
Iako je karakteristična za polarne oblasti severne i južne polulopte, u periodima veoma jakih solarnih oluja, aurora se veoma retko može videti i na nižim geografskim širinama.Ovaj fenomen se na našim prostorima javlja jednom u dve ili tri decenije.Prema pojedinim navodima, poslednji put je viđena 2003. godine, a pre toga 2000, 1991. i 1958. godine.Posledica jake geomagnetne olujeNa sajut Vojvodinameteo objavljeno je da je polarna svetlost, koja je viđena u nedelju popodne iznad Vojvodine i drugih delova Srbije, posledica 25. solarnog ciklusa, pošto je izbačaj koronalne mase na Suncu prema Zemlji 2. novembra izazvao geomagnetnu oluju.Drugi veći izbačaj 3. novembra udario je u Zemljino magnetno polje i izazvao Auroru borealis, čak i na vrlo malim geografskim širinama.„Na našim geografskim širinama polarna svetlost je vidljiva kada je ona zapravo najizraženija u polarnom pojasu, gde je ona redovna i uobičajena pojava. Izbačaj koronalne mase, ogromnog mehura pregrejanog gasa ili plazme izbačene sa Sunca iz erupcije filamenta 3. novembra stigla je do Zemlje u nedelju u drugom delu dana (05.11)“, piše na sajtu Vojvodinameteo.Moguć prekid sateliskih komunikacijaSistemi Ruskog instituta za primenjenu geofiziku otkrili su „snažne“ smetnje u magnetnom polju Zemlje, izmerene kao magnetna oluja G3 na skali G1-G5.Jake magnetne oluje mogu rezultirati raznim problemima sa električnim sistemima na Zemlji i mogućim prekidima u satelitskoj i radio-baziranoj navigaciji i komunikacijama.Crvena auroraSvetlosni efekat ne nebu nastaje kao posledica sudara čestica Sunčevog vetra sa atomima kiseonika i azota na velikim visinama u atmosferi Zemlje.Pri interakciji sa atomima kiseonika na visinama od oko 100 kilometara javlja se svetlost zelene boje, a na oko 200 kilometara braonkasto crvena.Atomi azota, prilikom sudara, emituju crvenu ili ružičastu svetlost (kada nisu jonizovani) i svetlije plavu (kada su jonizovani). Na severnoj polulopti, aurore su najčešće zelene, ali u Srbiji i regionu polarna svetlost je nastala kao posledica interakcije čestica Sunčevog vetra sa nejonizovanim atomima azota na velikim visinama u atmosferi, izazivajući svetlost crvenih nijansi.Druga šansa za spektakl na nebuAko ste sinoć propustili spektakl na nebu, drugu šansu da uočite fascinantnu igru svetlosti na ovim prostorima imaćete 8. novembra. Polarnom svetlošću.Inače, mogućnost za pojavljivanje aurore borealis na ovim prostorima postojaće i naredne dve ili tri godine, jer se očekuje vrhunac 25. solarnog ciklusa.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Zašto je nebo sinoć bilo crveno /foto, video/
Stanovnici severnog dela Srbije, Hrvatske i Bosne sinoć je iznenadila pojava polarne svetlosti (aurora borealis) i intenzivno crvena boje neba.
Iako je karakteristična za polarne oblasti severne i južne polulopte, u periodima veoma jakih solarnih oluja, aurora se veoma retko može videti i na nižim geografskim širinama.
Ovaj fenomen se na našim prostorima javlja jednom u dve ili tri decenije.
Prema pojedinim navodima, poslednji put je viđena 2003. godine, a pre toga 2000, 1991. i 1958. godine.
Posledica jake geomagnetne oluje
Na sajut Vojvodinameteo objavljeno je da je polarna svetlost, koja je viđena u nedelju popodne iznad Vojvodine i drugih delova Srbije, posledica 25. solarnog ciklusa, pošto je izbačaj koronalne mase na Suncu prema Zemlji 2. novembra izazvao geomagnetnu oluju.
Drugi veći izbačaj 3. novembra udario je u Zemljino magnetno polje i izazvao Auroru borealis, čak i na vrlo malim geografskim širinama.
„Na našim geografskim širinama polarna svetlost je vidljiva kada je ona zapravo najizraženija u polarnom pojasu, gde je ona redovna i uobičajena pojava. Izbačaj koronalne mase, ogromnog mehura pregrejanog gasa ili plazme izbačene sa Sunca iz erupcije filamenta 3. novembra stigla je do Zemlje u nedelju u drugom delu dana (05.11)“, piše na sajtu Vojvodinameteo.
Moguć prekid sateliskih komunikacija
Sistemi Ruskog instituta za primenjenu geofiziku otkrili su „snažne“ smetnje u magnetnom polju Zemlje, izmerene kao magnetna oluja G3 na skali G1-G5.
Jake magnetne oluje mogu rezultirati raznim problemima sa električnim sistemima na Zemlji i mogućim prekidima u satelitskoj i radio-baziranoj navigaciji i komunikacijama.
Svetlosni efekat ne nebu nastaje kao posledica sudara čestica Sunčevog vetra sa atomima kiseonika i azota na velikim visinama u atmosferi Zemlje.
Pri interakciji sa atomima kiseonika na visinama od oko 100 kilometara javlja se svetlost zelene boje, a na oko 200 kilometara braonkasto crvena.
Atomi azota, prilikom sudara, emituju crvenu ili ružičastu svetlost (kada nisu jonizovani) i svetlije plavu (kada su jonizovani). Na severnoj polulopti, aurore su najčešće zelene, ali u Srbiji i regionu polarna svetlost je nastala kao posledica interakcije čestica Sunčevog vetra sa nejonizovanim atomima azota na velikim visinama u atmosferi, izazivajući svetlost crvenih nijansi.
Druga šansa za spektakl na nebu
Ako ste sinoć propustili spektakl na nebu, drugu šansu da uočite fascinantnu igru svetlosti na ovim prostorima imaćete 8. novembra. Polarnom svetlošću.
Inače, mogućnost za pojavljivanje aurore borealis na ovim prostorima postojaće i naredne dve ili tri godine, jer se očekuje vrhunac 25. solarnog ciklusa.
