Krunski nalaz: Tu se krije cela istorija Srba - uz germansko koplje i rovovi iz Velikog rata
© Foto : Sputnjiku ustupila Sanja Crnobrnja Krasić
Pratite nas
U utvrđenju Hisar, na brdu iznad Prokuplja koje krije tajne mnogih naroda, pronađen je jedan od najvrednijih arheoloških nalaza u Evropi, germansko koplje. Nova istraživanja Sanje Crnobrnje Krasić potvrdila su teoriju da Hisar, najstariji oltar u našoj zemlji, krije celu istoriju Srba. O tome svedoče otkriveni rovovi iz Velikog rata.
Nova istraživanja spomeničkog kompleksa Hisar, koji čine crkva Svetog Prokopija, Jug Bogdanova crkva i samo utvrđenje traju već tri sezone. Prethodna su se dešavala davne 1970, krenulo se od hramova, a deset godina kasnije radilo se i na samom utvrđenju, citadeli iz 14. veka.
Sve je stajalo do 2021. kada se Sanji Crnobrnji Krasić ostvario san svakog arheologa, krunski nalaz, otkrila je germansko koplje za koji bi svaki germanski narod dao sve. Dao bi svaki muzej u svetu.
Artefakt koji je pronašla osvetlio je Hisar, utvrđenje koje je gotovo skriveno, iako su pojedine građevine odavno istražene, Latinska crkva i rimske terme pored crkve Svetog Prokopija podignute u 10. i 11. veku.
„U našoj javnosti nije dovoljno istaknut značaj crkve Svetog Prokopija, jer je to jedna od dve najstarije crkve u Srba, pored crkve Svetog Petra u Rasu ona je najstarija, i dalje živuća, služeća crkva u Prokuplju. Dakle, u ovom području žive Srbi, ali je ono u tim trenucima mesto prevlasti Bugarske i Vizantije. Smenjivali su se, jer je ovo bilo granično područje, tako je i crkva započeta u bugarskom, a završena u vizantijskom stilu“.
Rekonstrukcija utvrđenja na Hisaru
© Foto : Sputnjiku ustupila Sanja Crnobrnja Krasić
Najstariji oltar u Srbiji
Crkva Svetog Prokopija je u 14. veku dobila južni brod, sa važnim razlogom, 1386. godine Turci su osvojili Niš, tada su u Prokuplje donete mošti Svetog Prokopija i pohranjene u skrivnicu, upravo u novoizgrađenom južnom brodu. Tada je Prokuplje dobilo ime.
U 19. veku dozidan je severni brod, tako da je crkva danas petobrodna bazilika, prislonjena uz brdo. Ulaz u crkvu je, neobično, sa severne strane, bilo je prostora za regularni ulaz sa zapada, ali se veruje da su na tom području postradali ranohrišćanski mučenici, da su se na grobu jednog od njih dešavala čuda, zato je položaj crkve takav.
„Odmah pored je Latinska Jug-Bogdanova crkva, iz 14. veka, sagrađena na temeljima ranovizantijske bazilike iz 6. veka, koja je pak sagrađena na Herkulovom hramu iz 1. veka. Taj prostor je mističan, kroz vekove predstavlja mesto gde se ljudi mole“, kaže Crnobrnja Krasić.
Koplje za koje bi Evropa dala sve
Na prostoru Hisara ona je pronašla apsolutno unikatan nalaz, nigde, u kompletnoj germanskoj arheologiji nema sličnog – koplje koje očarava svojom lepotom.
Najverovatnije je pripadalo plemenu Ostrogota i dokaz je velike seobe naroda, kada su plemena sa prostora današnje Rusije, Ukrajine, Moldavije, sa obala Crnog mora, Jermenije, Kavkaza pohrlila ka Evropi. Balkan im je bio izuzetno važna stanica.
„Posebno za ostrogotskog princa Teodoriha Velikog koji je nakon boravka u Nišu oko 470. godine, kada je verovatno poharao i Hisar, otišao u Italiju i tamo osnovao Ostrogorsko kraljevstvo. U Španiji je osnovano Vizigotsko, Ostrogoti su istočni, a Vizigoti zapadni Goti. Sve vreme se kroz tu germansku kulturu provlače tradicije, zanatske veštine koje su oni nosili iz svoje prapostojbine, uglavnom sa Crnog mora“.
Vrh koplja iz 5. veka je od čelika poreklom sa istoka, verovatno iz Damaska. Tulac od gvožđa koje je oblepljeno srebrnom folijom, a potom su na njemu urađene zlatne aplikacije u vidu šahovskih polja i voluta. Tu je i aplikacija u koju su umetani staklići.
„Dok ga je nosio velikodostojnik Ostrogota ispred vojske, koplje je svetlucalo, pokazivalo gde je vođa. To je insignija, ne bojno koplje. Srbija nije prepoznala važnost ovog nalaza, koliko je Evropa. Koplje je neka vrsta kapitala u kulturnoj politici, možete sa njim da objasnite da su neki važni ljudi kroz istoriju itekako videli važnost ovog prostora i ove kulture“, kaže Sanja Crnobrnja Krasić, viši kustos Narodnog muzeja Toplice.
Koplje je je trenutno moguće videti isključivo na internetu, od izuzetne je vrednosti, čuva se u državnim trezorima. Za njega se upravo radi posebna bezbednosna vitrina, plan je da se u maju sledeće godine predstavi, prvo u Nišu kako bi se podigla svest o važnosti kulturnih centara na jugu Srbije, a kasnije i u Beogradu.
„Nalaz germanskog koplja je kruna kad uložite sebe do kraja, kad izgorite i posvetite se hiljadu posto. Utvrđenje Hisar je teško za istraživanje, treba da zamislite šumu sa gomilom kamenja i građevinskog šuta koji je u žilama korenja. Slojevi idu i do tri metra dubine , kaže Crnobrnja Krasić i dodaje da je zbog toga posao spor.
Ljubav prema srpskoj baštini
Dugo se mislilo da je Hisar samo citadela, mala tvrđava, zapravo je velika, sa najmanje tri linije bedema, a naseljavan je i u bronzano doba.
Sanja Crnobrnja Krasić, viši kustos, arheolog Narodnog muzeja Toplice
© Foto : Sputnjiku ustupila Sanja Crnobrnja Krasić
Savremena tehnologija mnogo pomaže. Prošle godine, uz podršku Ministarstva kulture, lokalitet je snimljen iz aviona. Rastlinje se kompjuterski ukloni, pa arheolozi dobijaju pravu konfiguraciju terena, što mnogo pomaže tokom dalje strategije istraživanja.
Sada pokušavaju da definišu sistem celog utvrđenja, da isprate trase bedema, ali rade i na definisanju objekta u kome je koplje pronađeno. Naravno, očekuje se još germanskih nalaza, ali ne tog kalibra. Da bi objasnila koliko je koplje vredno, ovaj arheolog kaže da je veleposednik morao da proda dva srednjevekovna sela da bi ga dobio.
Naša sagovornica dodaje da od ovog koplja Srbija može mnogo da nauči, ono je, po načinu ukrašavanja, potpuno germansko, pripadnici tog naroda išli su za njim, za svojom baštinom, za svojom kulturom.
„Oni su svi išli za tim kopljem zato što ga prepoznaju kao svoj predmet. Jako je važno da uvek gajimo ljubav prema sopstvenoj baštini i da je propoznajemo. Kad vidite nešto što je specifično za vaš rodni kraj, vi se dobro osećate, moralno i borbeno ste na mnogo višem nivou, nego kada idete za simbolom koji ne osećate“, kaže i dodaje da takav simbol treba da postane crkva Svetog Prokopija, nedovoljno poznata kao - druga najstarija crkva u Srba.
Još jednom joj se posrećilo
Spomenički kompleks Hisar kategorisan je kao lokalitet od velikog značaja, a plan njenog tima je da konkuriše i postane lokalitet od izuzetnog značaja. Tako bi imao drugačiji sistem finansiranja istraživanja i što je još važnije, zaštite.
Poslednje otkriće arheologa, uz srednjevekovne bedeme su nasipani zemljani grudobrani i ukopavani rovovi u Velikom ratu
© Foto : Sputnjiku ustupila Sanja Crnobrnja Krasić
„Samo postojanje crkve Svetog Prokopija je dovoljno da se lokalitet proglasi za izuzetno značajan“, kaže stručnjak koji poslednjih nedelja nije silazio sa Hisara.
Ovih dana još jednom joj se posrećilo, otkrivajući bedeme, otkrila je rovove iz Prvog svetskog rata.
„Nije daleka prošlost, ali je vrlo zanimljivo, jer se na Hisaru lepo vidi kako izgledaju rovovi i grudobrani iz Prvog svetskog rata. To zrači, na poseban način. Naša vojska je iskoristila stare bedeme, uz koje je pravila zemljane nasipe, grudobrane, svoje prolaze. Pronašli smo i metke. Uspela sam da se saživim sa trenutkom kad je naša vojska branila Prokuplje“, kaže naša sagovornica i dodaje da će ovaj nalaz predstaviti na poseban način.
