https://lat.sputnikportal.rs/20231026/pop-ikone-i-pop-junaci-sta-povezuje-anu-karenjinu-i-carlija-brauna-ce-gevaru-i-grejs-keli-marija-jakovljevic-1162881241.html
Šta povezuje Anu Karenjinu i Čarlija Brauna, Če Gevaru i Grejs Keli
Šta povezuje Anu Karenjinu i Čarlija Brauna, Če Gevaru i Grejs Keli
Sputnik Srbija
Od Ane Karenjine i Ben Hura, preko Blejka Karingtona i Anastasije Stil, do Ajronmena, Brzog Gonzalesa i Čarlija Brauna, od Gradiske do Godzile, svi su se našli... 26.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-26T14:17+0200
2023-10-26T14:17+0200
2023-10-26T14:17+0200
kultura
kultura
knjiga
pop kultura
sajam knjiga
službeni glasnik
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/82/07/820702_0:42:500:323_1920x0_80_0_0_3fb6b79ab4bc94bb30ca59b58a9ca013.jpg
Autor pitkim stilom čitaocima predstavlja, a neke i podseća na zanimljive detalje iz života onih ličnosti koje su postale prepoznatljivi popkulturni simboli širom sveta.Hemfri Bogart – Maks PejnPopkulturne ikone i junaci pripadaju različitim periodima i generacijama, počevši od onih stvarnih, iz zlatnog doba Holivuda, poput zvezde noar filmova Hemfrija Bogarta, pa sve do fiktivnih, iz vremena video-igara, poput Maksa Pejna, čije su avanture i same u detektivskom maniru.Junaci popularnih filmova, knjiga, stripova, video-igara na početku novog milenijuma oblikuju našu stvarnost.„Neki junaci ostanu večno popularni kao što su Diznijevi. Dovoljno su popularni da ih svaka kultura prihvati kao svoje. Stalno se snimaju filmovi po čuvenom Tolstojevom romanu 'Ana Karanjina' koji budu gledani i sjajno prihvaćeni. Sve je jači uticaj istočnih kultura koji imaju sjajne autore i junake i sa novim medijima to se sve više primećuje“, kaže Đurić.Rukovodeći se svojim ukusom i interesovanjima, autor je u „Rečnik junaka pop kulture, u izdanju "Službenog glasnika", uvrstio i maskiranog osvetnika Zoroa i Vinstona Smita iz Orvelove „1984“, Vinsenta Vegu iz filma „Petparačke priče“ Kvantina Tarantina i Marvelovog superjunaka Tora.Tu su se našli i Trevis Bikl – lik koji je Robert de Niro ostvario u filmu „Taksista“ Martina Skorsezea, Toni Soprano i Teletabisi, Taras Buljba i Tarzan, bizarni ubica Svini Tod i ušati vanzemaljac Mister Spok, kapetan Džek Sperou, Simsonovi i gusar Sandokan, Pinokio i Neo – heroj Matriks generacije, Mister Bin i mornar Popaj, Mič Bjukenon iz serije „Čuvari plaže“ i Malena iz istoimenog filma u tumačenju Monike Beluči, Konan Varvarin i King Kong.Sve više junaka iz komjuterskih igaraĐurić primećuje da se stalno proizvode novi filmovi, televizijske serije, a poslednjih godina najveći broj junaka dolazi iz sveta kompjuterskih igara:„Verujem da će video igrice iznedriti mnogo novih junaka. Obično takvi junaci ožive i u filmovima, stripovima pa i knjigama. Javljaju se i novi autori i mislim da će za 20 godina lista onih koje bih stavio u ove knjige bila drugačija“.One koje iznova i iznova gledamo i koji su neizostavan deo pop kulture su i Kevin Mekalister iz serijala filmova „Sam u kući“, Keri Bredšou („Seks i grad“), Hari Poter, Herkul Poaro, romantični vampir Edvard Kalen („Sumrak saga“), Džon Meklejn („Umri muški“), Eliot Nes („Nesalomivi“), Džejms Bond, Duško Dugouško, ali i Dorijan Grej (roman Oskara Vajlda) i Domenik Toreto („Paklene ulice“).Frida Kalo i Ričard GirU „Rečnik pop ikona“ Đurić je uvrstio ljude koji su ostavili ozbiljan trag u poslednjih 50-100 godina:„Počeo sam tu od Luisa Kerola, autora 'Alise u zemlji čuda', pa preko Oskara Vajlda i Tolstoja do svih onih koji su oblikovali modernu kulturu. Oni nadilaze svoj nacionalni identitet i postaju deo globalne kulturne baštine“.Status pop ikone zaslužili su, smatra Đurić, Ava Gardner, Dejvid Bouvi, Džejms Din, Din Martin, Fredi Merkjuri, Džim Morison, Džoni Dep, Anđelina Džoli, Kejt Mos, ali i Simon de Bovoar, Čarls Bukovski, Če Gevara, Isidora Dankan, Ingrid Bergman, Joko Ono, Grejs Keli.U istom rečniku su se našli Frida Kalo i Ričard Gir, Gas Van Sant i Hju Hefner, Koko Šanel i Stiven King, Čarli Čaplin i Pamela Andreson kao ljudi koji su inspirisali i inspirišu generacije stvaralaca.Popularnu kulturu stvarali su i domaći autori, a Đurić je kao ikone prepoznao Arsena Dedića, Gorana Bregovića i Zdravka Čolića.„Rečnik junaka pop kulture“ i „Rečnik pop ikona“ objavljeni su u „Zlatnoj ediciji“ u kojoj su Đurićeve knjige „Nikola Tesla, Treći Rajh i vanzemaljci“, „Atlas bizarne geografije“ i „Vodič kroz novi talas“, a zaokružiće je naslovom „Rok partenon“ o legendama rokenrola – od Elvisa Prislija, preko „Bitlsa“ i „Rolingstounsa“ do Madone.
https://lat.sputnikportal.rs/20211020/dzoni-dep-srbija-je-savrsena-suprotnost-holivudu-imao-sam-srecu-da-upoznam-kusturicu-1130826762.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, knjiga, pop kultura, sajam knjiga, službeni glasnik
kultura, knjiga, pop kultura, sajam knjiga, službeni glasnik
Šta povezuje Anu Karenjinu i Čarlija Brauna, Če Gevaru i Grejs Keli
Od Ane Karenjine i Ben Hura, preko Blejka Karingtona i Anastasije Stil, do Ajronmena, Brzog Gonzalesa i Čarlija Brauna, od Gradiske do Godzile, svi su se našli u „Rečniku junaka pop kulture“ Vladimira Đurića Đure, koji je zajedno sa „Rečnikom pop ikona“ predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga.
„Trudio sam se da, pišući ove knjige, obuhvatim svetsku pop kulturu. Najviše dominiraju junaci koji su produkti anglosaksonske, američke kulture koji su i najpopularniji u proteklih pedeset godina. Ali ima tu i japanske, ruske, indijske i raznih drugih kultura koje takođe imaju jako zanimljive i junake i autore. To izlazi iz okvira bilo koje političke i geostrateške priče. Pop kultura pripada čitavom svetu. To i jeste suština - da nešto što nastane u jednoj zemlji postane globalno popularno“, kaže Đurić za Sputnjik.
Autor pitkim stilom čitaocima predstavlja, a neke i podseća na zanimljive detalje iz života onih ličnosti koje su postale prepoznatljivi popkulturni simboli širom sveta.
Hemfri Bogart – Maks Pejn
Popkulturne ikone i junaci pripadaju različitim periodima i generacijama, počevši od onih stvarnih, iz zlatnog doba Holivuda, poput zvezde noar filmova Hemfrija Bogarta, pa sve do fiktivnih, iz vremena video-igara, poput Maksa Pejna, čije su avanture i same u detektivskom maniru.
Junaci popularnih filmova, knjiga, stripova, video-igara na početku novog milenijuma oblikuju našu stvarnost.
„Neki junaci ostanu večno popularni kao što su Diznijevi. Dovoljno su popularni da ih svaka kultura prihvati kao svoje. Stalno se snimaju filmovi po čuvenom Tolstojevom romanu 'Ana Karanjina' koji budu gledani i sjajno prihvaćeni. Sve je jači uticaj istočnih kultura koji imaju sjajne autore i junake i sa novim medijima to se sve više primećuje“, kaže Đurić.
Rukovodeći se svojim ukusom i interesovanjima, autor je u „Rečnik junaka pop kulture, u izdanju "Službenog glasnika", uvrstio i maskiranog osvetnika Zoroa i Vinstona Smita iz Orvelove „1984“, Vinsenta Vegu iz filma „Petparačke priče“ Kvantina Tarantina i Marvelovog superjunaka Tora.
Tu su se našli i Trevis Bikl – lik koji je Robert de Niro ostvario u filmu „Taksista“ Martina Skorsezea, Toni Soprano i Teletabisi, Taras Buljba i Tarzan, bizarni ubica Svini Tod i ušati vanzemaljac Mister Spok, kapetan Džek Sperou, Simsonovi i gusar Sandokan, Pinokio i Neo – heroj Matriks generacije, Mister Bin i mornar Popaj, Mič Bjukenon iz serije „Čuvari plaže“ i Malena iz istoimenog filma u tumačenju Monike Beluči, Konan Varvarin i King Kong.
Sve više junaka iz komjuterskih igara
Đurić primećuje da se stalno proizvode novi filmovi, televizijske serije, a poslednjih godina najveći broj junaka dolazi iz sveta kompjuterskih igara:
„Verujem da će video igrice iznedriti mnogo novih junaka. Obično takvi junaci ožive i u filmovima, stripovima pa i knjigama. Javljaju se i novi autori i mislim da će za 20 godina lista onih koje bih stavio u ove knjige bila drugačija“.
One koje iznova i iznova gledamo i koji su neizostavan deo pop kulture su i Kevin Mekalister iz serijala filmova „Sam u kući“, Keri Bredšou („Seks i grad“), Hari Poter, Herkul Poaro, romantični vampir Edvard Kalen („Sumrak saga“), Džon Meklejn („Umri muški“), Eliot Nes („Nesalomivi“), Džejms Bond, Duško Dugouško, ali i Dorijan Grej (roman Oskara Vajlda) i Domenik Toreto („Paklene ulice“).
U „Rečnik pop ikona“ Đurić je uvrstio ljude koji su ostavili ozbiljan trag u poslednjih 50-100 godina:
„Počeo sam tu od Luisa Kerola, autora 'Alise u zemlji čuda', pa preko Oskara Vajlda i Tolstoja do svih onih koji su oblikovali modernu kulturu. Oni nadilaze svoj nacionalni identitet i postaju deo globalne kulturne baštine“.
Status pop ikone zaslužili su, smatra Đurić, Ava Gardner, Dejvid Bouvi, Džejms Din, Din Martin, Fredi Merkjuri, Džim Morison, Džoni Dep, Anđelina Džoli, Kejt Mos, ali i Simon de Bovoar, Čarls Bukovski, Če Gevara, Isidora Dankan, Ingrid Bergman, Joko Ono, Grejs Keli.
U istom rečniku su se našli Frida Kalo i Ričard Gir, Gas Van Sant i Hju Hefner, Koko Šanel i Stiven King, Čarli Čaplin i Pamela Andreson kao ljudi koji su inspirisali i inspirišu generacije stvaralaca.
„Danas su istočne zemelje čak i mnogo prisutnije sa svojom popularnom kulturom. Na televiziji se prikazuju serije iz Turske, Rusije, Kine. Ne dolazi sve iz SAD ili zapadne Evrope. Imamo mnogo jačih zemalja. Koreja ili Japan su vrlo aktivni u produkciji novih mitova i priča koje će privući naše ljude“, ističe Vladimir Đurić.
Popularnu kulturu stvarali su i domaći autori, a Đurić je kao ikone prepoznao Arsena Dedića, Gorana Bregovića i Zdravka Čolića.
„Rečnik junaka pop kulture“ i „Rečnik pop ikona“ objavljeni su u „Zlatnoj ediciji“ u kojoj su Đurićeve knjige „Nikola Tesla, Treći Rajh i vanzemaljci“, „Atlas bizarne geografije“ i „Vodič kroz novi talas“, a zaokružiće je naslovom „Rok partenon“ o legendama rokenrola – od Elvisa Prislija, preko „Bitlsa“ i „Rolingstounsa“ do Madone.
