https://lat.sputnikportal.rs/20231021/zabelezeni-misteriozni-radio-talasi-osam-milijardi-godina-putovali-do-zemlje--1162663648.html
Zabeleženi misteriozni radio talasi: Osam milijardi godina putovali do Zemlje
Zabeleženi misteriozni radio talasi: Osam milijardi godina putovali do Zemlje
Sputnik Srbija
Astronomi su zabeležili misteriozne radio talase za koje se procenjuje da im je trebalo čak osam milijardi godina da dođu do Zemlje. 21.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-21T07:53+0200
2023-10-21T07:53+0200
2023-10-21T07:53+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
astronomija
galaksija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/01/1156582719_0:46:1328:793_1920x0_80_0_0_e8e23e6c12155d302a9dd71f2823df87.jpg
Niz brzih radijskih prasaka (odnosno brzih radio talasa - Fast radio bursts), koji su intenzivni i dugački tek milisekundu, nepoznatog su porekla, a poslednji koji su zabeleženi jedni su od najudaljenijih i najenergičnijih ikada opaženih.Prasak, nazvan FRB 20220610A, trajao je manje od milisekunde, ali je u tom vremenu oslobodio onoliko energije koliko naše Sunce emituje tokom 30 godina, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Sajens.“Uspeli smo precizno da odredimo odakle je prasak došao”Prasak je zabeležen u junu 2022. godine zahvaljujući nizu radioteleskopa ASKAP koji se nalaze u Zapadnoj Australiji.“Uspeli smo precizno da odredimo odakle je prasak došao”, istakao je koautor studije, dr Stjuart Rajder, astronom sa Univerziteta Makari u Australiji.On je pojasnio da su pomoću teleskopa u Čileu potražili izvornu galaksiju i otkrili da je starija i udaljenija od bilo kojeg drugog, do danas zabeleženog izvora takvih radiotalasa.Istraživački tim smatra da je do praska došlo tokom procesa spajanja, interakcije i formiranja novih zvezda i veruju da bi brzi radijski praskovi mogli biti jedinstvena metoda za procenjivanje mase svemira.“Mislimo da se materija koja nedostaje skriva u prostoru između galaksija, ali može biti toliko vruća i raspršena da ju je nemoguće zabeležiti trenutno poznatim tehnikama”, rekao je on.Međutim, brzi radijski praskovi, pojašnjava Šenon, "osećaju" ovaj jonizovani materijal. Oni mogu "da vide" elektrone, a to nam, kako kaže, omogućava da izmerimo koliko stvari ima između galaksija.Astronomi se nadaju da će u budućnosti novi radioteleskopi koji se grade u Australiji i Južnoj Africi omogućiti detekciju hiljada takvih radijskih prasaka na većim udaljenostima.“Neverovatna je činjenica da su brzi radijski praskovi tako česti. To pokazuje koliko obećavajuće ovo polje može biti jer možete da napravite novu kartu strukture svemira i odgovorite na neka velika pitanja o njemu”, dodao je Šenon.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, astronomija, galaksija
nauka i tehnologija, svemir, astronomija, galaksija
Zabeleženi misteriozni radio talasi: Osam milijardi godina putovali do Zemlje
Astronomi su zabeležili misteriozne radio talase za koje se procenjuje da im je trebalo čak osam milijardi godina da dođu do Zemlje.
Niz brzih radijskih prasaka (odnosno brzih radio talasa - Fast radio bursts), koji su intenzivni i dugački tek milisekundu, nepoznatog su porekla, a poslednji koji su zabeleženi jedni su od najudaljenijih i najenergičnijih ikada opaženih.
Prasak, nazvan FRB 20220610A, trajao je manje od milisekunde, ali je u tom vremenu oslobodio onoliko energije koliko naše Sunce emituje tokom 30 godina, navodi se u studiji
objavljenoj u časopisu Sajens.
“Uspeli smo precizno da odredimo odakle je prasak došao”
Prasak je zabeležen u junu 2022. godine zahvaljujući nizu radioteleskopa ASKAP koji se nalaze u Zapadnoj Australiji.
“Uspeli smo precizno da odredimo odakle je prasak došao”, istakao je koautor studije, dr Stjuart Rajder, astronom sa Univerziteta Makari u Australiji.
On je pojasnio da su pomoću teleskopa u Čileu potražili izvornu galaksiju i otkrili da je starija i udaljenija od bilo kojeg drugog, do danas zabeleženog izvora takvih radiotalasa.
Istraživački tim smatra da je do praska došlo tokom procesa spajanja, interakcije i formiranja novih zvezda i veruju da bi brzi radijski praskovi mogli biti jedinstvena metoda za procenjivanje mase svemira.
“Ako prebrojimo količinu normalne materije u svemiru, otkrićemo da nedostaje više od polovine onoga što bi danas tamo trebalo da bude”, objasnio je Rajan Šenon, profesor na Univerzitetu Svinburn i koautor ove studije.
“Mislimo da se materija koja nedostaje skriva u prostoru između galaksija, ali može biti toliko vruća i raspršena da ju je nemoguće zabeležiti trenutno poznatim tehnikama”, rekao je on.
Međutim, brzi radijski praskovi, pojašnjava Šenon, "osećaju" ovaj jonizovani materijal. Oni mogu "da vide" elektrone, a to nam, kako kaže, omogućava da izmerimo koliko stvari ima između galaksija.
Astronomi se nadaju da će u budućnosti novi radioteleskopi koji se grade u Australiji i Južnoj Africi omogućiti detekciju hiljada takvih radijskih prasaka na većim udaljenostima.
“Neverovatna je činjenica da su brzi radijski praskovi tako česti. To pokazuje koliko obećavajuće ovo polje može biti jer možete da napravite novu kartu strukture svemira i odgovorite na neka velika pitanja o njemu”, dodao je Šenon.
