Novo istraživanje: Sputnjiku se veruje više nego bilo kojim novinama i portalima
20:25 12.10.2023 (Osveženo: 20:46 12.10.2023)
CC0 / /
Pratite nas
Broj građana Srbije koji bi podržali ukidanje medija iz Rusije je na nivou statističke greške, dok se, kada je u pitanju poverenje u medije, Sputnjik kotira veoma visoko - na petom smo mestu, ispred svih portala i novina, a iza samo četiri televizije.
Građani Srbije su gotovo jednoglasno protiv zabrane ruskih medija, pokazalo je istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) za RT Balkan.
Sputnjik se, prema tom istraživanju, našao odmah iza Radio-televizije Srbije, televizija Pink, Hepi i N1, dok su se iza nas našle novine sa velikom tradicijom – Politika, Večernje Novosti….
Građani su ovako odgovorili na pitanje: A kom mediju, vi lično, najviše verujete?
© Foto : RT Balkan, snimak sa ekrana
Kako kaže koordinator istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, inicijative poput te da se zabrani rad ruskih medija poržava svega 3,1 odsto ispitanika, što je, kako objašnjava, na nivou statističke greške.
"O tome se šuška, ali se ne priča mnogo u javnosti jer se otprilike zna kakvo je raspoloženje građana, ali to pominju evropski zvaničnici i mnogo glasnije pojedinci iz prozapadnog NVO sektora. Čini mi se da će se to pitanje sve češće stavljati na dnevni red, ali za građane Srbije to ne samo da nije tema nego je ovo pitanje dobilo najubedljivije 'ne' u moru pitanja oko kojih postoji apsolutno protivljenje (oko ulaska u NATO, sankcija Rusiji, ili nezavisnosti 'Kosova' recimo)", ističe Vukadinović.
Za gotovo 90 odsto građana, odnosno, preciznije, njih 88,2 cenzura koju nameće Zapad nije prihvatljiva, jer toliko je njih odgovorilo da se protivi inicijativi za zabranu ruskih medija. Njih 8,7 odsto izjasnilo se da o tom pitanju nema stav.
"Ako u Srbiji njih na primer, sedam ili osam odsto podržavaju ulazak Srbije u NATO, desetak posto ih podržava sankcije Rusiji, iz ovog istraživanja se vidi da ni polovina od tog broja, dakle, ne podržava zabranu ruskih medija, a to je vrlo interesantan i ohrabrujući nalaz", interpretira Vukadinović.
Činjenica da je znatno manje od polovine onih (ionako malobrojnih) koji su za sankcionisanje Rusije istovremeno i protiv "rampe" za medije iz Rusije, govori da tu temu "niko ne može ozbiljno da stavi na sto" pred javnost Srbije.
Građani su ovako odgovorili na pitanje: Da li podržavate inicijativu za zabranu ruskih medija u Srbiji'?
© Foto : RT Balkan, snimak sa ekrana
"Neko bi to mogao da tumači slobodarskim duhom ili iskonskom demokratičnošću Srba, a ja bih rekao da je reč o gladi za istinom i drugačijim mišljenjem, pošto smo i mi kao i većina Evrope praktično bombardovani informacijama koje stižu sa jednog izvora i sa jednom intonacijom", ukazuje Vukadinović.
Ovi podaci posebno su interesantni kada se uzmu u obzir ostali dobijeni rezultati istraživanja koje je uradila NSPM.
"Svega šest odsto građana Srbije u potpunosti veruje medijima, a tek nešto malo više od petine kaže da im više veruje nego ne veruje. To je definitivno poražavajući podatak, kako za ukupnu medijsku scenu u Srbiji, pa i političku kastu koja stoji iza medijske sfere", objašnjava sagovornik RT Balkana, dodajući da je to što gotovo dve trećine ljudi ne veruje medijima, ili dominantno ili uopšte, "strahovito loš nalaz".
Posebno je takav podatak, kako on kaže, "interesantan i porazan" u postsocijalističkim zemljama gde je tradicionalno poverenje u medije i ono što pišu novine, nekad bilo i preterano i preveliko te su "vlasti znale da njime manipulišu".
"Nije to samo vezano za Srbiju, već i za druge regione – pitanje kako smo od tog preteranog i pomalo naivnog poverenja stigli do apsolutnog nepoverenja je veliko. Odgovor je delom zbog globalnih razloga, ali i zbog lokalnih specifičnosti. Za uspeh društvenih mreža treba da zahvalimo prvo tome što se tradicionalni mediji izgubili poverenje koje su apriori imali. To opet može da se objasni svojevrsnim jednoumljem, odnosno totalitarnim duhom političke korektnosti koji se u poslednje vreme naziva 'vouk' kulturom koje zapravo je ne dozvoljava ozbiljnu raspravu i razmimoilaženje u stavovima i temama koji vladaju medijima", naglašava Vukadinović.
U lokalne specifičnosti, naš sagovornik ubraja kako tradicionalno veliki uticaj vlasti na medije, odnosno stav da su mediji rezonantne kutije vlasti, tako i globalne poslovne strukture.
"Nije bilo neočekivano da ljudi imaju najviše poverenja u internet, a onda u RTS koji ima duplo manji stepen poverenja nego gledanost. Treće i četvrto mesto dele dve rivalske kuće, Pink i N1, sa stepenom poverenja od 6 do 7 odsto što je opet 2, 5 puta manje od njihovog rejtinga. A ovo zapravo ukazuje da kod nas ove programe gledaju i ljudi koji ne veruju u ono što oni izveštavaju, već prosto žele da se informišu", zaključuje koordinator istraživanja NSPM Đođe Vukadinović.
