Samo je jedan plan: Šta će zapadna „petorka“ da zahteva od Srbije do kraja oktobra
© AFP 2023 / Ermal Meta
Pratite nas
Ako zapadna „petorka“ dođe u Srbiju do kraja meseca, doći će da što pre aktiviraju pregovore u skladu sa Ohridskim sporazumom jer Zapadu vreme izmiče iz ruku. U takvoj situaciji, ima malo prostora za duge pregovore. Na kratak rok, Zapad od Srbije traži samo priznanje kosovske nezavisnosti, dok od Prištine ne očekuje ništa.
Ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar Zoran Milivojević komentariše vest potvrđenu i Sputnjiku, da će predstavnici „petorke“, izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i specijalni izaslanici SAD, Francuske i Nemačke i Italije do kraja meseca doći u Beograd kako bi prisilili Srbiju da uvede sankcije Rusiji i u potpunosti sprovede Ohridski sporazum.
Zašto se Americi i EU žuri
Izaslanici pet velikih zapadnih sila u Beograd stižu u situaciji uzavrelih strasti nakon događaja u Banjskoj, kada uvođenje sankcija Srbiji traže i Evropski parlament i Priština, dok portparol EU Peter Stano insistira na nastavku dijaloga.
Sa druge strane, prema Milivojevićevim rečima, izaslanici bi došli u Beograd u hitnji i ako bi insistirali na bezuslovnom nastavku dijaloga, to bi tražili samo od srpske strane. Prema njegovom mišljenju, predstavnici zapadnih sila pokušaće da obnove dijalog na temu Ohridskog sporazuma po svaku cenu.
„Približavamo se kraju godine – iduća godina je izborna i već od februara meseca teško da će biti nekih ozbiljnih aktivnosti u političkom smislu. U aprilu se raspušta Evropski parlament i kreću kampanje u EU, ali i u SAD. Tako da je ovo cajtnot za kolektivni Zapad, kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja na liniji strateškog interesa Amerike i EU. Tako da će učiniti sve da pokušaju da izvrše pritisak na Srbiju. Prištinu, mislim, neće pritiskati zato što se ona inače slaže da Ohridski sporazum bude na dnevnom redu“, smatra on.
Prioritetni cilj Zapada je da primena Ohridskog sporazuma otpočne, jer ako otpočne na Zapadu se smatra da je taj proces nepovratan i da je Srbija uvučena u strateške ciljeve Zapada. Zato je u drugom planu sve, čak i događaji u Banjskoj, koji se koriste kao vid pritiska na Srbiju. Ali, u strateškom smislu, prioritet je vraćanje Ohridskom sporazumu.
„Ukoliko tu nema proboja, napretka ili ukoliko se tu ne ostvari rezultat, onda će i ova struktura u EU ostati bez rezultata kao i prethodna. Pitanje je kakav će biti raspored snaga u EU posle izbora. Isto važi i za Ameriku i pitanje je kakav će biti rasplet ukoliko propadne Ohridski sporazum“, kaže Milivojević.
Stvari se za Zapad komplikuju i na drugim stranama – na Bliskom istoku i u Ukrajini stvari ne idu Zapadu na ruku. Takođe, i u SAD i u EU pokrenuti su politički procesi koji više ne predstavljaju mejnstrim kakav je postojao do skoro, a pod znakom pitanja je i evropsko političko jedinstvo, dodaje on.
„Njima bi bilo strašno važno da naprave uspeh na Kosovu i Metohiji. Prvo što bi rešili jednu stvar koja im je strateški interes. Drugo, stvorili bi uslove za jačanje unutrašnje kohezije, vraćanje kredibiliteta i, naravno, evropska istočna politika dobila bi novi zamah. Kada kažem istočna politika, mislim na Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Jermeniju“, kaže Milivojević.
Važan je NATO, a ne EU
Rešavanjem kosovskog pitanja na način na koji to Zapadu odgovara stvorilo bi uslov da se NATO u najkraćem roku proširi na Zapadni Balkan, što je najvažnija stvar za kolektivni Zapad.
„Pitanje ulaska u EU uopšte nije na dnevnom redu. To nije tema, bez obzira na priče o proširenju. To u realnoj politici apsolutno nije izvesno. Tako da je proširenje NATO ključno jer to je mehanizam preko koga se kontrolišu politički sistemi država. To se vidi na primerima Severne Makedonije i Crne Gore“, objašnjava naš sagovornik.
Jedini plan Zapada
Ukoliko Ohridski sporazum propadne, Zapad će tražiti nove načine kako bi se Srbija privolela de fakto priznanju kosovske nezavisnosti, kaže Milivojević.
Tome služi i nedavni nagoveštaj izvestioca Evropskog parlamenta za takozvano Kosovo, Viole fon Kramon, koja je u izjavi da je za Srbiju pripremljen paket mera kao odgovor na događaje u Banjskoj natuknula da se za nerešena pitanja u dijalogu Kosova i Srbije razgovara o novom predlogu, ali nije navela detalje.
Prema Milivojevićevim rečima, kakav god novi plan da se sprema, šta god da evropske diplomate imaju u vidu, sve će biti usklađeno sa većinskim stavom kolektivnog Zapada, a to je - potvrda kosovske državnosti.
„Nema drugog plana i nema drugog strateškog cilja Zapada kada je reč o Kosovu i Metohiji i Zapadnom Balkanu. Strateški cilj je da se prostor zaokruži novim granicama, sa Kosovom kao državom i da se BiH reši u pravcu centralizacije“, konstatuje Milivojević.
Samo u takvom pristupu Zapad vidi rešenje pitanja proširenja NATO-a i suprotstavljanju uticaju Rusije i Kine na ovim prostorima, zaključuje on.
