Pretnja sankcijama samo prvi korak: Zapad za Srbiju sprema ultimatum kao onaj iz 1914.
© Sputnik / Aleksej Vitvicki
/ Pratite nas
EU odustaje od francusko-nemačkog plana, a pretnje sankcijama koje u ime Evropskog parlamenta izgovara Viola fon Kramon pokazuju da Srbiju pre promocije novog plana treba disciplinovati. Ultimatum Viole Fon Kramon jako podseća na ultimatum iz 1914.
Ovako naučni savetnik Instituta za evropske studije, dr Aleksandar Gajić komentariše najavu Viole fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju, koja je izjavila da je za Srbiju pripremljen paket mera kao, kako je rekla, „odgovor na teroristički napad 24. septembra u Banjskoj“.
„Ne bih ih nazvala sankcijama, jer ih mora odobriti Savet, ali govorimo o političkim i finansijskim merama, koje će naravno naneti štetu Vladi Srbije“, rekla je Fon Kramonova.
Ona je poručila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da sarađuje i obezbedi odgovarajuću istragu o događaju 24. septembra, ali je navela i da se za nerešena pitanja u dijalogu Prištine i Beograda razgovara o novom predlogu, ali nije navela detalje.
„Ono što sam razumela je da mnoge diplomate sastavljaju još jedan predlog o tome kako ćemo dalje. Ne mogu da dam više detalja u ovom trenutku“, rekla je ona.
Disciplinovanje Srbije
Prema Gajićevim rečima, ono što je Fon Kramonova izjavila znak je da Brisel odustaje od plana koji su osmislili nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron.
Pretnja sankcijama, odnosno merama, kako to Fon Kramonova kaže, služe kao prethodna mera kojom Srbiju treba „uvesti u red“ tako da joj ne padne na pamet da novi plan ne prihvati ili ga prihvati načelno.
„Oni hoće sve i odmah – da Srbiju stave pred svršen čin i da svako njeno protivljenje bude kažnjeno na najgori mogući način i da joj se ne dozvoli manevarski prostor u pregovorima da bi druga pregovaračka strana bila potpuno opuštena šta god da radi i kako god se bude postavljala. Da na nju ne bude stavljena nikakva odgovornost i da se ne problematizuju njeni potezi“, objašnjava Gajić.
Sve podseća na ultimatum iz 1914.
Govoreći o tipu sankcija koje bi Evropski parlament mogao da uvede Srbiji, Gajić napominje da se najverovatnije radi o preporukama da se Srbiji uskrate sredstva iz pretpristupnih fondova, kao i da se Srbija deklarativno proglasi odgovornom za događaje u Banjskoj. Takođe, verovatno će se tražiti „transparentnija“ istraga u skladu sa željama Brisela.
„Radi se o soft verziji ultimatuma koji se ne zove tako i sankcija koje se ne zovu tako, ali koje neodoljivo podsećaju na ono što je Srbiji isporučila Austrougarska. Dakle, radi se o pretnji, samo što se ovde ne radi o pretnji ratom, već o direktnim ili indirektnim sankcijama, za koje Evropski parlament nema nadležnost, ali može da daje preporuke“, objašnjava on.
Da li će protiv Srbije biti uvedene mere ili sankcije, zavisi od toga kako će se postaviti Evropski savet. Ali, bez obzira na to, radi se o jasnom vidu pritiska i pretnji jedne od najvažnijih institucija EU, koja je zauzela krajnje neprijateljski stav prema Srbiji, njenim pravosudnim i političkim institucijama, dodaje naš sagovornik.
Ovom pretnjom, Evropski parlament negira spremnost Srbije da vodi sudske postupke, zauzima se jasna politička pozicija u pregovorima između Beograda i Prištine i vrši se pritisak na Srbiju da, bez obzira šta se sa Srbima događa na KiM, treba da ostane po strani i da radi u korist svoje štete, navodi Gajić.
EU želi da Srbija tretira Kosovo kao nezavisno
Zapravo, EU želi da Srbija, bez otvorenog priznanja kosovske nezavisnosti, tretira Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu da ne pravi probleme prilikom učlanjenja Prištine u međunarodne institucije. Sa druge strane, od režima Aljbina Kurtija ne traži ni da ispuni obaveze koje je Priština ranije preuzela.
To što je mere najavila upravo Viola fon Kramon govori da je ona protparol tvrdolinijaša u Evropskom parlamentu, ali i nešto više, smatra Gajić.
„To je ta veza između Nemačke i Kurtijeve vlade kao njegovog pokrovitelja, gde Nemačka zauzima tvrdu poziciju svršenog čina u kojoj se Srbiji ne daje nikakav pregovarački prostor, već svi pregovori treba da budu usmereni ka jednoj jedinoj stvari – da Srbija, formalno ili neformalno prizna nezavisnost svoje južne pokrajine. Nemačka tako želi da izvrši pacifikaciju balkanskog prostora, na srpsku štetu, a ne kompromisom“, zaključuje on.
