00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

EKSKLUZIVNO Zapad gubi jednom za svagda, to im je katastrofa! Snažna poruka čuvenog ruskog režisera

© Sputnik / Ekaterina Česnokova / Uđi u bazu fotografijaRežiser Karen Šahnazarov
Režiser Karen Šahnazarov - Sputnik Srbija, 1920, 09.10.2023
Pratite nas
Ekskluzivno
Na Zapadu odlično razumeju da je u toku njegov principijelni sukob s Rusijom koji ako izgube, gube jednom za svagda i da će to za njih biti katastrofa. Ali to je neminovan proces jer svaka imperija pre ili kasnije umire, poručuje poznati ruski režiser Karen Šahnazarov.
U Beogradu je ovih dana prisustvovao srpskoj premijeri svog najnovijeg ostvarenja „Znak četvorke“, filma koji kombinuje realne istorijske događaje, manir iz detektivskih knjiga Artura Konana Dojla, ideje ruskog teatrologa Konstantina Stanislavskog i priče moskovskog publiciste Vladimira Giljarovskog. Šahnazarov je srpskoj publici poznat po filmovima kao što su „Beli tigar“, Ubiti po viđenju“, „Ana Karenjina. Sećanja Vronskog“.
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik govori o svom stvaralaštvu ali i o aktuelnoj situaciji u Rusiji i svetu.
— Na Zapadu sve odlično razumeju. I upravo zato se vodi ovakva borba. Oni shvataju da je ovo borba pre svega protiv Zapada koji će, kad je izgubi, izgubiti liderstvo zauvek. I liderstvo Zapada, 500 godina kolonijalnih ratova, sve će to otići u prošlost. To je principijelna borba i upravo zato oni u svemu tome učestvuju tako ostrašćeno. Ali nije prvi put da posle raspada velikih imperija nastaju protivrečnosti među narodima. Zapravo, Jugoslavija je kroz sve to prošla 90-ih godina kad su je rasparčali na delove. A onda su bivši Jugosloveni, Hrvati, Srbi ratovali godinama. Svega se toga sećamo. I sve to na Zapadu odlično razumeju.
Pomenuli ste jugoslovensko iskustvo. Mnogo toga što smo mi preživeli tada, a posebno 1999. kad se dogodila demonizacija Srba, sada se dešava Rusima. Kako se tome suprotstaviti? Kako odgovoriti na tu demonizaciju?
— Sa Rusima neće moći da urade to što su uradili s Jugoslovenima. Ne želim da uvredim Jugoslovene, ali Rusija zaista poseduje ogromne resurse i potencijale i naravno da im sa Rusima to neće poći za rukom. Da ne pominjem da je Rusija i vojna sila. Zato, to ono što su uspeli da urade s Jugoslavijom s nama neće moći.
Rekli ste i da se s Rusijom ne može postupati kao sa Srbima. Nas stalno ucenjuju, a vas je nemoguće ucenjivati...
—To se videlo i tokom ovih godinu i po (od kako traje Specijalna vojna operacija). Smatrali su da će se Rusija suočena s ovim monstruoznim sankcijama naprosto raspasti. A Rusija ne samo da se nije raspala nego još ima ekonomski rast. Mi ne osećamo nikakvo dejstvo sankcija. Donekle se i sami čudimo tome koliko se naša zemlja pokazala sposobnom da izdrži. Nemoguće ju je ekonomski pritisnuti, ništa ne mogu da urade. Previše je velika i ima prevelike resurse. A dalje, treba reći da ne postoji samo zapadni svet. Postoji i istočni svet, a u principu veoma mnogo ljudi u svetu podržava Rusiju, a uzgred, i pomaže joj. Neki pomažu otvoreno, neki pomažu na neki svoj način, ali vidimo da nas podržava i pomaže vrlo mnogo ljudi.
U svom novom filmu u trenutku konfrontacije Rusije i Zapada vi bez ustezanja nalazite inspiraciju kod engleskog pisca Konana Dojla. U trenutku kad na Zapadu kanseluju rusku kulturu, a u Britaniji je maltene zabranjeno pominjati sve što je rusko...
— Ne vidim u tome problem, to je normalno. Po mom mišljenju, vrhunac je gluposti negirati neku kulturu, posebno u njenom klasičnom vidu. Konan Dojl je u izvesnom smislu klasik, ne takvog ranga kao što su Tolstoj i Dostojevski ali ipak jedan od klasika. Za mene, a u principu i u Rusiji u celini to ne izaziva ničije čuđenje. Izaziva čuđenje pokušaj da se kanseluje sve što je rusko, ruska kultura na Zapadu, ali po mom mišljenju, to se ne može završiti dobrim za sam Zapad. Bilo je nečeg sličnog u istoriji: ako se setimo, Hitler je između ostalog kanselovao celokupnu kulturu, i rusku, a uzgred budi rečeno i nemačku. Nešto slično se dešavalo ali u vezi s tim nameću se ne baš dobre asocijacije.
Napravili ste poređenje za ukidanje ruske kulture sa vremenom Hitlera. Sasvim nedavno u Kanadi se dogodio incident kad je osvedočeni esesovac došao u kanadski parlament i tamo je dočekan aplauzima, a onda su se izvinjavali. Kažu, nisu znali ko je taj čovek. Kako vam deluju ta objašnjenja?
— To su objašnjenja za budale, veoma naivna. Svi znaju da su u Kanadu otišle na hiljade bivših esesovaca iz Ukrajine. To se nikad nije ni krilo. Oni su služili u esesovskim jedinicama, u kaznenim odredima, na njihovim rukama je krv desetina, stotina hiljada ljudi, i sovjetskih, i Jevreja, i Rusa, Ukrajinaca. To je svima poznato i zato su ta objašnjenja toliko naivna da je u njih nemoguće poverovati. Svi su to odlično znali i izgleda računali da će im to nekako proći nezapaženo.
Ako si protiv Rusije mislili su da možeš biti i nacista i da ti aplaudiraju na Zapadu, otprilike tako?
— To pokazuje suštinu svega. Ako aplaudirate nacisti, kakvi ste onda vi sami. Kakvi su vaši pogledi. Uzgred, prvo je reagovala jevrejska zajednica u Kanadi. I ispravno je reagovala.
Vi ste jermenskog porekla, a pročitala sam da su vaši preci bili u Srednjem veku knezovi upravo na teritoriji Nagorno Karabaha. Kako vi vidite ono što se desilo Jermenima i ko je za to kriv, po vašoj oceni?
— Ja sam po ocu Jermenin, a majka mi je Ruskinja. Otac mi je bio Jermenin iz Karabaha pritom iz veoma drevnog roda i veoma važnog roda iz Nagornog Karabaha. Potom su služili u Ruskoj imperiji. Naravno, ja ne mogu da smatram da sam Jermenin već sam građanin Rusije i ruski režiser, ali naravno da se sećam svojih korena.
Sa velikim razočaranjem i bolom posmatram sudbinu Jermena iz Nagorno Karabaha. To je izgleda neki kraj. Faktički, masovno napuštaju Nagorno Karabah. Ali mislim da glavnu odgovornost snosi rukovodstvo Jermenije, i ovo, i prethodno, koje nije uspelo da u Nagorno Karabahu napravi neke ozbiljne utvrđene oblasti. A najvažnije je su izgubili rat kad je Rusija faktički spasila Nagorno Karabah pošto se dogovorila s Azerbejdžanom da se stane. Postojala je šansa da se makar dogovore o nekom statusu. Već je bilo jasno da je Karabah izgubljen za Jermene, ali status — neka kulturna autonomija, dogovor o tome se mogao postići. Međutim, rukovodstvo Jermenije to nije uradilo.
Rukovodstvo Jermenije je potpuno priznalo teritorijalni integritet Azerbejdžana i shodno tome i Karabah u sastavu Azerbejdžana, ne ostavivši ogradu za neke uslove za razvoj jermenskog dela Karabaha. Sad sami Azerbejdžanci nude Jermenima neku kulturnu autonomiju i u tom smislu se ponašaju dosta velikodušno. Ali naravno, to je već proces koji je teško zaustaviti. A glavna krivica je naravno na rukovodstvu Jermenije i ja to naprosto ne razumem. To je izdaja, apsolutno. O tome više nema šta da se kaže. Poslednje je da je parlament Jermenije prihvatio Međunarodni krivični sud koji je nelegalno za našim predsednikom raspisao poternicu. To je uvredljivo, ne samo za predsednika nego i za čitav naš narod. Za mene je to neshvatljivo. Mislim da je to velika tragedija jermenskog naroda što je pošao tim putem i čini mi se da može da izgubi svoje glavne saveznike, a to su Rusija i Iran. Deluje da će ishod te priče biti veoma tužan. Ali videćemo kako će se odvijati događaji.
Možda da završimo sa odnosima Rusije i Srbije. Znate da Srbija ima mnogo problema, i Kosovo, i Republika Srpska, a tu je i stalni pritisak da se uvedu sankcije Rusiji koji traje skoro već dve godine. Šta biste vi rekli Srbima, zašto je važno da to prijateljstvo, bratstvo među našim zemljama još više razvijamo?
— Mislim da, u globalu gledano, Srbe niko tako nije podržavao niti će ih podržavati kao Rusija. Takve prijatelje čini mi se Srbi neće naći. Ako Srbija na neki način skrene s tog puta čini mi se da nazad neće biti moguće. Zato mislim da Srbi to treba da imaju na umu. Rusi su zaista uvek voleli Srbiju i uvek je podržavali, uvek. U najtežim trenucima. I to je važna tradicija u našoj kulturi. Zato mislim da ima smisla da se to pamti.
I Srbi vole Rusiju...
— Da, i mi to veoma cenimo i znamo da i Srbi s velikom simpatijom gledaju na našu zemlju i naš narod. To kod nas budi osećanje zahvalnosti i uzvratne ljubavi.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala