Združenim snagama protiv Srbije: Albanija i Hrvatska - sve isto kao nekad
19:34 03.10.2023 (Osveženo: 20:04 03.10.2023)
Pratite nas
Ujedinjen stav Tirane i Zagreba oko zahteva da EU kazni Srbiju zbog događaja u Banjskoj je očekivan, posebno ako se zna da je albanski faktor oduvek bio „oružje“ u rukama Hrvata protiv Srbije, kaže Zoran Milivojević, ali i podseća da je za svaku odluku EU potrebna saglasnost svih 27 članica, kao i da nisu sve države EU istog stava.
Premijeri Albanije i Hrvatske Edi Rama i Andrej Plenković udruženim snagama su uputili su poziv premijerima zemalja Evropske unije i Zapada za donošenje mera protiv Srbije povodom događaja u Banjskoj.
Očekivan nastup Albanije i Hrvatske
Diplomata i bivši ambasador dr Zoran Milivojević nije iznenađen ovim udruživanjem Tirane i Zagreba protiv Srbije s obzirom na, kako je rekao, dugu istoriju saradnje ove dve zemlje protiv Srbije i hrvatsku podršku Kosova kao države.
„Hrvatska sa Kosovom najprisnije sarađuje i u bezbednosnom smislu, i svakom drugom, i jedna je od onih država koja se od prvog dana najžustrije bori za tzv. nezavisnost Kosova. U strateškom smislu iz ovoga je jasno kakvi su državni i nacionalni ciljevi Hrvatske i da se ona ozbiljno zalaže da se Srbija i njen uticaj i pozicija degradira. Dakle, Hrvatska ima antisrpske ciljeve koji se uklapaju u opšti mozaik antisrpske politike, a odavno i tezu da je Srbija agresor i na tome zasnivaju svoj politički stav. Tako da to kada je reč o Hrvatskoj nije ništa novo,“ napominje Milivojević.
S druge strane, ako govorimo o Albaniji i tu su, kaže Milivojević, stvari još jasnije.
„I njihov stav je naravno u kontekstu kosovske priče, ali tu imamo i nastojanje Edija Rame da se aktivnom politikom, pogotovo u ovom slučaju, da do znanja da je Tirana ključna kada je reč o albanskom pitanju u regionu, ali i da aktivnom politikom pokušava da održi dominaciju kada je reč o kosovskom pitanju u konkurenciji sa Aljbinom Kurtijem. Rama na ovaj način daje do znanja da je on s obzirom na funkciju ključna ličnost kada je reč o albanskom pitanju,“ objašnjava Milivojević.
Albanski faktor usmeren za slabljenje Srbije
Naš sagovornik takođe podseća da saradnja Albanije i Hrvatske datira još iz vremena devedesetih godina.
„Albanci su bili značajan faktor u ratovima u Hrvatskoj sve do Oluje, to je poznato. Ta saradnja oduvek postoji i oduvek je izražena. Hrvatska je uvek u podršci albanskom faktoru gledala videla strateški cilj za slabljenje Srbiju i za rešavanje svojih pitanja vezano za odnose sa Srbijom. Hrvatska u Evropskoj uniji je deo onih zemalja koje se zalažu za sankcije Srbiji zbog događaja u Banjskoj, a i Hrvatska i Albanija od početka podržavaju tezu da je Srbija kriva i da je uključena u taj incident, da se radi o terorizmu i da zbog toga Srbija treba da trpi štetu i sankcije,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Da li će Srbija ili ne dobiti neke sankcije od EU Milivojević kaže da to zavisi isključivo od EU.
„Postoji krug zemalja u EU među kojima je i Nemačka i Hrvatska, naravno, koje se zalažu za tezu da nema diskusije uopšte o oceni da je u pitanju terorizam i da je Srbija u to umešana. Sa te pozicije se zalažu za neku kaznu ili sankcije Srbiji odnosno za bilo šta što je kazna za Srbiju.
Komisija EU može da nam uvede neke mere
Samo pitanje kažnjavanja Srbije je, međutim, na institucijama EU,“ ističe Milivojević.
Milivojević ovome dodaje da Evropska komisija iz svoje nadležnosti vezano za programe i projekte EU koji su u toku i za neke političke susrete može da donese odluku u vezi sa ograničenjima za Srbiju, ali napominje da su one manjeg značaja od onoga to bi moglo da bude na nivou EU i na nivou Saveta EU.
„To tek treba da vidimo šta će se i kako odvijati. Vidimo da Evropski parlament usvaja neki rezoluciju i to je početna etapa stvaranja prostora za kažnjavanje Srbije. Ne treba naravno zaboraviti da je na kraju svega potrebna jednoglasna odluka svih 27 država EU da bi bilo koja odluka bila sprovedena. Uglavnom, suština svega je tu što Srbija neće da prizna Kosova i neće da se prikloni interesima u ovom trenutku pre svega Nemačke kada je reč o EU pa onda i Velike Britanije kada je reč o Evropi,“ zaključuje Milivojević.
Rama je inače tokom službene posete Zagrebu izjavio je dešavanje u Banjskoj „ne sme biti prihvatljivo u Evropi koja gaji suprotne vrednosti“. Plenković smatra da ti potezi „ne mogu ostati bez odgovora“ te da odluka Beograda o danu žalosti „gotovo da podrazumeva identifikaciju s onim što se dogodilo“.
On je takođe naveo i da će uslediti istraga kako bi se u potpunosti utvrdilo šta se dogodilo, nakon čega će posebni izaslanik EU za dijalog Prištine i Beograda doneti predloge mera.
Plenković je rekao da Evropska komisija takođe može autonomno da donese mere, bez saglasnosti svih država članica, kao što je to pre nekoliko meseci učinila protiv tzv. Kosova i naglasio da je siguran da će do mera doći, dok je Rama pozvao da te mere budu primenjene „bez gubljenja vremena“.
U vezi sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji pogledajte emisiju "Svet sa Sputnjikom":
