Tri dobitka nezavisne politike Srbije, a jedan otvara mnoga vrata /video/
17:31 01.10.2023 (Osveženo: 21:50 01.10.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srbija je na dobitku zbog neuvođenja sankcija Rusiji, i ekonomskom i političkom, ali pre svega zato što je postala deo globalne većine što joj otvara nove perspektive, ocenjuje Katarina Entina, jedan od najpoznatnijih ruskih stručnjaka za Balkan.
Profesor je na renomiranoj moskovskoj Visokoj školi ekonomije, a na Institutu za Evropu Ruske akademije nauka vodi Centar za crnomorske i mediteranske studije. U Beogradu je ovoga puta boravila na poziv Instituta za međunarodnu politiku i privredu gde je održala predavanje na temu BRIKS-a, iako je Balkan glavni predmet njenih istraživanja i interesovanja.
Za poziciju Srbije i njenu spoljnu politiku ima samo reči hvale: pre petnaestak godina niko nije mislio da Srbija ima prava na svoj glas, na svoje mišljenje, a sada se manje-više svuda u svetu zna da ona ima svoju poziciju. A kako svetski sistem radi po principu pi-ar akcije, što imaš više pi-ar bodova, imaš i veći uticaj, kaže Entina u intervjuu za Sputnjik.
Šta sve Srbija dobija neuvođenjem sankcija Rusiji
Osim pi-ar bodova, kako ističe naša sagovornica, ta pozicija koja podrazumeva i neuvođenje sankcija Rusiji Beogradu je donela i političke benefite.
„Time ste automatski uključeni u svet globalne većine, otvoreni su vam putevi ne samo prema Rusiji, nego i prema zemljama Latinske Amerike, Afrike, Azije. I treće, na poslednjem samitu BRIKS-a, pored odluke o proširenju, naloženo je da se sastavi lista zemalja koje bi mogle postati partneri tog bloka. Srbija ima mogućnosti da bude partner a to joj otvara pristup raznovrsnim fondovima, bankama i bilateralnim i multilateralnim odnosima na nivou BRIKS-a“, objašnjava naša sagovornica.
Ona veruje da, uprkos svim problemima i pritiscima, Srbija ima šanse da takvu nezavisnu politiku i sačuva jer je, kako ističe, ne samo najveća zemlja na Balkanu nego i najbitnija u smislu transportno-logističkih koridora, ali je i na raskršću uticaja raznih civilizacija.
Most između Rusije i Evrope
„To donekle dopušta da Zapad može da se pomiri sa prisustvom Rusije i Kine ovde. S druge strane, niko u Rusiji istorijski nije gledao Srbiju izvan evropskog okvira – jeste to bratska zemlja, ali iz cele te priče ne možeš da izbaciš geografiju. Istorijski Srbija je gledana kao najbolji most Rusije u Evropu, ali je nikad nismo gledali izvan evropskog konteksta - cela strategija prema Srbiji s ruske strane bila je vođena time da od Srbije napravi stalni partnerski dugoročni most u saradnji sa Evropom“, ističe ugledni profesor.
Katarina Entina
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Ni Zapad ni Priština neće ZSO
Svesna je, međutim, da Zapad ima dva dugmeta za pritisak na Srbiju – Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku, a u tom svetlu sagledava i najnovije zaoštravanje na relaciji Beograda i Prištine.
U njenom viđenju, ključni razlog zašto se sve dešava je što dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština ne odgovara ne samo interesima Prištine i tamošnjeg tzv. premijera Aljbina Kurtija nego ni interesima Zapada, ali tamo to ne mogu javno da kažu pošto bi to bilo kršenje svih ugovora napravljenih pod njihovim rukovodstvom.
„Situacija koja svakodnevno eksplodira vezana je za to da se stvori nepovoljni položaj za Srbe da bi oni na kraju otišli... A ako nema više Srba ko te pita za ZSO. To pogoršanje situacije je taktički vezano pre svega za ovo pitanje. A što se tiče strategije, ako gledamo geopolitičke prilike verovatno postoji smer da Priština pod izgovorom vanrednih okolnosti uđe u NATO bez obzira da li je priznata od Beograda“, pretpostavlja Entina.
Po njenom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u pravu kad kaže da cela politika Prištine vodi ka izazivanju takve reakcije Srbije i njene vojske koja bi oslobodila ruke i Prištini, i Britancima, i Amerikancima da s Kosovom rade šta god žele bez saglasnosti Beograda.
Briselski dijalog postaje besmislen
Imajući sve ovo u vidu, Entina smatra da su dalji pregovori u okviru briselskog dijaloga besmisleni.
„Iznosim svoj lični stav. Da sam na mestu Srba ja odavno ne bih išla na pregovore. Jer ako gledamo kako se oni vode, Beograd poslednjih 10 godina dođe kako treba, spreman sa nekoliko planova - A, B, C.
A kako Albanci dolaze na pregovore? Oni imaju samo plan A a to je ultimatum. Onda Brisel izglumi da želi da natera Kurtija da se dogovori ali on ne želi, a oni ne mogu ništa sa tim i na kraju kažu srpskoj delegaciji – uradili smo sve što smo mogli, evo vam kompromis koji sada možemo da postignemo, a ako vi ne želite da potpišete onda ste vi krivi“, opisuje ruski ekspert uz opasku da se zato treba držati zlatnog pravila diplomatije – da se pregovara samo ako znaš da se nećeš spustiti ispod nule.
Dobar učinak srpske diplomatije
Entina smatra takođe da je vraćanje srpskog pitanja u okvire UN „sjajna strategija“ i da sve ide ka tome, bez obzira na sve kontradikcije između Zapada i Istoka.
Po njenoj oceni, srpska diplomatija uradila je dosta dobrih stvari poslednjih 10 godina i iskoristila sve mogućnosti koje joj nudi međunarodno pravo, pre svega u okviru UN i u okviru kontakata sa zemljama Azije i Afrike čija je većina bila deo Pokreta nesvrstanih:
„Srbija se donekle vratila tim svojim vezama koje dosad nisu imale političku jačinu. Ali sada se situacija naglo menja. Vidimo kakva se borba vodi između velikih sila, to znači da svaka afrička zemlja ima svoje bodove i Srbija i srpska diplomatija je dobro odigrala tu priču poslednjih godina – jer povlačenja priznanja Kosova je priča o zemljama bivšeg Pokreta nesvrstanih, a sa druge strane to su zemlje s kojima Srbija ima dobre bilateralne odnose. I ona će sada vratiti ne samo pažnju nego i uticaj tih zemalja u smislu glasanja u Generalnoj skupštini UN.“
Po mišljenju Entine, Srbija time što čvrsto stoji na poziciji čuvanja međunarodnog poretka dosta igra na strani ruskih interesa.
„Bez obzira na to što je stav Rusije da je UN u krizi, ako uzmemo u obzir da je cilj SAD da ponište taj međunarodno-pravni sistem, Srbija igrajući na očuvanju tog sistema dobro igra za naše interese“, primećuje naša sagovornica.
Ne prolazi priča o „ruskoj šapi“ na Balkanu
Pitamo je na kraju i zašto se Zapadu iza svakog ćoška na Balkanu priviđa Rusija.
Normalno je, kaže, da svuda žele da vide rusku nogu, ruku, prstiće jer imaju nameru da ovaj prostor, i ako ne uzmu u EU, dovedu do stanja kad će biti ekonomski, pravno i politički vezan za EU.
„Cilj je da uzmu ceo Balkan pod kapu. Zato moraju da stvore situaciju sa malo više konsenzusa između političkih elita, biznis elita i društva. Onda se za društvo stvara slika o ruskoj šapi i tu je ono gde najgore prolaze. Jer balkansko stanovništvo, uključujući donekle i Hrvate i Slovence, nikad nije bilo antirusko. Možda nije bilo prorusko ali nije bilo antirusko. I zbog toga se ta medijska slika koju bi oni želeli da stvore ne stvara a ponekad je i kontraproduktivna“, poručuje Entina.
U vezi sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji pogledajte Sputnjikovu emisiju „Od četvrtka do četvrtka“:
