Azijski NATO – gvozdena zavesa koja bi uništila ekonomiju regiona
© AFP 2023 / Paul J. Richards
Pratite nas
Ukoliko bi bio formiran „azijski NATO“, za šta Severna Koreja optužuje Vašington, došlo bi do krute blokovske podele, slične onoj u Evropi tokom Hladnog rata. Na Aziju bi bila spuštena nova Gvozdena zavesa koja bi pogubno uticala na ekonomije azijsko-pacifičkog regiona koji je dinamo svetske privrede.
Ovakva budućnost možda i nije daleko – SAD nizom saveza sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona pokušava da stvori „azijski NATO“, optužbe su koje iz severnokorejske prestonice Pjongjanga stižu na račun Vašingtona.
Njih je pred Ujedinjenim nacijama izneo severnokorejski ambasador pri svetskoj organizaciji Kim Song. Prema njegovim rečima, „pokušaji SAD da stvore azijsku verziju NATO-a“ dovode do „nove strukture hladnog rata u severoistočnoj Aziji“.
Opkoljavanje Kine „mini NATO-om“
Još pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, SAD su krenule u „obuzdavanje“ kineskog privrednog, društvenog, vojnog i političkog rasta. S obzirom da za to SAD nemaju dovoljno sopstvenih snaga, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena obnavlja i formira nove savezničke odnose u azijsko-pacifičkom regionu, objašnjava novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.
„To je jedini put da proba da opkoli Kinu, što je i ranije radila, vojnim bazama i savezima, koji imaju i snažnu ekonomsku komponentu“, ističe on.
Za razliku od administracije Donalda Trampa, Bajdenova administracija vodi suprotnu politiku u odnosu na svoje saveznike. I Bajden sprovodi politiku „Amerika na prvom mestu“, ali, kako naš sagovornik kaže, sa mnogo više takta, upornosti i nagoveštajima na ekonomske koristi za partnere.
„Tako da bi, ako ne formalni vojni savez poput NATO-a, onda neka vrsta mini NATO saveza mogle da budu formirane u azijsko-pacifičkom regionu. Jedan takav manje poznat primer je kanadski predlog s početka ove godine, da Kanada, SAD, Južna Koreja i Japan formiraju jedan čvršći vojno-ekonomski savez, koji bi bio usmeren protiv Pekinga“, objašnjava Korkodelović.
Drugi takav savez, koji neki već nazivaju „mini NATO“ je postao mnogo aktuelniji nakon samita Džozefa Bajdena, japanskog premijera Kišide i južnokorejskog predsednika Juna krajem avgusta u Kemp Dejvidu. Na samitu su usvojene tri vrste dokumenata i, prema Korkodelovićevom mišljenju, trebalo bi pomno pratiti da li će ta dokumenta o saradnji na vojnom i ekonomskom planu, kao i o koordinaciji aktivnosti, razmeni informacija i održavanju godišnjih samita, biti pretočen u nacionalna zakonodavstva zemalja potpisnica.
Ukoliko bi se to dogodilo, to bi moglo da znači formalizaciju „mini NATO-a“.
Ko su sve mogući američki saveznici
Takođe, SAD nastoje da nađu saveznike u okviru Saveza država jugoistočne Azije (ASEAN), ističe Korkodelović, velikog bloka od deset država sa šesto osamdeset miliona ljudi, koji važi za peti svetski ekonomski entitet.
„Postoje u okviru ASEAN-a, koji proklamuje striktnu neutralnost i nesvrstanost, „slabe karike“. Recimo, Singapur je najbogatija i najrazvijenija članica, koja ima američke baze i koja je deklarisano američka saveznica. Zatim, tu su Filipini, koji su bili američka kolonija. Pod predsedništvom Markosa mlađeg, Filipini se vraćaju na staze izrazitog američkog savezništva. Takođe, Bajden je nedavno, posle samita G20 početkom ovog meseca, otišao u Vijetnam, gde je sklopljen sporazum o strateškom partnerstvu. Taj sporazum su zapadni mediji obznanili na sva zvona kao svrstavanje Vijetnama uz SAD u nadmetanju sa Kinom“, kaže Korkodelović.
Tu je još savez SAD, Australije i Velike Britanije – AUKUS, kao i „Pet očiju“, obaveštajni savez te ri zemlje sa Kanadom i Novim Zelandom. Svemu tome treba dodati i Francusku, koja ima svoje prekomorske teritorije u azijsko-pacifičkom regionu i smatra se silom koja se „prirodno“ nalazi u tom regionu, dodaje on.
Hoće li Amerika izvući pouke iz 20. veka
Iako je scena za formiranje „azijskog NATO-a“, prema Korkodelovićevim rečima, postavljena, pitanje je hoće li Vašington izvući pouke iz vremena Hladnog rata, kada formiranje ovakvih saveza nije uspelo.
Paktovi poput SEATO-a i CENTO-a, formirani su pedesetih godina, da bi se raspali tokom sedamdesetih. Oni nikada nisu zaživeli kao što je zaživeo NATO, jer su članice imale suprotstavljene interese.
Kako bi se dao odgovor na ovo pitanje, potrebno je vratiti se na avgustovski samit u Kemp Dejvidu, kaže Korkodelović. Na tom samitu, Džozef Bajden je uspeo da pomiri interese južne Koreje i Japana. Međutim, pomirenje između Seula i Tokija je, prema Korkodelovićevim rečima je uslovno, jer pitanje je hoće li tako ostati, ako južnokorejski predsednik Jun Sukjul izgubi na izborima.
Drugo pitanje je da li će Južna Koreja i Japan, u čvrstom zagrljaju Vašingtona uspeti da očuvaju veoma razvijene privredne veze sa Pekingom ili će, što se, prema Korkodelovićevim rečima, oseća u komentarima kineske štampe, odnosi biti sve komplikovaniji i oštriji.
Da Vašington pokušava da okupi države azijsko-pacifičkog regiona u vojnopolitički savez sličan NATO-u jasno je od samita Severnoatlantske alijanse održanog u Madridu avgusta 2022.
Tada je upućena svojevrsna pozivnica „azijsko-pacifičkoj četvorci“ – Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Koreji i Japanu, dok su na ovogodišnjem samitu u Viljnusu lideri Alijanse dobar deo vremena posvetili navodnoj „kineskoj pretnji“ i saradnji između Kine i Rusije. Prema slovu saopštenja, kinesko-ruska saradnja potkopava „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ i u suprotnosti je sa vrednostima i interesima zemalja okupljenih u zapadni vojni savez.
26 Septembar 2023, 21:11
