https://lat.sputnikportal.rs/20230908/nemacka-tone-sve-dublje-strmoglavi-pad-giganti-beze-iz-zemlje-1160957657.html
Nemačka tone sve dublje: Strmoglavi pad, giganti beže iz zemlje
Nemačka tone sve dublje: Strmoglavi pad, giganti beže iz zemlje
Sputnik Srbija
Oštar pad u proizvodnji automobila podstakla je još dublji pad u nemačkoj industriji jer je proizvodnja u julu pala treći mesec zaredom, što pojačava pritisak na... 08.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-08T14:43+0200
2023-09-08T14:43+0200
2023-09-08T14:43+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
nemačka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/08/1160957463_0:433:2851:2036_1920x0_80_0_0_7fa24d2bedd357f4a9a708b669276df8.jpg
Pad od 0,8 odsto na mesečnom nivou, o kojem je izvestio nemački zavod za statistiku premašio je pad od 0,5 odsto koliko su prognozirali ekonomisti u anketi agencije Rojters. Pad bi bio još veći da nije došlo do oporavka energetske i građevinske proizvodnje u julu. Proizvodnja u nemačkom sektoru automobilske industrije pala je za 9 odsto.Tri tromesečja pada i stagnacije u NemačkojNajveća evropska privreda smanjila se ili stagnirala u posljednja tri tromesečja, a oporavak od pandemije virusa korona bio je sporiji od onog u SAD i celokupnoj evrozoni, uz više cene energije, rastuće kamate i usporavanje trgovine s Kinom - koja je drugo po veličini nemačko izvozno tržište – što posebno teško pogađa samo srce industrijskog središta Evrope.Ralf Solven, ekonomista nemačke Komercbanke, kaže da je kontinuirani pad industrijske proizvodnje uticao na sve proizvodne sektore, ukazujući da će to verojatno nastaviti da doprinosi smanjenju nemačke privrede u drugoj polovini godine.Kao dodatak sumornoj slici, statistički biro Evropske unije smanjio je svoju službenu procenu rasta evrozone u drugom tromesečju sa 0,3 na 0,1 odsto. Ovaj potez usledio je nakon smanjenja procene rasta Italije, Irske i Austrije, što znači da evrozona dodatno zaostaje za SAD, čiji je BDP porastao 0,6 odsto u tromesečju. U međuvremenu, evro je pao 0,2 odsto na 1,0707 američkih dolara u četvrtak, približivši se najnižem nivou u poslednja tri meseca.I pesimisti postaju uplašeniTakođe, rastu strahovi od premeštanja proizvodnje nemačkih industrijskih grupacija u inozemstvo. Hemijski gigant BASF odlučio je da izgradi novu fabriku vrednu 10 milijardi evra u Kini, te smanjuje svoje veliko sedište na obalama Rajne u Ludvigshafenu.Nemačka komora za trgovinu i industriju (DIHK) nedavno je ustanovila da je 32 odsto anketiranih kompanija u Nemačkoj dalo prednost ulaganjima u inostranstvu u odnosu na širenje kod kuće, piše Fajnenšel tajms.Nemačka vlada se našla pod velikim pritiskom da se uhvati u koštac s ekonomskim problemima zemlje. Ove nedelje je kancelar Olaf Šolc obećao da će podstaći rast i smanjiti birokratiju ubrzanjem digitalizacije u segmentima državnih internet usluge i e-računa - područja u kojima Nemačka zaostaje - te olakšavanjem osnivanja i izgradnje start-apova. Šolc je odbacio ideju o subvencionisanoj ceni električne energije za kompanije koje troše velike količine energenata kao deo svojih primarnih privrednih aktivnosti, ili veliki paket za podsticanje rasta.Šolc je prošle nedelje predstavio planove paketa olakšica za porez na dobit u iznosu od sedam milijardi evra, koji uključuje nova pravila o amortizaciji investicionih troškova za izgradnju, digitalizaciju i zelenu energiju.Destatis, nemačka savezna agencija za statistiku, saopštila je da je pad industrijske proizvodnje na godišnjem nivou u julu iznosio 2,1 odsto. Industrije koje troše najviše energije, poput hemijske, metaloprerađivačke i proizvodnje stakla, pretrpele su veći pad od 11,4 odsto.Smanjuju se narudžbe za privreduIstovremeno, nemački proizvođači rešavaju svoje zaostale narudžbe, ali se one smanjuju. Naime, nove narudžbe za nemačku industriju pale su za 10,7 odsto u julu u odnosu na jun, što je najveći pad otkako su mnoge fabrike bile zatvorene zbog pandemije u aprilu 2020. godine.Još jedan faktor koji koči mnoge nemačke kompanije je nedostatak radne snage. Istraživanje instituta Ifo sprovedeno prošlog mjeseca među 9.000 firmi u zemlji pokazalo je da je 43,1 odsto njih prijavilo manjak kvalifikovanih radnika, što je povećanje u odnosu na prethodni mesec, ali ipak niže od istorijskog rekorda od gotovo polovine svih preduzeća prošle godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20230806/bolesnik-evrope-zasto-nemacka-ide-prema-sve-dubljem-ekonomskom-opadanju-video-1159508723.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230704/evropa-ima-neocekivanog-ekonomskog-bolesnika-cija-bolest-bi-mogla-da-se-prosiri-na-sve-1158074491.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, nemačka
ekonomija, svet – ekonomija, nemačka
Nemačka tone sve dublje: Strmoglavi pad, giganti beže iz zemlje
Oštar pad u proizvodnji automobila podstakla je još dublji pad u nemačkoj industriji jer je proizvodnja u julu pala treći mesec zaredom, što pojačava pritisak na vladu kancelara Olafa Šolca da učini više kako bi izvukla privredu iz krize, navodi Fajnenšel tajms.
Pad od 0,8 odsto na mesečnom nivou, o kojem je izvestio nemački zavod za statistiku premašio je pad od 0,5 odsto koliko su prognozirali ekonomisti u anketi agencije Rojters. Pad bi bio još veći da nije došlo do oporavka energetske i građevinske proizvodnje u julu. Proizvodnja u nemačkom sektoru automobilske industrije pala je za 9 odsto.
Tri tromesečja pada i stagnacije u Nemačkoj
Najveća evropska privreda smanjila se ili stagnirala u posljednja tri tromesečja, a oporavak od pandemije virusa korona bio je sporiji od onog u SAD i celokupnoj evrozoni, uz više cene energije, rastuće kamate i usporavanje trgovine s Kinom - koja je drugo po veličini nemačko izvozno tržište – što posebno teško pogađa samo srce industrijskog središta Evrope.
Ralf Solven, ekonomista nemačke Komercbanke, kaže da je kontinuirani pad industrijske proizvodnje uticao na sve proizvodne sektore, ukazujući da će to verojatno nastaviti da doprinosi smanjenju nemačke privrede u drugoj polovini godine.
Kao dodatak sumornoj slici, statistički biro Evropske unije smanjio je svoju službenu procenu rasta evrozone u drugom tromesečju sa 0,3 na 0,1 odsto. Ovaj potez usledio je nakon smanjenja procene rasta Italije, Irske i Austrije, što znači da evrozona dodatno zaostaje za SAD, čiji je BDP porastao 0,6 odsto u tromesečju. U međuvremenu, evro je pao 0,2 odsto na 1,0707 američkih dolara u četvrtak, približivši se najnižem nivou u poslednja tri meseca.
I pesimisti postaju uplašeni
Takođe, rastu strahovi od premeštanja proizvodnje nemačkih industrijskih grupacija u inozemstvo. Hemijski gigant BASF odlučio je da izgradi novu fabriku vrednu 10 milijardi evra u Kini, te smanjuje svoje veliko sedište na obalama Rajne u Ludvigshafenu.
Nemačka komora za trgovinu i industriju (DIHK) nedavno je ustanovila da je 32 odsto anketiranih kompanija u Nemačkoj dalo prednost ulaganjima u inostranstvu u odnosu na širenje kod kuće,
piše Fajnenšel tajms.
„Nastavlja se strmoglavi pad nemačke industrijske proizvodnja, tako da čak i okoreli pesimisti postaju uplašeni“, kaže Karsten Brzeski, ekonomista holandske banke ING, koji je izračunao da je nemačka industrijska proizvodnja još uvek sedam odsto ispod nivoa pre pandemije.
Nemačka vlada se našla pod velikim pritiskom da se uhvati u koštac s ekonomskim problemima zemlje. Ove nedelje je kancelar Olaf Šolc obećao da će podstaći rast i smanjiti birokratiju ubrzanjem digitalizacije u segmentima državnih internet usluge i e-računa - područja u kojima Nemačka zaostaje - te olakšavanjem osnivanja i izgradnje start-apova. Šolc je odbacio ideju o subvencionisanoj ceni električne energije za kompanije koje troše velike količine energenata kao deo svojih primarnih privrednih aktivnosti, ili veliki paket za podsticanje rasta.
Šolc je prošle nedelje predstavio planove paketa olakšica za porez na dobit u iznosu od sedam milijardi evra, koji uključuje nova pravila o amortizaciji investicionih troškova za izgradnju, digitalizaciju i zelenu energiju.
„Pozitivna vest je da se napokon povećao osećaj hitnosti“, kaže Brzeski. Sada, navodi, treba pričekati konkretnije političke akcije, a do tada stagnacija u industriji i široj ekonomiji, ističe, izgleda kao novo normalno.
Destatis, nemačka savezna agencija za statistiku, saopštila je da je pad industrijske proizvodnje na godišnjem nivou u julu iznosio 2,1 odsto. Industrije koje troše najviše energije, poput hemijske, metaloprerađivačke i proizvodnje stakla, pretrpele su veći pad od 11,4 odsto.
Smanjuju se narudžbe za privredu
Istovremeno, nemački proizvođači rešavaju svoje zaostale narudžbe, ali se one smanjuju. Naime, nove narudžbe za nemačku industriju pale su za 10,7 odsto u julu u odnosu na jun, što je najveći pad otkako su mnoge fabrike bile zatvorene zbog pandemije u aprilu 2020. godine.
„Iako je zaostatak kada su neizvršene narudžbe u pitanju još uvek veliki, on je u stalnom padu pa verovatno neće još dugo podržavati proizvodnju“, upozorila je Franciska Palmas, ekonomista u konsultantskoj kompaniji „Kapital ikonomiks“. Oni očekuju da će proizvodnja dodatno pasti u ostatku godine i doprineti ponovnom ulasku Nemačke u recesiju.
Još jedan faktor koji koči mnoge nemačke kompanije je nedostatak radne snage. Istraživanje instituta Ifo sprovedeno prošlog mjeseca među 9.000 firmi u zemlji pokazalo je da je 43,1 odsto njih prijavilo manjak kvalifikovanih radnika, što je povećanje u odnosu na prethodni mesec, ali ipak niže od istorijskog rekorda od gotovo polovine svih preduzeća prošle godine.
