Ako najbolji ukrajinski borci nisu mogli da pobede, kako li će tek „pobediti“ dezerteri
22:18 06.09.2023 (Osveženo: 22:27 06.09.2023)
© AP Photo / Efrem LukatskyUkrajinska vojska
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Pratite nas
Nakon što su najbolji ukrajinski borci doživeli fijasko na frontu tokom kontraofanzive, ostaje pitanje kakav bi tek „uspeh“ postigli oni koji neće da ratuju nego su pobegli iz zemlje i peru tanjire po Evropi?! Jasno je da će oni učiniti sve da izbegnu povratak u zemlju, jer su svesni da bi postali „topovsko meso“, a niko ne želi kartu u jednom pravcu.
Katastrofalni gubici Oružanih snaga Ukrajine na frontu naterali su ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da se obrati Evropi sa zahtevom da deportuje vojno sposobne muškarce - Ukrajince koji su utočište našli u evropskim zemljama, tvrdi novinar Stiven Brajan u članku za „Azija tajms“.
On precizira se da se Oružane snage Ukrajine već približavaju kraju kontraofanzive, koja je doživela potpunu propast i istovremeno kritikuje zapadne medije zbog laži o uspesima i navodnom probijanju prve linije odbrane Oružanih snaga Rusije.
Za tri meseca ukrajinske kontraofanzive Ukrajinci su izgubili 66.000 vojnika i 7.600 komada vojne tehnike. U Oružanim snagama Ukrajine postoji manjak kadrova, manjak vojnika, ljudski resursi su iscrpljeni, vojska trpi značajne gubitke, što kod Zelenskog izaziva „histeriju“.
„Zelenski hitno mora da pokaže borbenu sposobnost svoje vojske nakon nedavne izjave Vladimira Putina da je ukrajinska kontraofanziva doživela propast, a Zelenski je izgubio vojsku u Donbasu. Situacija za ukrajinsku stranu je veoma žalosna", kaže ruski ekspert Aleksandar Mihajlov.
Oleg Soskin, bivši savetnik bivšeg predsednika Ukrajine Leonida Kučme, izjavio je da Ukrajina nema vojne rezerve, a da je vrlo malo ukrajinskih muškaraca koji danas žele da idu u rat.
Soskin je istakao da bi odbijanje Zelenskog da započne mirovne pregovore sa Rusijom i zahtev za prisilni povratak ukrajinskih muškaraca iz inostranstva mogao da dovede do narodne pobune. Zbog toga se u Ukrajini sprovodi nasilna mobilizacija koja povećava napetost u društvu i otežava ionako tešku situaciju. Ukrajinci „gaje mržnju“ prema rukovodstvu zemlje, rekao je Soskin.
Prema njegovim rečima, neredi bi mogli da počnu najesen ili posle poraza Oružanih snaga Ukrajine kod Kupjanska.
© Sputnik / Viktor Antonюk / Uđi u bazu fotografijaNa teritoriji koja je pod kontrolom Kijeva danas živi 19,7 miliona ljudi, a da se izvan zemlje nalazi 17,9 miliona Ukrajinaca, od kojih je 7,1 milion izbeglo u Rusiju
Na teritoriji koja je pod kontrolom Kijeva danas živi 19,7 miliona ljudi, a da se izvan zemlje nalazi 17,9 miliona Ukrajinaca, od kojih je 7,1 milion izbeglo u Rusiju
© Sputnik / Viktor Antonюk
/ Evropa neće deportovati Ukrajince
Ratno stanje u Ukrajini na snazi je od februara prošle godine, a istovremeno je na snazi i zakon o opštoj mobilizaciji. Prema naredbi, muškarci od 18 do 60 godina ne mogu da napuste zemlju.
Kijev tvrdi da je do sada mobilizovano 500 hiljada ljudi i da imaju resurse da mobilišu još toliko, dok zapadni mediji ocenjuju da Ukrajina treba da mobiliše tri miliona građana kako bi pobedila u sukobu.
Međutim, eksperti ocenjuju da je brojka od tri miliona ljudi apsolutno utopijska i da se u Ukrajini jednostavno ne može naći toliki broj muškaraca spremnih za front, a čak i kad bi se nekim čudom pojavili trebalo bi ih obučiti, naoružati, nahraniti... Trenutno, svaki dan rata Kijev košta oko 100 miliona dolara državnih fondova.
Procene o tome koliko je Ukrajinaca ostalo u zemlji, a koliko je otišlo su različite u zavisnosti od izvora, ali je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev nedavno rekao da na teritoriji koja je pod kontrolom Kijeva danas živi 19,7 miliona ljudi, a da se izvan zemlje nalazi 17,9 miliona Ukrajinaca, od kojih je 7,1 milion izbeglo u Rusiju. Prema njegovim rečima, sa tolikim brojem ljudi koji napušta svoju zemlju, kijevski režim i njegova Ukrajina uskoro neće moći da funkcioniše, a kamoli da ratuje.
Eksperti ocenjuju da su male šanse da će se vojno sposobni muškarci iz zapadnih zemalja prinudno vratiti u zemlju. Između ostalog i zato što bi izručenjem iz evropskih zemalja na zahtev režima Zelenskog sva zapadna naglabanja o ljudskim pravima pala u vodu.
„Situacija je prilično delikatna za zapadne lidere, zato što su, s jedne strane, u znak podrške Ukrajini kolektivno ulagali ogromne napore, a sada odjednom treba da kažu da će izbeglice, koje su tako dugo podržavali, da deportuju u ratnu zonu“, navodi Mihajlov.
Osim toga, deportacija Ukrajinaca bi mogla da stvori probleme evropskim vlastima, dodao je on.
„Mislim da bi to izazvalo velike socijalne proteste, pošto je ukrajinska dijaspora velika. Tu se ne radi o sto ili dvesta ljudi, to su stotine hiljada Ukrajinaca koji žive u nizu evropskih država. Drugo, oni su već integrisani u tamošnje procese, rade, ušli su u lokalnu privredu i, samim tim, otrgnuti ih odatle biće prilično teško. Treće, ljudi će se razbežati na različite strane, a pitanje je da li su evropskim liderima potrebni nekontrolisani tokovi ukrajinske migracije. Sumnjam da su im potrebne takve glavobolje. Zbog toga, mislim da će pokušati da zamagle, ignorišu ovu odluku kijevskih vlasti i da će se maksimalno distancirati od deportacije, tim pre što deportacija košta“, ocenjuje Mihajlov.
Bolje je ići i na sud, nego poginuti
Mnogi muškarci u Ukrajini na sve moguće načine pokušavaju da izbegnu mobilizaciju i kriju se gde stignu. Ko je imao pare odavno je pobegao iz zemlje i od mobilizacije. Cena prelska granice je 5.000 dolara, a oni koji nemaju pare pokušavaju sami da pronađu izlaz, potplaćuju medicinske komisije i vojne komesare. Prema navodima medija, pokušaji prelaženja Tise, reke koja ide uz deo ukrajinske granice sa Mađarskom i Rumunijom, završeni su tragično za 19 ljudi.
Ukrajinci se, da bi izbegli mobilizaciju služe raznim trikovima, pa se drastično povećao broj onih koji sa 40 ili 50 godina upisuju fakultete. Takođe, naprasno postaju staratelji invalida, registruju brak iz interesa sa invalidima ili se razvode fiktivno preuzimajući potpuno starateljstvo nad svojom decom.
Međutim, kijevski režim je rešio tome da stane na put i prisili ljude da uzmu oružje u ruke. Tako je Zelenski pre gotovo mesec dana smenio sve regionalne vojne komesare, a neki su i uhapšeni zbog optužbi za primanje mita kako bi muškarcima omogućili da izbegnu regrutaciju u ukrajinsku vojsku.
Vrhovna rada sada predlaže da se ukine mogućnost odlaganja mobilizacije za studente koji posle tridesete godine upisuju drugi fakultet.
Ministarstvo odbrane Ukrajine izdalo je naredbu prema kojoj će mobilisati muškarce koji su do sada vođeni kao "ograničeno sposobni za vojnu službu". Svi će biti evidentirani kao sposobni za vojnu službu, a spisak bolesti koji oslobađa od vojske je drastično sužen. Sada će se vojno sposobnim smatrati i oni sa dijagnozom HIV-a, hepatitisa, sporo progresivnim bolestima centralnog nervnog sistema ili blažih mentalnih poremećaja...
Takođe, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je pojednostavilo i smanjilo zdravstvene zahteve za marince i padobrance.
Još jedan problem sa kojim se suočava ukrajinska armija je dezerterstvo. Američki pukovnik i bivši savetnik Pentagona Daglas Mekgregor naveo je nedavno da je vlast ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na ivici zbog masovnog dezerterstva i neposlušnosti običnih vojnika Oružanih snaga Ukrajine.
On je skrenuo pažnju na činjenicu da ukrajinski oficiri pucaju u vojnike zbog odbijanja da se bore. Prema njegovim rečima, postoji ogroman broj dezertera, celi vodovi se predaju. Ispričao je i da Ukrajinci dobrovoljno prelaze na ruske položaje kako bi izbegli besmislena naređenja i da bi preživeli.
Oni koji beže od mobilizacije ili su dezertirali rukovode se mišlju da je „bolje ići na sud nego poginuti“.
Eksperti zaključuju da totalna mobilizacija u Ukrajini i deportacija iz inostranstva onih koji su izbegli zapravo označava onu tezu da je ovo „rat Zapada sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca“.