https://lat.sputnikportal.rs/20230901/astronomi-resili-zagonetku-neobicne-pulsirajuce-mrtve-zvezde-video-1160695173.html
Astronomi rešili zagonetku neobične pulsirajuće mrtve zvezde /video/
Astronomi rešili zagonetku neobične pulsirajuće mrtve zvezde /video/
Sputnik Srbija
Međunarodni tim astronoma otkrio je nove informacije o kosmičkom misterioznom objektu — pulsaru za koji se čini da se stalno menja u svom, uvek drugačijem... 01.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-01T23:00+0200
2023-09-01T23:00+0200
2023-09-01T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111227/84/1112278449_0:300:3200:2100_1920x0_80_0_0_ce2de8967674d58bcf3f296dd2410ebd.jpg
Mrtve zvezde, dok brzo rotiraju, oslobađaju snopove elektromagnetnog zračenja širom svemira koji izgledaju kao da pulsiraju poput nebeskih svetionika. Zato su i nazvani pulsarima.Pulsari su rotirajuće, magnetske neutronske zvezde, i predstavljaju ostatke pređašnjih moćnih supernovih. One kroz kosmos odašilju strogo periodične impulse u dva simetrična zraka. Kada se osa tih zrakova poklopi sa pravcem u kome se nalazi naša planeta tada stičemo utisak da se u pravcu pulsara nalazi nekakav svetionik čije se svetlo konstantno pali i gasi u ritmu rotacije pulsara.Pulsar pod nazivom PSR J1023+0038, koji se nalazi oko 4.500 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Sektans, još je neobičniji po tome što su neki od impulsa svetliji od drugih, tako da profesionalnim posmatračima izgleda kao da se boje menjaju i prelivaju i da ima nekoliko različitih „modova“ pulsiranja.Nebeska zagonetkaMrtva zvezda koja se okreće i njena zvezda pratilac koja kruži u bliskoj orbiti prvi put su otkriveni 2007. Ali nova zapažanja napravljena sa više teleskopa pokazuju da se čudne stvari dešavaju dok pulsar „ljušti“ materijal od druge zvezde.Ova aktivnost traje poslednju deceniju. Studija o novim zapažanjima objavljena je u časopisu Astronomy & Astrophysics.Kada je pulsar počeo da izvlači materijal iz prateće zvezde, njegov karakterističan pulsirajući snop je nestao. Umesto toga, pulsar je ušao u konstantan, naizmenični ciklus rada u onome što astronomi nazivaju „visokim“ i „niskim“ režimom.Tokom visokog režima, pulsar oslobađa rendgenske, ultraljubičaste vidljive zrake svetlosti. Kada je u niskom režimu, pulsar postaje tamniji, zraci imaju drugačiju talasnu dužinu, a svaki od ta dva režima može da traje nekoliko sekundi ili minuta pre nego što se prebaci na drugi.Astronomima je bio potreban raznovrstan skup informacija koje bi mogle da otkriju različite vrste svetlosti da bi rešili „nebesku zagonetku“.„Naša kampanja posmatranja je jedinstvena. Napori za razumevanje ponašanja ovog pulsara uključivala je desetak vrhunskih zemaljskih i svemirskih teleskopa“, rekao je koautor studije Frančesko Koti Zelati, istraživač sa Instituta svemirskih nauka u Barseloni.Čudesni pratilacU junu 2021, pulsar je napravio više od 280 prelaza između visokog i niskog režima. Različita posmatranja teleskopa prikupila su detalje potrebne astronomima da shvate šta se dogodilo tokom oba režima.Otkrili su da zapravo — razmena materije između pulsara i njegove zvezde pratioca izaziva neobično ponašanje pulsara.Dok pulsar privlači svoju zvezdu pratioca, iz pratioca se oslobađa gas i formira disk oko pulsara, pre nego što se polako „složi“.Na kraju, u niskom režimu, taj isti materijal se oslobađa iz pulsara u uskom mlazu.Izbačena materija dodatno je pogođena vetrom sa pulsara. Vetar zagreva zvezdanu materiju, uzrokujući da svetli na različitim talasnim dužinama svetlosti, što aktivira visoki režim.Astronomi ne znaju da li postoje drugi slični sistemi pulsara ili je ovaj jedinstven.Oni će nastaviti da posmatraju neobičan sistem, i planiraju da koriste buduće opservatorije, poput izuzetno velikog teleskopa Evropske južne opservatorije koji se trenutno gradi u Čileu, kako bi saznali više detalja. Ekstremno veliki teleskop, ili ELT, počeće sa posmatranjima 2028.„ELT će nam omogućiti da steknemo ključne uvide u to kako na obilje, distribuciju, dinamiku i energiju materije koja ulazi oko pulsara utiče ponašanje promene režima“, rekao je koautor studije Serđo Kampana, direktor istraživanja na Italijanskom nacionalnom Institutu za astrofiziku, preneo je RTS.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir
nauka i tehnologija, svemir
Astronomi rešili zagonetku neobične pulsirajuće mrtve zvezde /video/
Međunarodni tim astronoma otkrio je nove informacije o kosmičkom misterioznom objektu — pulsaru za koji se čini da se stalno menja u svom, uvek drugačijem, sjaju. Sada, naučnici misle da znaju šta stoji iza neobične pojave.
Mrtve zvezde, dok brzo rotiraju, oslobađaju snopove elektromagnetnog zračenja širom svemira koji izgledaju kao da pulsiraju poput nebeskih svetionika. Zato su i nazvani pulsarima.
Pulsari su rotirajuće, magnetske neutronske zvezde, i predstavljaju ostatke pređašnjih moćnih supernovih. One kroz kosmos odašilju strogo periodične impulse u dva simetrična zraka. Kada se osa tih zrakova poklopi sa pravcem u kome se nalazi naša planeta tada stičemo utisak da se u pravcu pulsara nalazi nekakav svetionik čije se svetlo konstantno pali i gasi u ritmu rotacije pulsara.
Pulsar pod nazivom PSR J1023+0038, koji se nalazi oko 4.500 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Sektans, još je neobičniji po tome što su neki od impulsa svetliji od drugih, tako da profesionalnim posmatračima izgleda kao da se boje menjaju i prelivaju i da ima nekoliko različitih „modova“ pulsiranja.
Mrtva zvezda koja se okreće i njena zvezda pratilac koja kruži u bliskoj orbiti prvi put su otkriveni 2007. Ali nova zapažanja napravljena sa više teleskopa pokazuju da se čudne stvari dešavaju dok pulsar „ljušti“ materijal od druge zvezde.
Ova aktivnost traje poslednju deceniju. Studija o novim zapažanjima
objavljena je u časopisu
Astronomy & Astrophysics.
„Bili smo svedoci izuzetnih kosmičkih događaja u kojima se ogromne količine materije, slične kosmičkim topovima, lansiraju u svemir u veoma kratkom vremenskom periodu od desetina sekundi iz malog, gustog objekta koji se rotira neverovatno velikom brzinom“, izjavila je glavni autor studije Marija Kristina Baljo, istraživač sa Univerziteta Njujork u Abu Dabiju.
Kada je pulsar počeo da izvlači materijal iz prateće zvezde, njegov karakterističan pulsirajući snop je nestao. Umesto toga, pulsar je ušao u konstantan, naizmenični ciklus rada u onome što astronomi nazivaju „visokim“ i „niskim“ režimom.
Tokom visokog režima, pulsar oslobađa rendgenske, ultraljubičaste vidljive zrake svetlosti. Kada je u niskom režimu, pulsar postaje tamniji, zraci imaju drugačiju talasnu dužinu, a svaki od ta dva režima može da traje nekoliko sekundi ili minuta pre nego što se prebaci na drugi.
Astronomima je bio potreban raznovrstan skup informacija koje bi mogle da otkriju različite vrste svetlosti da bi rešili „nebesku zagonetku“.
„Naša kampanja posmatranja je jedinstvena. Napori za razumevanje ponašanja ovog pulsara uključivala je desetak vrhunskih zemaljskih i svemirskih teleskopa“, rekao je koautor studije Frančesko Koti Zelati, istraživač sa Instituta svemirskih nauka u Barseloni.
U junu 2021, pulsar je napravio više od 280 prelaza između visokog i niskog režima. Različita posmatranja teleskopa prikupila su detalje potrebne astronomima da shvate šta se dogodilo tokom oba režima.
Otkrili su da zapravo — razmena materije između pulsara i njegove zvezde pratioca izaziva neobično ponašanje pulsara.
Dok pulsar privlači svoju zvezdu pratioca, iz pratioca se oslobađa gas i formira disk oko pulsara, pre nego što se polako „složi“.
Na kraju, u niskom režimu, taj isti materijal se oslobađa iz pulsara u uskom mlazu.
Izbačena materija dodatno je pogođena vetrom sa pulsara. Vetar zagreva zvezdanu materiju, uzrokujući da svetli na različitim talasnim dužinama svetlosti, što aktivira visoki režim.
„Otkrili smo da promena režima proizlazi iz zamršene interakcije između vetra sa pulsara, toka visokoenergetskih čestica i materije koja teče ka pulsaru“, rekao je Koti Zelati.
Astronomi ne znaju da li postoje drugi slični sistemi pulsara ili je ovaj jedinstven.
Oni će nastaviti da posmatraju neobičan sistem, i planiraju da koriste buduće opservatorije, poput izuzetno velikog teleskopa Evropske južne opservatorije koji se trenutno gradi u Čileu, kako bi saznali više detalja. Ekstremno veliki teleskop, ili ELT, počeće sa posmatranjima 2028.
„ELT će nam omogućiti da steknemo ključne uvide u to kako na obilje, distribuciju, dinamiku i energiju materije koja ulazi oko pulsara utiče ponašanje promene režima“, rekao je koautor studije Serđo Kampana, direktor istraživanja na Italijanskom nacionalnom Institutu za astrofiziku,
preneo je RTS.
