Srbija dobila ponudu - da prestane da postoji /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srbiju sa Zapada pokušavaju da drže na vrućoj vatri raznim inicijativama poput nedavnog susreta u Atini, a sve u želji da polako jenjava u otporu prema priznavanju Kosova. Međutim, nemaju šta da joj ponude da bi prihvatila neprihvatljivo, jer bi time praktično prestala da postoji kao suverena zemlja, upozorava bivši ministar Vladislav Jovanović.
Dva su ključna pitanja zbog kog pritiskaju vlasti u Beogradu – priznanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji, a to je bila i jedna od tema radne večere u Atini. Grčki premijer Kirijakos Micotakis pojavljuje se s inicijativom da okupi razne političke subjekte, naoko bez vidljivog razloga, ali kako kaže Jovanović, to je bila potreba glavnih arhitekata politike na Balkanu da se održi tempo u pregovaranju i sve, a posebno Srbiju da podsete da postoje fiksirani ciljevi koji se moraju postići.
„To je Ohridski sporazum, znači da idemo ka prihvatanju stvorenog statusa kvo i priznanja nezavisnosti Kosova i to u predvidljivom roku. Ti pritisci će biti stalni. Sad se tu dodaju i drugi, pre svega problemi koje Zapad ima u vezi sa Rusijom u vezi sa neispunjavnajem njihovih očekivanja da će Ukrajina da proizvede željene posledice po samu Rusiju i da je na neki način eliminiše kao veliku silu, ako ne i kao državu. To ne samo da je zastalo nego se javljaju i negativni efekti - jedan od njih je što politika sankcija nema pokriće i da im je potrebna potpuna solidarnost svih, a Srbija tu štrči“, objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije.
Srbiju pritiskaju jer štrči
On precizira da Srbija štrči jer podseća da se politika sankcija vodi van UN što nije uobičajeno, naročito u takvom obimu i tako dugo, a pritom protiv stalne članice SB.
„S druge strane, razočarali su se jer nisu očekivali da sankcije ne samo da neće naići na masovniju podršku nego će naići na otpor. Umesto da dobiju solidarnost iz drugih pravaca posebno južnih oni su dobili ono što nisu očekivali – da većina drugih država pokušava u užurbanom tempu da se prestroji. To je trend koji oni nikako ne vole i žure da okončaju akciju koju su počeli ali ne tako da je izgube“, smatra Jovanović, uz opasku da otud i ti spoljni i unutršanji pritisci prema Srbiji.
Perko Matović iz Centra za nacionalnu politiku veruje, međutim, da su SAD u praksi odustale od ideje da će Srbija ikad uvesti sankcije Rusiji, iako će nastaviti da javno govore da to treba učiniti.
„Pokazalo se da pritisak na nas ne može da deluje i da sa nama ne može da se razgovara sa pozicija moći ako makar ne uvrstite u razmišljanje srpsko stanovište“, primećuje Matović.
U Vašingtonu idu na palestinizaciju kosovskog pitanja?
Što se tiče pritisaka vezanih za Kosovo, on smatra da se ne može promeniti statusni stav Sjedinjenih Država po ovom pitanju, ali da je sve više nagoveštaja da u Vašingtonu idu na „palestinizaciju kosovskog problema“:
„To znači da Ohridski sporazum možete da stavite ad akta. Palestinizacija bi značila vrstu zamrznutog konflikta sa nekoliko sporadičnih sukoba što nama ide u korist. Do toga je došlo samo zato što je kosovski premijer Aljbin Kurti sam na svoju ruku odlučio da ubrzano reši neke stvari. Imali bismo drukčiju situaciju da je s druge strane bio neko ko bi bio oprezniji prema američkim interesima a meni je drago što je Kurti napravio tu grešku.“
Matović smatra da je i Zapad napravio grešku time što poslednjih dvadesetak godina Srbe optužuje za sve probleme u regionu,a podržava druge nacionalizme pakujući ih u građanske formulacije što na kraju ima za cilj trijumf određenih nacionalizama – bošnjačkog, albanskog...
„Na Kosovu su Srbe predstavili kao agresore iako smo branili svoj suverenitet i iako su oni rezolucijom potvrdili da taj suverenitet mora da opstane i nakon što su taj nacionalizam i OVK predstavljali kao heroje. Onda su 20 godina umesto da se bave dekontaminacijom albanskog društva bavili time da pojačavaju njihov nacionalizam. I umesto da se objašnjava da treba da se formira građanasko društvo oni su forsirali separatnu ideju Albanaca“, konstatuje politikolog.
Kontaminirano društvo u Prištini
Rezultat je, kako kaže, društvo toliko kontaminirano da je nasilje nad Srbima i drugim nealbancima prihvatljivo i nastojanje da se formira etnički čisto albansko društvo, a imaju lobi koji im omogućava da to predstave u javnosti kako oni žele. Ipak, napominje Matović, čak se u zapadnim medijima u poslednje vreme zapaža ozbiljan trend realnog prikazivanja takvog ponašanja Albanaca.
Na pitanje, zašto ipak zapadni centri moći ne osuđuju previše glasno sve izraženije Kurtijevo zalaganje za velikoalbanski projekat, Vladilsav Jovanović ocenjuje da sve što škodi Srbima i njihovim interesima povlašćeno je u očima Zapada.
Čak i Kurtijev rušilački izlet u Severnu Makedoniju, gde se izmahivalo zastavama velike Albanije, po mišljenju Jovanovića, korišćeno je i za pritisak na Srbiju, s porukom da joj predstoji neizvesna budućnost sa povampirenim albanskim nacionalizmom.
„Nesreća je što je Severna Makedonija koja je ispunjavala sve što su joj tražili dovedena na ivicu nacionalnog postojanja u sendviču između bugarske politike koja se pokazuje da nije potpuno iskrena prema Makedoniji, dok se Albanicma pruža otvoreni teren za akcije. A njima je važno da nas i dalje uveravaju da je u našem interesu da se oslobodimo kosovskog tega na nogama, pri čemu čak i među nama ima takvih koji se s time slažu“, primećuje bivši ministar.
Matović veruje da je najvažnije za Srbiju da sačuva svoje nacionalne interese u prilično problematičnoj situaciji: svi sporazumi koje smo potpisivali išli su u razvlašćivanje Srbije ne samo na KiM, nego i u raznim drugim oblastima, što nas je dovelo u pat poziciju.
„Ne možemo da prihvatimo konačne nove predloge koje nam daju, a više nemamo ni mogućnost da u pomoć u kapacitetu u kom bismo želeli pozovemo Rusiju i Kinu jer smo tim sporazumima i tehnički i logistički upućeni da uvek pomoć moramo da tražimo u Vašingtonu i Briselu“, objašnjava on uz ocenu da je manevarski prostor Srbije sužen.
U takvoj situaciji, smatra Matović, moramo da pronalazimo inovativne načine kako ćemo da predstavljamo svoje argumente i kako da u isti mah ne narušimo svoje odnose sa Rusijom, ali da ih ne narušimo ni sa SAD.
