Pohrlili u BRIKS - šta on ima što nema Zapad i G7
20:45 16.08.2023 (Osveženo: 14:37 21.08.2023)
© Sputnik / Alekseй Nikolьskiй
/ Pratite nas
Sve jače povezivanje snažnih Kine i Rusije, kojima je prišla i jaka Indija i već dugo prisustvo Šangajske organizacije i BRIKS-a koje počivaju na saradnji na ravnopravnim principa, nasuprot američkoj imperijalnoj politici, ohrabrilo je veliki broj zemalja da se bore za svoje interese. Tu mogućnost vide upravo u okviru BRIKS-a.
Otuda i veliko interesovanje za tu organizaciju koje pokazuju najrazličitije zemlje, različite privredne snage i različitih sistema i uređenja sa svih strana sveta, objašnjava za Sputnjik konsultant Branko Pavlović.
Ne treba da čudi interesovanje za BRIKS
Učešće na samitu BRIKS-a koji će biti održan u Johanesburgu u Južnoafričkoj Republici, potvrdile su 34 zemlje. Do sada su 23 države iskazale želju da se pridruže toj organizaciji koja u ovom formatu postoji od 2011. godine, a čine je Brazil, Rusija, Indija Kina i domaćin ovogodišnjeg samita, Južnoafrička Republika.
Interesovanje za BRIKS je posebno iskazano u prethodnih godinu i po - dve i ono ne jenjava.
Pavlović kaže da to ne treba da čudi.
Multilateralizam, taj novi svetski poredak koji podrazumeva saradnju zasnovanu na uvažavanju svih država, na jednovremenoj mogućnosti razvoja, bez diktiranja bilo kakvih zahteva u pogledu unutrašnje politike bilo kojoj državi i bez vojnih pretnji, već dugo godina zagovaraju Kina i Rusija. Njihovo snažno povezivanje je, kako napominje, omogućilo stvaranje organizacija kakve su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) kojoj je prišla i jaka Indija, koja postoji već više od 20 godina, a potom i BRIKS.
One su, kako smatra, pokazale da je moguće sarađivati i donositi odluke konsenzusom upravo na principima ravnopravnosti.
Prošlo vreme imperijalističke politike SAD
Snaga Kine i Rusije i saradnja na principima ravnopravnosti ohrabrila je brojne zemlje da štite svoje interese i traže prijem u BRIKS
© POOL
/ „Ta snaga Kine i Rusije, pa onda i tih organizacija dokazana u dužem vremenskom periodu, na jednoj strani, i na drugoj jedna agresivna imperijalistička, globalistička politika sa zahtevima Amerike i onih koji nju prate kako tačno mora da izgleda svako političko uređenje u svakoj državi, a suštinski mora da izgleda jednoobrazno i potčinjeno interesima Amerike, dovelo je do toga da se ogroman broj država ohrabrio. Odvažile su se i shvatile da je prošlo dosadašnje gledanje na Zapad kao jedinu grupaciju od koje možeš da očekuješ nekakav tehnološki napredak i finanijske kredite“, kaže Pavlović.
On ističe da se veliki broj tehnoloških dostignuća već preselio u ŠOS i BRIKS, prvenstveno u trougao Kina, Rusija, Indija. Uz njih, interesovanje koje za BRIKS pokazuju, naročito Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, jasno pokazuje da je posle 200 godina finansijski oslonac moguće tražiti i izvan Zapada i Amerike, kaže naš sagovornik.
Tome, ističe on, treba dodati i proces dedolarizacije kome BRIKS daje snažan doprinos.
Zapad za zaobilaženje
„Sve to zajedno dovodi do ideje da je prirodno što toliko veliki broj država želi da se priključi jednom novom svetu koji će zaobići Zapad i primorati ga da ili ustukne, ili da se pridruži potpuno novim odnosima koji bi bili zansovani na principima na kojima su nastale Ujedinjene nacije, a ne na izopačenim američkim tumačenjima koje i sada pokušavaju, očigledno bezuspešno, da nametnu celom svetu“, ocena je Pavlovića.
On smatra da je svemu tome indirektno pomogla i ukrajisnka kriza koja je doprinela da se stvari iskristališu. Amerika i NATO su se toliko istrošili u sukobu protiv Rusije, nažalost koristeći Ukrajinu kao svoju posredničku vojsku, da više nemaju kapacitet da utiču na druge, objašnjava naš sagovornik.
SAD bez kapaciteta da pritiskaju
„Treba dodati da je paralelno sa iscrpljivanjem i gubitkom svog autoriteta u ratu protiv Rusije, Amerika prebacila ogromne kapacitete na istok želeći da u nastavku ugrozi Kinu. Sada kada imate dve tačke na koje su oni bacili sve adute koje imaju, onda oni nemaju kapaciteta i onda labavi pritisak na druge države sveta“, objašnjava Pavlović.
Taj prostor, kako ističe, koriste ostale države da vode računa o svojim interesima, mogu lakše da dišu i da se bolje organizuju, da pruže otpor kako bi u tome uspele. I sve to, kaže, onda preraste u ovo što vidimo kao predstojeći samit BRIKS-a sa tolikim interesovanjem zemalja za njega.
Vrednost privrede pet zemalja BRIKS-a već neko vreme je nadmašila BDP G7
© Sputnik / Vladimir Pesnя
/ Pavlović podseća da je vrednost privrede pet zemalja BRIKS-a, mereno paritetom kupovne moći što daje tačniju snagu nečije privrede od nomilanog BDP-a, već nekoliko godina veća od grupacije sedam najrazvijenijih zemalja sveta - G7. I ta prednost BIKS-a se, kako je primetio, konstantno uvećava, i to nije ništa novo. Ali je to sa ovim političkim momentom ogromnog interesovanja velikog broja drugih država za BRIKS, po njegovoj oceni, dobilo drugu dimenziju.
Nisu više releventani
„G7 zapravo prestaje da postoji kao relevantna grupacija zato što je šest njenih država iz vrlo čudnih razloga rešilo da sve svoje interese podrede američkim. Sada kada su videli koliko to košta pružaju malo kao neki otpor. Nešto Francuska, nešto Nemačka, ne bi baš htele da kvare svoje odnose sa Kinom, onako kako Amerikanci to traže. Suštinski G7 je Amerika“, nema dilemu Pavlović.
On je uveren da će oni i dalje gubiti značaj. Kada pogledate slobodne novčane tokove Emirata, Saudijske Arabije i Kine, Indije, a oporavlja se u smislu rezervi i Rusija, to je 7.000 milijardi dolara. Pritom, svet u razvoju ne može da apsorbuje tolika sredstva i prvi put oko sto država sveta koje žele ravnopravnost, mogu da se oslone na izvore finansija koji nemaju nikakve veze sa G7, uz to po povoljnijim uslovima, objašnjava naš sagovornik.
Stvari su se veoma promenile, zaključio je Pavlović.
