https://lat.sputnikportal.rs/20230803/nebesko-gvozdje-naucnici-tvrde-da-su-otkrili-tajnu-strele-iz-bronzanog-doba-foto-1159471674.html
Nebesko gvožđe: Naučnici tvrde da su otkrili tajnu strele iz bronzanog doba /foto/
Nebesko gvožđe: Naučnici tvrde da su otkrili tajnu strele iz bronzanog doba /foto/
Sputnik Srbija
Gvozdeni meteoriti su najčešći na našoj planeti, a kao što im samo ime i kaže oni su većim delom sačinjeni od gvožđa i mešavine drugih metala. Naučnici veruju... 03.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-03T23:00+0200
2023-08-03T23:00+0200
2023-08-03T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/03/1159472080_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_2e5f0296c6689fcf119a3afef0de3080.jpg
Dokaza u prilog ovoj tezi ima najviše na Bliskom istoku, Aziji ili Egiptu. Ali šta je sa Evropom? Ovakvih artefakata na evropskom tlu nema mnogo, stoga su naučnici rešili da ih nađu.U potrazi za nebeskim gvožđemTim geologa koji je predvodio Bed Hofman iz Prirodnjačkog muzeja i Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj je ispitivao arheološka nalazišta za koja je poznato da je u njihovoj blizini pao gvozdeni meteorit. Kada su pregledali nalaze iz Merigena u današnjoj Švajcarskoj, lokalitetu iskopavanom tokom 19. veka, jedan artefakt im je zapao za oko.Gvozdeni vrh strele u dužini od 39,9 milimetara i težine skoro 3 grama je kako će se ispostaviti kosmičkog porekla. Njegov sastav je identičan onom koji se pronalazi kod spomenutih meteorita, ali kada su ga uporedili sa otkrivenim u polju Tvanberg - ispostavilo se da nije odatle.Daljim analizama shvatili su da on pripada IAB meteoritima, što im je olakšalo dalju potragu - u Evropi ih je palo samo tri. Konačan rezultat - pripada onom iz Kalijareva u Estoniji, udaljenog 1.600 kilometara. Druge informacije su se takođe poklopile, on je pao na Zemlju pre 3.500 godina, dok je vrh datovan na osnovu tipa i okolnih nalaza između 900. i 800. godine p.n.e.Ispostavilo se da su naučnici ovim otkrićem, našli još jedan dokaz o trgovačkim putevima koji su omogućili da nekoliko fragmenata gvozdenog meteorita pređe razdaljinu od 1.600 kilometara. Pretpostavka je da su putovali istim rutama kojima je stizao i baltički ćilibar, prenela je „Nacionalna geografija“.Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Journal of Archaeological Science.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, društvo
nauka i tehnologija, arheologija, društvo
Nebesko gvožđe: Naučnici tvrde da su otkrili tajnu strele iz bronzanog doba /foto/
Gvozdeni meteoriti su najčešći na našoj planeti, a kao što im samo ime i kaže oni su većim delom sačinjeni od gvožđa i mešavine drugih metala. Naučnici veruju da su sva gvozdena oruđa i oružja iz bronzanog doba napravljena od ovog materijala.
Dokaza u prilog ovoj tezi ima najviše na Bliskom istoku, Aziji ili Egiptu. Ali šta je sa Evropom? Ovakvih artefakata na evropskom tlu nema mnogo, stoga su naučnici rešili da ih nađu.
U potrazi za nebeskim gvožđem
Tim geologa koji je predvodio Bed Hofman iz Prirodnjačkog muzeja i Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj je ispitivao arheološka nalazišta za koja je poznato da je u njihovoj blizini pao gvozdeni meteorit. Kada su pregledali nalaze iz Merigena u današnjoj Švajcarskoj, lokalitetu iskopavanom tokom 19. veka, jedan artefakt im je zapao za oko.
Gvozdeni vrh strele u dužini od 39,9 milimetara i težine skoro 3 grama je kako će se ispostaviti kosmičkog porekla. Njegov sastav je identičan onom koji se pronalazi kod spomenutih meteorita, ali kada su ga uporedili sa otkrivenim u polju Tvanberg - ispostavilo se da nije odatle.
Daljim analizama shvatili su da on pripada IAB meteoritima, što im je olakšalo dalju potragu - u Evropi ih je palo samo tri. Konačan rezultat - pripada onom iz Kalijareva u Estoniji, udaljenog 1.600 kilometara. Druge informacije su se takođe poklopile, on je pao na Zemlju pre 3.500 godina, dok je vrh datovan na osnovu tipa i okolnih nalaza između 900. i 800. godine p.n.e.
Ispostavilo se da su naučnici ovim otkrićem, našli još jedan dokaz o trgovačkim putevima koji su omogućili da nekoliko fragmenata gvozdenog meteorita pređe razdaljinu od 1.600 kilometara. Pretpostavka je da su putovali istim rutama kojima je stizao i baltički ćilibar,
prenela je „Nacionalna geografija“.
Rezultati istraživanja su
objavljeni u časopisu
Journal of Archaeological Science.
