https://lat.sputnikportal.rs/20230803/drugi-put-u-istoriji-amerike-tresao-se--rejting--rodio-se-mis-1159452654.html
Drugi put u istoriji Amerike: Tresao se rejting – rodio se miš
Drugi put u istoriji Amerike: Tresao se rejting – rodio se miš
Sputnik Srbija
Na vest da je agencija Fič snizila kreditni rejting SAD-a finanijska tržišta će kratkoročno odreagovati što neće izazvati ozbiljnije potrese, jer je rizik od... 03.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-03T18:49+0200
2023-08-03T18:49+0200
2023-08-03T19:16+0200
ekonomija
ekonomija
sad
kreditni rejting
javni dug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/03/1159471459_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_5a8bf0777b92e7a2d396b9ad7f9e141f.jpg
Jedna od tri najuticajnije agencije za procenu kreditnog rejtinga, snizila je kreditini rejting SAD sa najvišeg nivoa sa oznakom AAA za stepenicu niže, na nivo AA plus. To je tek drugi put u istoriji da je snižen kreditni rejting najjače svetske privrede mereno nominalnim bruto domaćim proizvodom (BDP). Prvi put to se dogodilo 2011. godine kada je budžetski deficit između ostalog povećao i troškove zaduživanja za 1,3 milijarde dolara samo u toj godini.Rizik i dalje nizakĐukić objašnjava da kreditni rejting označen sa tri A znači da je veoma nizak rizik da zemlja dođe u sotuaciju da ne može da servisira svoje obaveze. I tu su, kaže, ključne reči - veoma nizak. Kada je rejting smanjen na dva A to znači da rizik od neizvršenja obaveza po osnovu javnog duga više nije veoma nizak, nego nizak. Otuda se, kako smatra, ne očekuju ozbiljniji potresi zbog ovakve procene „Fič rejtingsa,“ jer je kreditni rejting SAD i dalje u okvirima investicionog ranga.On je uveren da je glavni motiv Fiča vezan za javni dug i njegovo servisiranje u kontekstu konstantnog povećanja referentnih kamatnih stopa čime se američka centralna banka (Fed) uhvatila u koštac sa inflacijom i zaduživanje učinila osetno skupljim.Nespremni da reše problemPrema najnovijim podacima američki javni dug iznosi čk 98 odsto BDP-a. Da bi se bolje sagledala težina sadašnjeg problema, 2008. godine u vreme svetske finansijkse krize taj udeo je iznosio svega 39 procenata, ističe naš sagovornik.Đukić, međutim, smatra da problem nije samo u enormnim rashodima nego što je poreska baza takva da jednostavno prihodi na dugi rok nisu zagarantovani da bi omogućili da se udeo duga u BDP-u iole smanji. On zato procenu Fiča pre svega vidi kao blagovremeno ukazivanje na probleme koji mogu nastupiti usled daljeg olakog zaduživanja na finanijskim tržištima i enormnog štampanja dolara kakvo nije viđeno u monetarnoj istoriji.Uticaće na politikuSve to, ipak, po njegovom mišljenju, neće imati posebnog uticaja na dešavanja izvan Amerike. Oni koji najviše investiraju u američke državne obveznica što je ključno za finansiranja rastućeg duga, su upravo u Americi, a ne u inostranstvu.Američka novinska agencija AP navodi da odluka Fiča odražava trend sve veće političke polarizacije i političkih razmimoilaženja oko potrošnje i poreza u Vašingtonu, što bi sve zajedno na kraju moglo da košta američke poreske obveznike. Niži kreditni rejting bi u budućnosti mogao da poveća troškove zaduživanja za američku vladu.Naš sagovornik, međutim, ne sumnja da će se sve to odraziti na političkom planu jer je naredna godina za SAD izborna. Sve strane će koristiti ovu situaciju, pogotovo što je jedva u Kongresu na relaciji sa američkim predsednikom dogovorena nova gornja granica zaduživanja države. Apsolutno je, kako kaže, siguran, da to ne ide u prilog Bajdenovoj administraciji.Otuda i oštre kritike Bajdenove administracija na račun procene agencije Fič. Ministarka finansija Dženet Jelen je rekla da je ona "proizvoljna i zasnovana na zastarelim podacima". Đukić, međutim, to smatra krajnje neuverljivim, jer Fič sigurno ne bi rizikovao svoju reputaciju koristeći takve podatke. Pogotovo što je upravo Dženet Jelen u maju upozoravala na hitnost dodatnog zaduživanja američke države jer u suprotnom neće moći da servisira svoje obaveze, podseća ovaj stručnjak za monetarnu politiku.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, sad, kreditni rejting, javni dug
ekonomija, sad, kreditni rejting, javni dug
Drugi put u istoriji Amerike: Tresao se rejting – rodio se miš
18:49 03.08.2023 (Osveženo: 19:16 03.08.2023) Na vest da je agencija Fič snizila kreditni rejting SAD-a finanijska tržišta će kratkoročno odreagovati što neće izazvati ozbiljnije potrese, jer je rizik od neizvršenja obaveza po osnovu javnog duga i dalje nizak. To za Sputnjik kaže profeor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đorđe Đukić.
Jedna od tri najuticajnije agencije za procenu kreditnog rejtinga, snizila je kreditini rejting
SAD sa najvišeg nivoa sa oznakom AAA za stepenicu niže, na nivo AA plus. To je tek
drugi put u istoriji da je
snižen kreditni rejting najjače svetske privrede mereno nominalnim bruto domaćim proizvodom (BDP). Prvi put to se dogodilo 2011. godine kada je budžetski deficit između ostalog povećao i troškove zaduživanja za 1,3 milijarde dolara samo u toj godini.
Đukić objašnjava da kreditni rejting označen sa tri A znači da je veoma nizak rizik da zemlja dođe u sotuaciju da ne može da servisira svoje obaveze. I tu su, kaže, ključne reči - veoma nizak. Kada je rejting smanjen na dva A to znači da rizik od neizvršenja obaveza po osnovu javnog duga više nije veoma nizak, nego nizak. Otuda se, kako smatra, ne očekuju ozbiljniji potresi zbog ovakve procene „Fič rejtingsa,“ jer je kreditni rejting SAD i dalje u okvirima investicionog ranga.
On je uveren da je glavni motiv Fiča vezan za javni dug i njegovo servisiranje u kontekstu konstantnog povećanja referentnih kamatnih stopa čime se američka centralna banka (Fed) uhvatila u koštac sa inflacijom i zaduživanje učinila osetno skupljim.
Nespremni da reše problem
„On je bio motivisan pre svega nespremnošću Kongresa i predsednika SAD da u maju brzo reše problem približavanja limitu zaduženosti i to nije prvi put da se dešava u SAD. To je između ostalog navelo Fič da kreditni rejting Amerike smanji što znači da ne gledaju pozitivno na političku konotaciju u sklopu toga što radi Bajdenova administracija i kako reaguje finanijsko tržište.“
Prema najnovijim podacima američki javni dug iznosi čk 98 odsto BDP-a. Da bi se bolje sagledala težina sadašnjeg problema, 2008. godine u vreme svetske finansijkse krize taj udeo je iznosio svega 39 procenata, ističe naš sagovornik.
Đukić, međutim, smatra da problem nije samo u enormnim rashodima nego što je poreska baza takva da jednostavno prihodi na dugi rok nisu zagarantovani da bi omogućili da se udeo duga u BDP-u iole smanji. On zato procenu Fiča pre svega vidi kao blagovremeno ukazivanje na probleme koji mogu nastupiti usled daljeg olakog zaduživanja na finanijskim tržištima i enormnog štampanja dolara kakvo nije viđeno u monetarnoj istoriji.
Sve to, ipak, po njegovom mišljenju, neće imati posebnog uticaja na dešavanja izvan Amerike. Oni koji najviše investiraju u američke državne obveznica što je ključno za finansiranja rastućeg duga, su upravo u Americi, a ne u inostranstvu.
Američka novinska agencija AP navodi da odluka Fiča odražava trend sve veće političke polarizacije i političkih razmimoilaženja oko potrošnje i poreza u Vašingtonu, što bi sve zajedno na kraju moglo da košta američke poreske obveznike. Niži kreditni rejting bi u budućnosti mogao da poveća troškove zaduživanja za američku vladu.
Naš sagovornik, međutim, ne sumnja da će se sve
to odraziti na političkom planu jer je naredna godina za SAD izborna. Sve strane će koristiti ovu situaciju, pogotovo što je
jedva u Kongresu na relaciji sa američkim predsednikom
dogovorena nova gornja granica zaduživanja države. Apsolutno je, kako kaže, siguran, da to
ne ide u prilog Bajdenovoj administraciji.Otuda i oštre kritike Bajdenove administracija na račun procene agencije Fič. Ministarka finansija Dženet Jelen je rekla da je ona "proizvoljna i zasnovana na zastarelim podacima". Đukić, međutim, to smatra krajnje neuverljivim, jer Fič sigurno ne bi rizikovao svoju reputaciju koristeći takve podatke. Pogotovo što je upravo Dženet Jelen u maju upozoravala na hitnost dodatnog zaduživanja američke države jer u suprotnom neće moći da servisira svoje obaveze, podseća ovaj stručnjak za monetarnu politiku.
