Autodestruktivni potez Evrope protiv Kine /video/
© Sputnik / Alekseй Družinin
/ Pratite nas
Iza pretnji Evropske unije da će uvesti sankcije Kini pod izgovorom da kineske firme trguju sa ruskim kompanijama krije se strah od rastuće geostrateške ekonomije i promene dosadašnjeg globalnog jednopolarnog političkog sistema. Ovo ne bi bio prvi put da se Evropa, pod uticajem Vašingtona, odlučuje na ovakav autodestruktivan potez.
To u emisiji „Energija Sputnjika“, kaže Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka, osnivač Centra za studije Azije i dalekog Istoka i direktorka Instituta za azijske studije.
Gošća Jelice Putnjiković ne bavi se samo Kinom, već i celokupnom azijskom privredom.
Ona ocenjuje da od momenta naglog ekonomskog rasta Kine i njenog ekonomskog uticaja na kojem gradi i sve veći politički uticaj, kreće i nastojanje da se njena ekonomska snaga osujeti. Ovo se radi iz jednog razloga, smatra Dragana Mitrović, a cilj je sprečavanje Kine da dovede u pitanje postojeći poredak i dominantnu hegemonsku poziciju Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika. U ovom cilju se, objašnjava ona, sada najavljuje i uvođenje sankcija Kini.
Zapad je, navodno, napravio spisak od sedam kineskih tehnoloških kompanija, uglavnom proizvođača i trgovaca poluprovodnika i mikročipova koji izvoze u Rusiju. Ništa konstruktivno niti dobro ni za evropske građane ni za evropsku privredu ne može proizaći iz ovakve najave i pretnje drugoj najvećoj ekonomiji sveta i jednom od tri najvažnija ekonomska partnera EU. Smatram da se Unija pod plaštom ovakvih mera i borbe protiv Rusije preko Kine zapravo pridružuje američkom tehnološkom ratu protiv Kine, govori dr Mitrović.
Zapad na istoku i stvaranje novog poretka
Ona objašnjava da SAD i njeni sateliti za sada čine tehnološki naprednije tzv. industrijalizovane zemlje koje se u geopolitičkom smislu definišu kao politički Zapad, iako se nalaze u zapadnom Pacifiku, istočnoj Aziji i drugim lokacijama.
Sa rastom Kine i njene moći koja je zasnovana na snazi njene ekonomije kao i inicijativama kojima povezuje i premrežuje ceo svet, stvaraju se osnove za nastanak nekog novog poretka. Kina je izuzetno velika smetnja očuvanju postojećeg međunarodnog liberalnog ekonomskog poretka kojim gospodare SAD i njeni saveznici, smatra Mitrović i dodaje da najavljeno uvođenje sankcija Kini ne bi bio prvi put da Evropa pod uticajem Amerike uvodi sankcije zemljama čije im ekonomske ali i „obične“ politike ne odgovaraju.
Ekonomski rast Kine joj je obezbedio da postane najvažniji trgovački, investicioni i ekonomski partner dominantnom broju zemalja sveta, pre svega svim svojim susedima, dok je, gledajući samo Evropsku uniju, Kina njeno treće izvozno tržište, a prvi izvoznik. Dragana Mitrović dodaje i to da je prošlog meseca, po prvi put, zbirno nominalni bruto domaći proizvod članica BRIKS-a nadmašio onaj od članica grupacije G7 koja odavno više ne predstavlja sedam najvećih ekonomija sveta, već samo politički blok.
Lideri BRIKS-a na samitu u Brazilu
© AP Photo / Pavel Golovkin
Spisak nepodobnih
Evropa je napravila spisak „nepodobnih zemalja“ na kojem se nalaze zemlje od Ujedinjenih Arapskih Emirata, skoro svih država centralne Azije, kaspijskog regiona, jugoistočne Azije, pa do Kine. Ovim potezom se, ocenjuje Mitrović, Zapad potpuno „zaneo“, budući da oni ni na jednu od pomenutih država ili grupacija ne mogu uticati, ukoliko ne žele da ozbiljno pokvare kako ekonomske tako i političke odnose.
Ruska Federacija i Kina nalaze se danas na vrhu liste zemalja koje pretenduju da preokrenu postojeći svetski poredak, govori Mitrović. Članice BRIKS-a zajedno sa članovima šangajske organizacije za saradnju gde je na listi čekanja još deset država pored kojih stoji čitav spisak zemalja sa juga Afrike, Azije, Latinske Amerike, koje žele blisku saradnju sa ovim formatom imaju zajednički cilj – izgradnju novog međunarodnog ekonomskog i političkog poretka u kojem bi sve zemlje imale pravo na održiv ekonomski rast, razvoj i saradnju na ravnopravnim osnovama. U ovakvoj raspodeli moći, objašnjava Dragana Mitrović, niko ne bi bio iznad pravila i poredak ne bi bio uspostavljen na način koji donosi odlučujuću dobit samo onima koji su ga formirali, već bi svi imali korist od njega.
Predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici BRIKS-a u Kini
© AP Photo / Tyrone Siu/Pool
Živimo u vremenu lažnih narativa i mislim da mnogima upravo i smeta Rusija kao čuvar sećanja. Svi autentični narodi, civilizacije koji čuvaju sećanja predstavljaju smetnju kreatorima tih novih narativa, prepeglanih, prepravljenih i ponovo rašivenih po novim stranama istorije. Ove zemlje jesu jedna nova snaga ali u isto vreme i jedna nova nada čovečanstva. Čini mi se da je sada po prvi put došao momenat kada one imaju i ekonomsku i političku moć, volju, odlučnost i spremnost za promene, zaključuje Mitrović.
