00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Šta je izletelo iz crne rupe: Prvi snimak u istoriji /foto/

© Foto : Wikipedia/Wikisky/NASA/STScl/Public domainGalaksija Mesje 87 (M87) i crna rupa u njenom središtu
Galaksija Mesje 87 (M87) i crna rupa u njenom središtu - Sputnik Srbija, 1920, 26.04.2023
Pratite nas
Astronomi su po prvi put u istoriji snimili snažan mlaz koji je izleteo sa ivice horizonta događaja crne rupe u međugalaktički prostor.
Posmatranja crne rupe u centru galaksije Mesje 87 (M87) mogla bi da otkriju kako nastaju mlazovi plazme iz crnih rupa, koji se smatraju nekim od najsjajnijih objekata u svemiru.
„Znamo da su mlazovi izbačeni iz regiona koji okružuju crne rupe, ali i dalje ne razumemo kako se to događa“, rekao je Ru-Sen Lu, vodeći istraživač Šangajske astronomske opservatorije.
Da bi se to istražilo, potrebno je da se posmatra poreklo mlazova u blizini same crne rupe, objašnjava kineski astronom.
U centru većine galaksija nalaze se supermasivne crne rupe i ti objekti su zapravo galaktički „slivnici“, koji stalno gutaju bilo šta što se približi njihovom horizontu događaja. Mnoge crne rupe izbacuju snažne mlazove materije sa svojih polova brzinom bliskom brzini svetlosti.
Prvi snimak izbacivanja takvog mlaza načinjen je uz pomoć teleskopa smeštenih u pustinji Atakama (teleskop ALMA) i na Grenlandu, a načinjen je 2018. godine. Radi se o galaksiji M87, udaljenoj od Zemlje 55 miliona svetlosnih godina i u njenom središtu nalazi se ogromna crna rupa, koja je 6,5 milijardi puta veća od našeg Sunca.
Naučnici veruju da izbačene mlazove pokreće rotacija crne rupe. Međutim, nije najjasnije odakle oni potiču. Teorije govore da bi mogli da budu usko povezani sa horizontom događaja, linijom iza koje više ništa ne može da se vidi, odnosno tačkom bez povratka. Takođe, teorije navode i da je moguće da mlazovi potiču iz ergoregiona, zone u kojoj se prostor i vreme korotiraju sa crnom rupom.
Novi snimak, koji je objavljen u naučnom radu u časopisu „Nejčr“, pokazuje da je osnova mlaza povezana sa materijom koja se kreće oko crne rupe, iako se ne može utvrditi njena tačna polazna tačka.

„Ovo je prvi snimak na kom možemo da odredimo gde je prsten u odnosu na snažan mlaz koji „beži“ iz centralnog dela crne rupe“, kazao je Kazunori Akijama sa Opservatorije Hejstak Masačusetskog instituta za tehnologiju.

Sada možemo da počnemo da postavljamo pitanja kao što su kako se čestice ubrzavaju i zagrevaju i mnogo drugih misterija u vezi sa crnim rupama, dodaje Akijama, prenosi „Gardijan“.
Umetnički prikaz odbegle crne rupe - Sputnik Srbija, 1920, 09.04.2023
NAUKA I TEHNOLOGIJA
NASA: Nevidljivo čudovište je na slobodi, juri svemirom ogromnom brzinom /video, foto/
Prve fotografije svemira sa teleskopa Džejms Veb - Sputnik Srbija, 1920, 23.02.2023
DRUŠTVO
„Uzdrmani su temelji nauke“: Astronomi otkrili šest objekata u svemiru koje ne mogu da objasne /foto/
Planeta Zemlja snimljena iz svemira - Sputnik Srbija, 1920, 04.03.2023
DRUŠTVO
Misterija snimaka iz svemira: Zašto je Zemlja jednako osvetljena, a ne bi trebalo da bude
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala