Hoće li biti pada cena hrane i u Srbiji
© Fotolia / Gina Sanders
Pratite nas
Istraživanja su pokazala da hrana u bogatijim zemljama produkuje 20 odsto inflacije, a u Srbiji čak 40 posto, kaže za Sputnjik agroekonomista Milan Prostran koji smatra da pad cena prehrambenih proizvoda kod nas u ovom trenutku nije realan.
Svetske cene hrane pale su u martu 20,5 odsto u odnosu na one godinu dana ranije i to je bio dvanaesti uzastopni mesec sa padom cena, što je rezultat veće ponude, a smanjene potražnje za uvozom, saopštila je Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija. Cene su u martu su u odnosu na februar pale 2,1 odsto.
Skupa sirovina
Prostran kaže da su i kod nas pale cene osnovnih sirovina, pre svega žita- pšenice, kukuruza, uljarica, ali ne i finalnih prehrambenih proizvoda.
„Cena pšenice je pala sa 36 dinara za kilogram koliko je bila u martu prošle godine na 24-25 dinara, kukuruza sa 36-38 dinara na 22-23 dinara. Suncokreta, takođe. Ali nije pojeftinilo ulje, brašno,“ precizira naš sagovornik i objašnjava zašto.
Do pada cena tih finalnih prehrambenih proizvoda, što narod najviše i ineteresuje, nije došlo jer je u njih ugrađena sirovina kupljena u septembru prošle godine po znatno većoj ceni, bar za 20-30 odsto od trenutne.
„I to meso koje jedemo i ta stoka koju smo klali i koljemo je opet hranjena kukuruzom, sojinom sačmom, proizvodima kupljenim jesenas po znatno većim cenama. Tako da ima tu obrazloženja zašto do sada nije moglo da dođe do pada cena. Teško se uopšte u prehrambenoj industriji odlučuju da ulaze u sopstveni rizik sniženja cena“, kaže on.
I u Srbiji je značajno pala cena žitarica u odnosu na onu od pre godinu dana, ali je u poljoprivredne proizvode ugrađena ona znatno skuplja od pre pola godine
© Sputnik / Igor Zarembo
/ Nije vreme za sniženje
Na pitanje možemo li se u nekom trenutku nadati i smanjenju cena finalnih prehrambenih proizvoda on je izneo očekivanja da će nam tek u julu, to prvo polugodište u poljoprivrednoj godini kada već bude završena neka žetva, kao i proizvodnja pojedinog voća, povrća, dati neke signale pre svega smirivanja cena.
Na pitanje kako se drugima isplatilo da smanjuju cene, jer su im inputi bili skupi kao i nama s obzirom na to da su kukuruz, pšenica, uljarice berzanska roba, naš sagovornik napominje da je to slučaj u razvijenim zemljama koje imaju visoko subvencionisanu poljoprivredu. Subvencije farmerima na zapadu su, kako navodi, negde i deset puta veće od onih koje imaju naši poljoprivrednici, zahvaljujući čemu mogu da kompenzuju pad cena prehrambenih proizvoda.
Mali agrarni budžet
„Učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu EU je 33,3 posto, a uz to svaka zemlja članica EU ima mogućnosti da dodatno daje svojim farmerima. Naš agrarni budžet je, pak, samo pet odsto", napominje naš sagovornik.
On podseća da već godinama zagovara da nam treba duplo veći agrarni budžet, ali ne samo to.
„Mi moramo hitno da donesemo sistemski zakon o regresiranju cene troškova proizvodnje - cene đubriva, cene nafte, cene sredstava za zaštitu bilja, cene semena, svega onoga što je direktan trošak u proizvodnji“, ocena je Prostrana.
Ovako smo došli u situaciju da imamo cene prehrambenih proizvoda koje građani jedva podnose. Moraju da kupe hleb, ulje, šećer, mleko, a ono drugo, poput mesa mere na grame i kupuju manje kvalitetno. Čak su, kaže, visoke i cene voća i povrća.
Evropa može sebi da dozvoli pojeftinjenje hrane jer deset puta više subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju nego Srbija, a agrarni budžet joj čini trećinu ukupnog u Briselu
CC0 / Pixabay /
Na hranu gotovo polovina kućnog budžeta
Kod nas 40 odsto kućnog budžeta porodica troši za hranu, a u zemaljama zapadne Evrope i Amerike je to bilo između 12 i 17 posto pa je zbog inflacije i skoka cena određenih prehrambenih proizvoda ono povećano na 21-22 odtso.
I profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručnjak za tržišta dr Branislav Vlahović takođe ukazuje na to da su nevelike subvenicije i agrarni budžet razlog za to što naši farmeri nemaju mogućnosti da idu na smanjenje cena jer bi to išlo na njihovu štetu.
„Ja sam skeptičan da će se te cene vratiti na pređašnji nivo. Zašto? Zato što naša klanična i ostala prerađivačka industrija u te cene unosi i slabiju produktivnost, to što se ne radi punim kapacitetima, što su se uzimali skupi krediti sa visokim kamatama. To se sve ukalkuliše i zato sam skeptičan da će doći do pada cena", istakao je naš sagovornik.
