https://lat.sputnikportal.rs/20230420/dosad-nepoznat-izvestaj-saveta-evrope-otkriva-jezive-posledice-nato-agresije-nad-srbijom--1154476339.html
Dosad nepoznat izveštaj Saveta Evrope otkriva jezive posledice NATO agresije nad Srbijom
Dosad nepoznat izveštaj Saveta Evrope otkriva jezive posledice NATO agresije nad Srbijom
Sputnik Srbija
Poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš obelodanila je dosad nepoznat izveštaj Saveta Evrope koji otkriva jezive posledice NATO agresije nad Srbijom. U... 20.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-20T11:35+0200
2023-04-20T11:35+0200
2023-04-20T13:25+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
nato bombardovanje
osiromašeni uranijum
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111924/07/1119240764_0:7:600:345_1920x0_80_0_0_82ac547859729f7649be915c4f57729b.jpg
Izveštaj Saveta Evrope, koji je Parlamentarna skupština SE usvojila 24. januara 2001, konstatuje ozbiljne posledice vojnih dejstava na životnu sredinu ne samo u Srbiji već i u zemljama jugoistočne Evrope – u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sevrenoj Makedoniji i Ukrajini.O ovom izveštaju u kojem su detaljno prikazani egzaktni podaci o posledicama NATO bombardovanja, u Srbiji se ništa nije znalo, nije ni preveden, sve dok ga u srpskom parlamentu nije pomenula poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš.Raguševa kaže za „Politiku“ da su upravo okolne zemlje urgirale da SE sastavi analizu pošto su utvrdile da je nivo štetnih materija opasnih po život svih živih organizama višestruko uvećan.Konstatovano je da je vazdušni, rečni i podzemni prenos zagađivača uticao na čitavu jugoistočnu Evropu, uz napadnutu državu i na Albaniju, Bugarsku, Grčku, Mađarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju i Ukrajinu.Posledice po Srbiju su date vrlo detaljno u izveštaju, u kojem je istaknuto i da je bombardovanje ekološki opasnih postrojenja „flagrantno kršenje pravila zaštitne životne sredine utvrđenih dodatnim protokolom uz Ženevsku konvenciju“.Dalje, ukupna količina ubojnih sredstava koje je koristio NATO procenjuje se na između 22.000 i 79.000 tona kojima je pogođeno 78 industrijskih lokacija i 42 energetske instalacije, ali i najmanje 13 nacionalnih parkova i rezervata prirode – između ostalog, Tara, Kopaonik, Fruška gora, Šar-planina i Vršačke planine.Bombardovanje je izložilo ekosisteme, površinske vode, podzemne vode, zemljište i vazduh na Balkanu kontaminaciji bez presedana koja uključuje više od sto toksičnih supstanci.Poseban deo izveštaja je posvećen upotrebi osiromašenog uranijuma (OU), čije je korišćenje NATO potvrdio u oko 31.000 bojevih glava, sa ukupnim opterećenjem za 10 tona OU.Pored radioaktivnih efekata, uranijum je veoma toksičan i snažan kancerogen i mutagen, čestice uran-oksida koje se oslobode po eksploziji prenose se vetrovima i talože na zemljištu i vegetaciji, a kada se progutaju, štete zdravlju, između ostalog uništavaju hromozome, te izazivaju teške reproduktivne poremećaje. A ključno je što je nemoguće povratiti čestice OU iz okoline ili ih neutralisati. Isti problem postoji i u Republici Srpskoj, koja je bombardovana granatama sa OU 1995, ali i u Persijskom zalivu 1991.Blizu rumunsko-jugoslovenske granice koncentracija teških metala u zemljištu je 50 puta veća, u pograničnim oblastima Bugarske utvrđene su 30 puta veće koncentracije olova, bakra i kadmijuma u zemljištu. Zabeleženo je prisustvo vodonik-sulfida u Bugarskoj, sumpor-dioksida i amonijaka u Rumuniji, dioksina u Grčkoj…U izveštaju se navodi i da su do sličnih podataka došli i stručnjaci Ujedinjenih nacija, koji su sastavili svoj, takođe veoma dokumentovan izveštaj.„Da će vojna akcija imati ozbiljne ekološke posledice bilo je veoma predvidljivo i posledice su bile prilično očigledne od samog početka udara, tako da se može pretpostaviti da je vojno naneta ekološka šteta bila namerna“, navedeno je u izveštaju.Više o osiromašenom uranijumu i gore pomenutom izveštaju Saveta Evrope pogledajte u Sputnjikovom specijalu povodom NATO bombardovanja SRJ:
https://lat.sputnikportal.rs/20230326/danica-grujucic-nad-srbima-su-vrsili-eksperimente---ukrajinci-ne-dozvolite-osiromaseni-uranijum-1153087173.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, nato bombardovanje, osiromašeni uranijum
srbija, srbija – društvo, nato bombardovanje, osiromašeni uranijum
Dosad nepoznat izveštaj Saveta Evrope otkriva jezive posledice NATO agresije nad Srbijom
11:35 20.04.2023 (Osveženo: 13:25 20.04.2023) Poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš obelodanila je dosad nepoznat izveštaj Saveta Evrope koji otkriva jezive posledice NATO agresije nad Srbijom. U dokumentu se ukazuje i na to da je bombardovanje SRJ 1999. godine zagadilo i sedam evropskih zemalja.
Izveštaj Saveta Evrope, koji je Parlamentarna skupština SE usvojila 24. januara 2001, konstatuje ozbiljne posledice vojnih dejstava na životnu sredinu ne samo u Srbiji već i u zemljama
jugoistočne Evrope – u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sevrenoj Makedoniji i Ukrajini.
O ovom izveštaju u kojem su detaljno prikazani egzaktni podaci o posledicama NATO bombardovanja, u Srbiji se ništa nije znalo, nije ni preveden, sve dok ga u srpskom parlamentu nije pomenula poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš.
Raguševa kaže za „Politiku“ da su upravo okolne zemlje urgirale da SE sastavi analizu pošto su utvrdile da je nivo štetnih materija opasnih po život svih živih organizama višestruko uvećan.
„Napori vazduhoplovnih snaga NATO-a da unište industrijska mesta i infrastrukturu izazvali su opasne materije da zagade vazduh, vodu i zemljište. Ove supstance će imati trajan uticaj na zdravlje i kvalitet života ljudi dotičnih zemalja. Konkretno, upotreba municije koja sadrži osiromašeni uranijum verovatno će povećati učestalost raka i urođenih bolesti među stanovnicima pogođenih područja, kao i među pripadnicima oružanih snaga koji služe u ovom područjima“, navodi se u izveštaju, koji je Raguševa pročitala na sednici Skupštine Srbije.
Konstatovano je da je vazdušni, rečni i podzemni prenos zagađivača uticao na čitavu jugoistočnu Evropu, uz napadnutu državu i na Albaniju, Bugarsku, Grčku, Mađarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju i Ukrajinu.
Posledice po Srbiju su date vrlo detaljno u izveštaju, u kojem je istaknuto i da je bombardovanje ekološki opasnih postrojenja „flagrantno kršenje pravila zaštitne životne sredine utvrđenih dodatnim protokolom uz Ženevsku konvenciju“.
Dalje, ukupna količina ubojnih sredstava koje je koristio NATO procenjuje se na između 22.000 i 79.000 tona kojima je pogođeno 78 industrijskih lokacija i 42 energetske instalacije, ali i najmanje 13 nacionalnih parkova i rezervata prirode – između ostalog, Tara, Kopaonik, Fruška gora, Šar-planina i Vršačke planine.
Bombardovanje je izložilo ekosisteme, površinske vode, podzemne vode, zemljište i vazduh na Balkanu kontaminaciji bez presedana koja uključuje više od sto toksičnih supstanci.
Poseban deo izveštaja je posvećen upotrebi osiromašenog uranijuma (OU), čije je korišćenje NATO potvrdio u oko 31.000 bojevih glava, sa ukupnim opterećenjem za 10 tona OU.
Pored radioaktivnih efekata, uranijum je veoma toksičan i snažan kancerogen i mutagen, čestice uran-oksida koje se oslobode po eksploziji prenose se vetrovima i talože na zemljištu i vegetaciji, a kada se progutaju, štete zdravlju, između ostalog uništavaju hromozome, te izazivaju teške reproduktivne poremećaje. A ključno je što je nemoguće povratiti čestice OU iz okoline ili ih neutralisati. Isti problem postoji i u Republici Srpskoj, koja je bombardovana granatama sa OU 1995, ali i u Persijskom zalivu 1991.
Blizu rumunsko-jugoslovenske granice koncentracija teških metala u zemljištu je 50 puta veća, u pograničnim oblastima Bugarske utvrđene su 30 puta veće koncentracije olova, bakra i kadmijuma u zemljištu. Zabeleženo je prisustvo vodonik-sulfida u Bugarskoj, sumpor-dioksida i amonijaka u Rumuniji, dioksina u Grčkoj…
U izveštaju se navodi i da su do sličnih podataka došli i stručnjaci Ujedinjenih nacija, koji su sastavili svoj, takođe veoma dokumentovan izveštaj.
„Da će vojna akcija imati ozbiljne ekološke posledice bilo je veoma predvidljivo i posledice su bile prilično očigledne od samog početka udara, tako da se može pretpostaviti da je vojno naneta ekološka šteta bila namerna“, navedeno je u izveštaju.
Više o osiromašenom uranijumu i gore pomenutom izveštaju Saveta Evrope pogledajte u Sputnjikovom specijalu povodom NATO bombardovanja SRJ:
#/media/File:%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D1%83_%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D1%83_%D1%83_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpeg){kind=link}