Crveni alarm iz SAD: Đak Medlin Olbrajt stiže na Balkan – njegova misija ne može biti u korist Srba
20:35 07.04.2023 (Osveženo: 11:33 12.04.2023)
© AP Photo / J. Scott Applewhite)
Pratite nas
To što je na Zapadnom Balkanu ponovo aktiviran Džejms Rubin, lice Stejt departmenta tokom NATO agresije na Jugoslaviju, alarm je za zabrinutost. Rubinu srpskoj javnosti ne može da ostavi nikakav pozitivan utisak. Naprotiv, može samo još više da je okrene protiv Amerike.
Ovako politikolog Aleksandar Pavić reaguje na vest da nekadašnji pomoćnik Madlen Olbrajt, Džejms Rubin, u svojstvu specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja u Stejt departmentu, dolazi u posetu Balkanu.
Rubinova poseta najavljena je pre nekoliko dana, kada je dao izjavu za pojedine srpske medije. Tada je napomenuo da je ovo „vreme velike nade na Balkanu“, a da francusko-nemački plan o KiM, koji Rubin naziva sporazumom, daje mogućnost da se stavi tačka na sukob.
„Drago mi je što konstatujem da su i zemlje i narodi ostavili na neki način ratove iza sebe i da se trude da normalizuju odnose. Pozdravljamo sporazume na kojima radi EU i pomaže Kosovu i Srbiji da imaju normalne odnose, da omoguće narodima da žive jedni pored drugih, da priznaju simbole, manjinska prava, slobode narodu i krenu napred tako da i Kosovo i Srbija mogu da budu deo evropskih institucija“, rekao je on.
Rubin nije propustio priliku da optuži Rusiju i Kinu da, kako je rekao, truju informaciono okruženje.
Diplomata po meri Medlin Olbrajt i Ričarda Holbruka
Ista ekipa koja je bila aktivna u vreme administracije Bila Klintona, u vreme sankcija i vojne agresije, neprekidno je bila aktivna oko kosovskog pitanja – sada je razlika u tome što su se na scenu vratili u punom kapacitetu, kaže Pavić. To je zato što Vašington želi da što pre završi posao koji su započeli devedesetih godina.
„Džejms Rubin je tada bio lice Stejt departmenta, tako da to uopšte nije čudno. Oni očigledno smatraju da je jako važno da završe posao sad. Pogotovo zato što gube na svim frontovima, od Ukrajine do međunarodnog fronta na kome se formira multipolarni svet koji svakog dana napreduje, a oni stalno nazaduju“, ističe on.
Ipak, Rubin, kao đak Medlin Olbrajt i Ričarda Holbruka, osim što će iritirati srpsku javnost ima i neke kvalitete, ukazuje naš sagovornik: ume da preti iza zatvorenih vrata, kao i da laže pred kamerama, a da ne trepne.
„To su vrlo važni lični kvaliteti, koji su ovde očigledno neophodni“, konstatuje Pavić.
Vuk samo može da promeni dlaku
Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović napominje da se ne radi samo o Rubinu, već da je cela garnitura, na čelu sa predsednikom Džozefom Bajdenom, ekipa američkih političara i diplomata iz vremena devedesetih. Njoj pripada i dosadašnji američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil. To i ne treba da čudi, razumljivo je da Bajden mesta popunjava ljudima kakav je i sam.
„Rubin ne može da nam prodaje staru politiku, jer nije u toj situaciji. Mora da sprovodi zvaničnu politiku, koja je u ovom trenutku pomalo razblažena iako su ciljevi isti. Videćemo da li će on da bude savesni izvršilac sadašnjih američkih interesa ili će kroz to da provuče svoja stara ubeđenja u vezi sa Srbijom i Srbima“, smatra Jovanović i dodaje da vuk može da promeni kožu, ali da ne menja ćud.
Naš sagovornik ipak upozorava da ne treba odmah izvlačiti definitivne zaključke dok se ne vidi sa čime Rubin dolazi.
„To samo po sebi nije ohrabrujući znak, da nam se takva lica ponovo pojavljuju, ali to je očigledno nastavak iste stare američke politike koja hoće da stvari rešava brzo i prilagođeno svojim potrebama, ne samo u Srbiji, nego na Balkanu uopšte“, kaže on.
To što Vašington pored Gabrijela Eskobara i svih drugih ličnosti koje se bave Balkanom, aktivira još nekoga, nije, prema Jovanovićevim rečima, uopšte čudno. I devedesetih su Srbiju iz Amerike pohodili mnogi izaslanici, podseća on. Među njima su, pored Ričarda Holbruka, bili i sadašnji ambasador Kristofer Hil, njegov brat Nikolas, kao i u to vreme visoki funkcioneri Stejt departmenta Robert Gelbard i Strob Talbot. Takođe, ulogu emisara imali su i američki otpravnici poslova stacionirani u Beogradu, kao i tadašnji američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt.
„Amerikanci mešaju karte jer time impresioniraju i, možda, zbunjuju drugu stranu, jer se pojavljuje više glasova, po neki put i sa različitim porukama. Ali, čim se pojavljuje dosta njih, znači da je pojačan interes Amerike za dobijanje rezultata koji bi bio po njihovoj volji. Najveći rezultat bio bi da se reše pitanja Kosova na račun Srbije i istovremeno, da se oslobode hipoteke da su prekršili međunarodno pravo kako bi mogli da pretenduju da su čistunci u njegovom čuvanju u sadašnjim odnosima sa drugima, pre svega sa Rusijom“, objašnjava Jovanović.
Srpska javnost seća se Džejmsa Rubina iz perioda agresije NATO-a na našu zemlju, kada je bio pomoćnik tadašnje američke državne sekretarke Medlin Olbrajt.
Nakon diplomatske karijere oprobao se kao voditelj, novinar i spoljnopolitički komentator sa promenljivim uspehom. Njegova emisija Vorld njuz tunajt nije bila dugog veka. Bio je redovni kolumnista londonskog Sandej tajmsa i urednik u časopisu Nju Ripablik.
Bio je oženjen novinarkom Kristijanom Amanpur, koja je karijeru napravila propagirajući američku intervencionističku politiku širom sveta. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali i tokom NATO agresije, Amanpurova je bila istaknuti antisrpski propagator.
