https://lat.sputnikportal.rs/20230402/ima-li-nade-da-cena-nekretnina-i-u-srbiji-pocne-da-pada-kao-na-zapadu-1153206805.html
Ima li nade da cena nekretnina i u Srbiji počne da pada, kao na Zapadu
Ima li nade da cena nekretnina i u Srbiji počne da pada, kao na Zapadu
Sputnik Srbija
Pusta je nada da bi srpsko tržište nekretnina, poput onog na zapadu, krenulo da beleži pad cena koje su toliko uzletele da je samo u protekle dve godine... 02.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-02T10:52+0200
2023-04-02T10:52+0200
2023-04-02T10:52+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
tržište nekretnina
cena
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/14/1124421771_57:0:1863:1016_1920x0_80_0_0_b564af0bacbc2fb81d4608e710ef93d8.jpg
To za Sputnjik kaže zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, Nenad Đorđević.Na zapadu pad cene nekretninaOnima koji bi do nekretnine nadu da bi ona mogla da pojeftini podgrejale su vesti da su na zapadu već počeli da beleže pad cena.Najveći je od početka ove godine zabeležen u Švedskoj, gde je cena kuća pala 12 odsto, a ocene su da bi pad mogao da ide i do 20 procenata. U Francuskoj pad cena od tri odsto zabeležen je u polovini najvećih gradova. Iako su zakupnine u Britaniji porasle, cena kuća je u februaru bila niža 2,3 odsto.U Nemačkoj su cene nekretnina u poslednjem kvartalu prošle godine pale 3,6 odsto u odnosu isto vreme 2021. godine. Pad u četvrtom kvartalu je u odnosu na treći bio pet odsto, što je posledica niže tražnje, koja je rezultat kontinuirane visoke stope inflacije.Američka ministarka finansija, Dženet Jelen, najavila je da će nakon 131 uzastopnog meseca rasta, cene nekretnina padati u narednih šest meseci.U Srbiji druga pričaTakav scenario, po oceni Đorđevića, se međutim, ne može očekivati i u Srbiji. On objašnjava zašto.Naš sagovornik precizira da je tu reč o svim nekretninama, ne samo stanovima kod kojih je kupovina finansirana kreditnim sredstvima nešto viša. Ona je 2020. i 2021. godine bila ko 31 posto, a 2022. godine 26 odsto, ali u ukupnom tržištu nekretnina koje uključuje kuće, poslovne objekte, stanove taj procenat je, kako ističe, značajno manji.„Taj pad tražnje koji se stvori rastom kamatnih stopa se po pravilu nadoknadi tražnjom koju stvaraju doznake iz inostranstva i sredstva koja se podižu sa štednje. Kod nas, kada krenu da rastu kamatne stope, što je u ovom slučaju uzrokovano posledicama pandemije korone i rata u Ukrajini, javlja se ono čega nema na zapadu, pa čak ni u istočnim zemljama. To je nervoza i strah zbog neizvesnosti oko toga šta će se događati sa domaćom ekonomijom, našom valutom i sa stranom valutom koja je nama rezervna, a to je evro“, kaže ovaj stručnjak za nekretnine.Stan kao zlatoU toj situaciji, dodaje on, ljudi ne žele da imaju veće iznose depozita u bankama nego ih po difoltu konvertuju u ono što smatraju da je najsigurnije, a za naše građane to su nekretnine.On slikovito objašnjava da kada neko proda stan on tim novcem kupuje kuću, stan, neku drugu nekretninu i taj novac ne odlazi sa tržišta nekretnina. Najveći deo kupaca nekretnina kod nas su oni koji su prethodno već prodali nekretninu, podvlači on.Prodaja ne jenjavaOtuda i zaključuje da kod nas neće biti smanjena tražnja, kao na zapadu, pa tako ni promet, ni cene.„Tržište će biti stabilizovano, znači neće biti rasta cena, ali će se one održavati na ovom nivou koji su dostigle sad. Kod nas se događaju samo sezonske oscilacije u prometu jer je posao sa nekretninama pomalo i sezonski. Najveći prometi su na proleće do godišnjih odmora i posle godišnjih odmora, od septembra do januara“, kaže on.U prilog tome da prodaja ne jenjava Đorđević navodi da je u 2022. godini beležen rast prodaje nekretnina čak i u poslednjem kvartalu u odnosu na isti period 2021.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, tržište nekretnina, cena
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, tržište nekretnina, cena
Ima li nade da cena nekretnina i u Srbiji počne da pada, kao na Zapadu
Pusta je nada da bi srpsko tržište nekretnina, poput onog na zapadu, krenulo da beleži pad cena koje su toliko uzletele da je samo u protekle dve godine kvadrat stana u proseku poskupeo za oko 30 odsto. Za one koji bi do krova nad glavom dobra vest je da će tržište biti stabilizovano i da se makar ne očekuje dalji rast cena.
To za Sputnjik kaže zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, Nenad Đorđević.
Na zapadu pad cene nekretnina
Onima koji bi do nekretnine nadu da bi ona mogla da pojeftini podgrejale su vesti da su na zapadu već počeli da beleže pad cena.
Najveći je od početka ove godine zabeležen u Švedskoj, gde je cena kuća pala 12 odsto, a ocene su da bi pad mogao da ide i do 20 procenata. U Francuskoj pad cena od tri odsto zabeležen je u polovini najvećih gradova. Iako su zakupnine u Britaniji porasle, cena kuća je u februaru bila niža 2,3 odsto.
U Nemačkoj su cene nekretnina u poslednjem kvartalu prošle godine pale 3,6 odsto u odnosu isto vreme 2021. godine. Pad u četvrtom kvartalu je u odnosu na treći bio pet odsto, što je posledica niže tražnje, koja je rezultat kontinuirane visoke stope inflacije.
Američka ministarka finansija, Dženet Jelen, najavila je da će nakon 131 uzastopnog meseca rasta, cene nekretnina padati u narednih šest meseci.
Takav scenario, po oceni Đorđevića, se međutim, ne može očekivati i u Srbiji. On objašnjava zašto.
„Pad cena nekretnina na zapadnim tržištima koji je izazvan rastom kamatnih stopa se neće desiti u Srbiji zbog toga što je srpsko tržište nekretnina izrazito malo izloženo rizicima od kretanja kamata, jer se većina transakcija na našem tržištu finansira iz sopstvenih sredstava, a ne iz kredita. U najbolje vreme stopa kredita kojima je finansirana kupovina nekretnina u Srbiji nije prelazila 14 procenata. Prošle godine to je bilo 11 posto“.
Naš sagovornik precizira da je tu reč o svim nekretninama, ne samo stanovima kod kojih je kupovina
finansirana kreditnim sredstvima nešto viša. Ona je 2020. i 2021. godine bila ko 31 posto, a 2022. godine 26 odsto, ali u ukupnom tržištu nekretnina koje uključuje kuće, poslovne objekte, stanove taj procenat je, kako ističe, značajno manji.
„Taj pad tražnje koji se stvori rastom kamatnih stopa se po pravilu nadoknadi tražnjom koju stvaraju doznake iz inostranstva i sredstva koja se podižu sa štednje. Kod nas, kada krenu da rastu kamatne stope, što je u ovom slučaju uzrokovano posledicama pandemije korone i rata u Ukrajini, javlja se ono čega nema na zapadu, pa čak ni u istočnim zemljama. To je nervoza i strah zbog neizvesnosti oko toga šta će se događati sa domaćom ekonomijom, našom valutom i sa stranom valutom koja je nama rezervna, a to je evro“, kaže ovaj stručnjak za nekretnine.
U toj situaciji, dodaje on, ljudi ne žele da imaju veće iznose depozita u bankama nego ih po difoltu konvertuju u ono što smatraju da je najsigurnije, a za naše građane to su nekretnine.
„Naši kupci nekretnina imaju sličan mentalitet ljudima koji kupuju investiciono zlato tako da i kada nekretnine donose mali prinos zbog toga što su kod nas kirije relativno niske u odnosu na kupoprodajnu cenu i imaju malu kapitalizaciju, ljudi ih kupuju zato što žele da osiguraju svoj kapital“, ističe naš sagovornik.
On slikovito objašnjava da kada neko proda stan on tim novcem kupuje kuću, stan, neku drugu nekretninu i taj novac ne odlazi sa tržišta nekretnina. Najveći deo kupaca nekretnina kod nas su oni koji su prethodno već prodali nekretninu, podvlači on.
Otuda i zaključuje da kod nas neće biti smanjena tražnja, kao na zapadu, pa tako ni promet, ni cene.
„Tržište će biti stabilizovano, znači neće biti rasta cena, ali će se one održavati na ovom nivou koji su dostigle sad. Kod nas se događaju samo sezonske oscilacije u prometu jer je posao sa nekretninama pomalo i sezonski. Najveći prometi su na proleće do godišnjih odmora i posle godišnjih odmora, od septembra do januara“, kaže on.
U prilog tome da prodaja ne jenjava Đorđević navodi da je u 2022. godini beležen rast prodaje nekretnina čak i u poslednjem kvartalu u odnosu na isti period 2021.
