00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Hoće li cunami iz Amerike uništiti bankarski sistem Evrope

© AP Photo / ALESSANDRO DELLA BELLA"Kredi Svis"
Kredi Svis - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2023
Pratite nas
Uprkos ocenama Evropske centralne banke da se kriza sa zatvaranjem banaka u SAD neće odraziti na Evropu, ipak je došlo do pada akcija evropskih banaka, najvećeg za godinu dana. Profesor Ekonomskog fakulteta dr Đorđe Đukić kaže da će hirovito reagovanje tržišta biti još izraženije jer se negativne vesti multiplikuju.
Kapital je, kako to ekonomisti vole da kažu, najplašljivija roba, a panična reagovanja nakon prvih negativnih vesti su onda sasvim očekivana.
To je potvrdio pad cene akcija evropskih banaka u proseku za 6,5 odsto, najvećem od marta prošle godine. Pri tom je pad bio veći kod nekih od najvećih evropaskih banaka. Đukić u Sputnjik intervjuu tako ukazuje da su cene akcija BP Pariba pale 11,5 posto, Sosijete ženeral banke za 11,1 procenat, nemačke Komercbanke 9,5 posto, Dojče banke 8,1.
Druga najveća šajcarska banka, Kredi Svis, koja je odavno u problemima, izgubila je u danu čak četvrtinu vrednosti akcija pošto je njen najveći akcionar, Suvereni fond Saudijske Arabije, saopštio da nema nameru da obezbedi dodatna sredstva za njenu dokapitalizaciju.

Spasavanje evropskih banaka

Đukić kaže da se ovakav scenario mogao očekivati i objašnjava zašto je praksa demantovala tvrdnje zvaničnika Evropske centralne banke (ECB) da se kriza posle zatvaranja tri američke banke koje su uglavnom podržavale IT sektor, ne može preliti na evropske.

„Zato što posle globalne finansijske krize postoji mnogo veća osetljivost investitora na sve negativne vesti koje dolaze sa tržišta kao faktor iznenađenja. A to onda znači da je zbog čvrste poslovne veze između američkih i evropskih banaka logično i uopšte nije iznenađujuće da imate čak i hirovitu reakciju vlasnika akcija banaka u Evropi“, ističe bankarski stručnjak.

Pogotovo, dodaje on, kada se tržištem munjevito proširi vest da najveći akcionar jedne velike banke neće da je dokapitalizuje, što se onda odrazi na skepsu investitora.
© AP Photo / Jeff ChiuUprkos uveravanjima evropskih zvaničnika da nema razloga za brigu, kriza izazvana zatvaranjem tri američke banke je izazvala pad akcija evropskih banaka
Banka Silicijumske doline - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2023
Uprkos uveravanjima evropskih zvaničnika da nema razloga za brigu, kriza izazvana zatvaranjem tri američke banke je izazvala pad akcija evropskih banaka
Nakon što je Centralna banka Švajcarske sa 54 milijarde dolara podržala likvidnost Kredi Svisa već danas su njene akcije skočile 30 odsto. Analitičari JP Morgana su, međutim, sumnjičavi da bi to moglo da umiri zabrinutost investitora.

I dalje bez jasnog signala ECB

„Moramo biti svesni činjenice da je kada dolazi do nestabilnosti u finansijskoj ekonomiji ključna stvar–psihologija. Imate prekomerno reagovanje i u jednom i u drugom parvcu. Amerikanci su to sprečili intervencijom, upumpavajući u likvidnost banaka koliko treba, a u Evropi nemamo jasne signale od ECB“, ističe Đukić.
Jedini signal koji je do sada stigao od ECB je da će na predstojećem sastanku reterirati, pa neće povećati ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, nego za 25.
Razlog su državne obveznice u portfelju banaka, jer ako se intenzivnije podigne kamatna stopa, njihova cena će pasti i zavisno od toga koliko koja banka drži tih obveznica beležiće i veličinu gubitaka.

Opet će spasavati banke

Na pitanje kakvo rešenje ECB može da ponudi, on je mišljenja da bi opet mogla da posegne za spasavanjem banaka. Amerikanici, odnosno Fed kao centralna banka, ministarstvo finansija i Federalna agencija za obezbeđenje depozita, su odmah po bankrotu svoje prve banke, prvom velikom posle 2008. godine, odlučili da uliju sredstva bankama za dodatnu likvidnost kako bi građanima omogućili da dođu do svojih depozita. To nije značilo i spasavanje banaka koje su same odgovorne za upravljanje rizicima, ali ni investitora koji su ulažući preuzimali rizik.
„Evropljani, odnosno funkcioneri centralnih banaka, regulatornih tela, posle krize iz 2008. stalno su potencirali kako se više neće dešavati slučaj da se na teret poreskih obveznika pokrivaju gubici u bankama. Ali uopšte nisam siguran da bi se oni sada pridržavali toga kada je reč o sistemski važnim bankama“, kaže profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On napominje da banke koje su slabo kapitalizovane, uprkos tome što ispunjavaju standarde predviđene propisanom regulativom takozvanog Bazela 3, nisu spremne za takve šokove i onda država mora da interveniše.
Naš sagovornik podseća da su se pojedine evropske države masovno zaduživale da bi pokrivale gubitke banaka, a ECB široko otvorila vrata upumpavanju likvidnosti. On je uveren da bi i sada u slučaju većeg potresa na bankarskom tržištu bilo tako. Cenu nesolventnosti banaka, pogotovo sistemski važnih, kako smatra, opet ne bi platili njihovi akcionari, iako bi upravo oni trebalo da ponesu taj teret.
Na pitanje šta bi u ovoj situaciji borbe za inflacijom značilo dodatno štampanje para za spasavanje banaka, on ističe da ovi događaji upravo potvrđuju da je očekivanje onih koji daju nade da će se inflacija u evrozoni i Evropi brzo suzbiti, teška iluzija.

Banke srpske, a evropske

CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/NMedjedov / Narodna banka Srbije smatra da građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita
Narodna banka Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2023
Narodna banka Srbije smatra da građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita
Na pitanje koliko su u ovoj situaciji, kada se nisu obistinile procene ECB, sigurne banke u Srbiji koje su gotovo 90 odsto u vlasništvu evropskih, Đukić nema dilemu.
„Kada nastupi kriza u zemljama gde su centrale tih banaka onda imate najprirodniju reakciju da u zemljama poput Srbije ili u okruženju, gde one imaju banke u većinskom vlasništvu, dođe do usporavanja njihove aktivnosti ili veće opreznosti u kreditnim plasmanima i svemu što je vezano za podršku privredne aktivnosti“.
On ističe da je u ovoj situaciji odgovornost na Narodnoj banci Srbije koja treba blagovremeno, preventivno da kontroliše i budno prati šta se dešava iz dana u dan, od banke do banke i uvidi potencijalna žarišta i probleme.

Na potezu NBS

Ukoliko se proceni da će nivo kapitala banke u budućnosti pasti ispod minimuma koji je propisan onda se da nalog akcionarima da u tačno odrđenom roku dokapitalizuju banku. Ukoliko to ne učine postoje sankcije, uključujući i to da može doći do oduzimanja dozvole , kaže on.
„U najvećim krizama, iskustvo je pokazalo, najkonzervativnije uprave banaka koje su bile rigorozne, zahtevale su da se preventivno održava mnogo viši nivo kapitala od onog koji propisuju regulatori. One nikada nisu imali probleme“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala