Turski ekonomista: Bankrot „Banke Silicijumske doline“ uticaće na inflaciju u SAD
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
Pratite nas
Bankrot Banke Silicijumske doline ne bi trebalo da dovede u ozbiljan rizik svetsku ekonomiju, ali bi zato mogao veoma negativno da utiče na borbu protiv inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, ocenjuje u razgovoru za Sputnjik turski ekonomista Evren Bolgjun, predavač na Univerzitetu Bejkoz u Istanbulu.
„Banka Silicijumske doline bavila se rizičnim kreditiranjem, jer je to bila depozitarna banka. Ono što se s njom dogodilo jeste klasičan primer bankarskog bankrota. Glavni deo depozita je bio komercijalnog karaktera. Banka je davala depozite kompanijama koje su počinjale delatnost u oblastima kao što su tehnologije, zdravstvena zaštita, kriptovalute, fintes, pokretali su startapove, imali su veliku potrebu za sredstvima i imali su nestabilne prihode“, objašnjava Bolgjun.
Prema njegovim rečima, pažnju privlači činjenica da su najpoznatije i najveće kompanije za upravljanje aktivima u SAD, kao što su „Blackrock“ i „Vanguard“, takođe bile partneri te banke, te da su pretrpele gubitke u skladu sa svojim udelom u njenom kapitalu.
Investicije banke bile su u formi obveznica i hartija od vrednosti s hipotekarnim pokrićem. Procentni ulozi za njih su tokom proteklih godinu dana porasli od 80 do 100 procenata.
„Zbog toga, u situaciji u kojoj je banka investirala na osnovnu niskih procentnih stopa, a u realnosti su one suštinski porasle, ona je pretrpela ozbiljne gubitke u dugoročnim obveznicama. Intercencije koje su preduzete tokom vikenda bile su, čini se, efikasne u ovom trenutku. Ipak, situacija je još sasvim sveža, a uskoro bi mogao da se desi niz novih bankrota. Ipak, ne mislim da će oni biti bankarskog karaktera. Pre očekujem bankrote kripto startapova. U problemima će, takođe, biti kompanije koje su posrednici u operacijama s kripto valutama“, smatra turski ekonomista.
Federalni sistem rezervi SAD će 22. marta održati sednicu, podseća Bolgjun i dodaje da je novonastala situacija dovela do smanjenja stope za 0,25 procenta.
„Ako situacija bude ostala nepromenjena, to neće stvoriti ozbiljne rizike za svetsku ekonomiju. U najboljem slučaju, to će podstaći povećanje stope Federalnog sistema rezervi, što je zapravo pozitivna stvar u pogledu troškova finansiranja za zemlje u razvoju. U međuvremenu, ova situacija će negativno uticati na borbu protiv inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama“, zaključuje ekonomista.
