Preti li kolaps bankarskom sektoru Amerike
22:31 13.03.2023 (Osveženo: 07:52 14.03.2023)
© AP Photo / Benjamin Fanjoy
Pratite nas
Propast „Silicijumska dolina banke“, kao i još dve iz sveta kriptobankarstva, zbog njihovog skromnog kapitala u odnosu na ukupan bankarski u SAD, sama po sebi nema značaj po finansijski sistem. To, međutim, ne znači da je haos isključen jer je bankrot silicijumske banke u jednom danu pomerio naniže celo bankarsko tržište Amerike za sedam procenata.
To za Sputnjik kaže konsultant Branko Pavlović, komentarišući najnovija zbivanja, kada su posle Silicijumska dolina banke zatvorene i Silvergejt banka i Signačer banka.
Bajden uverava u stabilnost bankarskog sektora
Predsednik SAD Džozef Bajden se danas obratio Amerikancima uveravajući ih da je bankarski sistem stabilan, naglasibši da su preduzeti koraci da se ograniče posledice kolapsa kalifornijske banke i ojača poverenje u finansijski sistem.
On je saopštio da će svi depoziti građanima ostati dostupni, a obećao je i da poreski obveznici neće trpeti gubitke zbog problema bankrotiranih kreditnih institucija. Upravo parama poreskih obveznika su u vreme krize iz 2008. spasavali bankarski sektor.
Čekalo se na to Bajdenovo obraćanje, jer samo što je Njujork tajms zabeležio da je bankrot Silicujmska dolina banke, najveće koja je propala u SAD posle globalne finansijske krize iz 2007-2008. godine, podstakao strahovanja da bi i druge američke banke takođe mogle da se suoče sa problemima, to se i dogodilo.
Predsednik SAD Džozef Bajden uverava Amerikance da je bankarski sistem stabilan i da će svako moći da dođe do svojih štednih uloga
© AP Photo / Alex Brandon
Mala banka, velika briga
Već bankrot prve bio je znak za brzo reagovanje Federalnih rezervi, odnosno centralne banke Amerike, koja je odlučila da bankama iz rezervi stavi na raspolaganje dodatna sredstva kako bi im pomogla da obezbede neophodna sredstva za zadovoljenje potreba svojih štediša.
Pavlović, kao i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, smatraju da je kapital propale banke u Silicijumskoj dolini minoran da bi sam po sebi mogao da utiče na čitav bakarski sistem.
„Jedno je sam značaj i veličina banke. Da li i maksimalni rizici te banke po obimu mogu da budu takvi da uzdrmaju čitav bankarski sistem. Ne. To su u odnosu na uobičajene intervencije centralnih banka u trenutku kada se događaju poremećaji beznačajne sume. Mi govorimo o dvadesetak milijardi dolara“, kaže Pavlović.
On podseća da je 2007. godine kada je zbog nenaplativih stambenih kredita u Americi pukao taj balon nekretnina i izazvao lom u bankarskom sektoru i potom svetsku finansijsku krizu, zajedničkom akcijom centralnih banaka Feda, Evrospke centralne banke, japanske i britanske, za dva sata upumpano hiljadu milijardi dolara u bankraski sistem.
Banku stigli problemi IT sektora
I Bušatlija za Sputnjik kaže da bankarski i finanijski sitem SAD zbog propasti ove banke ne bi trebalo da bude ugrožen.
„To je banka lokalnog značaja. Ona je u Silikonskoj dolini i praktično, većina njihovih klijenata su u stvari IT-evci iz Silikonske doline. Uglavnom kreditno podržavaju start-apove. Kada ste vi vezani samo za jednu ekonomsku celinu, a to je taj IT, treba imati u vidu činjenicu da taj IT naročito u Silikonskoj dolini pomalo zamire u poslednjih osam, možda i 10 godina“, napominje naš sagovornik.
On ukazuje na činjenicu da je u tom periodu Kina u toj oblasti veoma rasla i da sada ona ima preko dva puta više prijava patenata i intelektualne svojine nego što je to u Americi. To je dovelo do toga da je dosta kompanija propalo u Silikonskoj dolini, a neke i otišle u Kinu.
„I banka verovatno ima probelma i oko toga. Ona je brzo rasla na dinamičnom rastu IT sektora, ali kada imate problem kod svojih najboljih klijenata ili najbrojnijih klijenata onda to donekle ometa i rad banke. To može da se odrazi na kvalitet kapitala“, kaže naš sagovornik.
Očekivano reagovanje institucija
Bušatlija ukazuje da su pogotovo specifični start-apovi koje je finansirala, gde nema nikakvih garancija da će ti projekti proći na tržištu pa je i njihovo kreditiranje vrlo rizično. Zato je moguće da je osnovni problem te banke, kao i ovih drugih zbog pada tržišta kriptovaluta, da se suočila sa nenaplativošću kredita.
Američki finanijski analitičar Bouv smatra da bi kriza mogla da se prense na druge banke a problem na kraju rešavan štampanjem dolara
© Depositphotos.com / Doomu
Po njegovoj oceni, to što američke finansijske institucije sad preduzimaju je očekivano.
„Njihove banke su čak obavezne da kod državne institucije za zaštitu depozita moraju da osiguraju depozite i po toj osnovi osiguranja država sada pristupa tom problemu tako što samo hoće da stavi na raspolaganje taj depozit, a ne da konsoliduje bilans banke“, ističe Bušatlija.
Konstatujući da je već najavljeno da će štedišama biti isplaćeni njihovi depoziti, on, međutim, ukazuje da to može da stvori dodatnu paniku. Svi će odmah prvi dan navaliti da se dočepaju svojih para i to ostavlja jako loš utisak na javnost , kaže on.
Psihološki momenat
Na taj psihološki efekat ukazuje i Pavlović, ali i na to da strahovanja nisu neopravdana, na šta upozorava i američki finansijski analitičar Ričard Bouv. Glavni finansijski strateg Odeon kapital grupe smatra da bi kriza nastala bankarskom panikom u SAD mogla da se proširi na mnoge banke.
„To što ta banka sama po sebi nema značaj za finansijski sistem i njena propast sama po sebi ne može da se prelije i napravi nekakav haos, ne znači da je haos isključen, da ga neće biti. To vidimo po tome što se u danu kada se počelo ljuljati oko te banke u Silikonskoj dolini, celo bankarsko tržište pomerilo naniže za sedam procenata. Čak i nešto više. To znači da svi koji vode te banke i sami znaju da su stanja u njihovim bilansima značajno rizičnija nego što to izgleda na prvi pogled“, smatra Pavlović.
Reakcija tržišta i to što je teška artiljerija - Fed, američko ministarstvo finansija i Federalna agencija za osiguranje depozita- zajedničkim saopštenjem stupila na scenu da psihološki smiri stvar , po njegovoj oceni, indirektno potvrđuje dubinu problema koji postoji u finansijskom sektoru Amerike. I ne samo njenom, nego čitavog zapadnog sveta. Nezavisno, kako kaže, od te banke koja je kap u moru, jer je njen kapital na nivou desetohiljaditog dela onog što je kapital bankarskog sektora Amerike.
Izgubljeno poverenje
Ali kada takav minoran deo napravi pomeranja od sedam odsto u jednom danu to ukazuje koliko je nepoverenje samih bankara u sopstvene izveštaje, konstatuje ovaj konsultant.
Da Amerikanci baš nemaju veliko poverenje u bankarski sistem ukazuje i Bouv i to potkrepljuje činjenicom da su depoziti u američkim bankama pali za šest procenata u poslednjih godinu dana. Poverenje su, kako konstatuje, izgubili i investitori jer američke banke poslednjih godina, a naročito u prethodnih 12 meseci, koriste veliki broj bankarskih trikova da prikažu zaradu i kapital kada oni ne postoje.
On, pri tom, ukazuje na to da mnoge banke u SAD imaju na stotine milijardi dolara depozita koji nisu osigurani jer pojedinačni depoziti prelaze visinu od 250.000 dolara. Ako su ljudi izgubili veru da je njihov novac zaštićen u bankama i ako počnu da ga povlače zbog rizika, onda će te banke morati da se suoče sa velikim odlivima, a neće moći da prodaju obveznice da bi pokrile te odlive.
Bouv, međutim, ima odgovor i na pitanje odakle će doći novac da se sve to pokrije – Federalne rezerve će morati da ga štampaju.
Donald Tramp smatra da je na vidiku novi finanijski kolaps Amerike
© AP Photo / Andrew Harnik
Kako psihološki momenat u slučaju krize može da odigra presudnu ulogu videli smo i sami u slučaju dve piramidalne banke u Srbiji koje su se preko noći urušile kada su svi pohrlili da podignu svoje uloge. To, doduše, po oceni Bušatlije, nije baš za poređenje, jer su, kako kaže, te banke zbog načina na koji su funkcionisale bile prevara od samog početka i takav kraj je bio izvestan.
Reagovanja
Da su ipak svima sveža sećanja na to kako se američka bankarska kriza iz 2007. prelila na ceo svet govore i reagovanja na najnovija zbivanja koja stižu sa raznih strana.
Očekivano, Bajdenov politički protivnik, Donald Tramp smatra da su na vidiku novi finanijski kolapsi i da će Amerika imati veliku depresiju opasniju nego 1929. godine. Pojedini ekonomisti U Rusiji i Kini, takođe, smatraju da bi u Americi moglo da dođe do domino efekta i da se to onda odrazi i na globalu.
Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakavši da banke u Srbiji sprovode striktnu superviziju i da građani mogu da budu sigurni u banke koje rade uz dozvolu Narodne banke Srbije.
I Pavlovića deli to mišljenje, ali i ukazuje na ono što bi moglo da brine.
„Što se tiče Srbije to se ovde ne može direktno preliti, ali to nepoverenje u bankarski sektor Zapada bi se posledično, ne u prvom koraku nego u trećem na nas odrazilo, jer je naš bankarski sektor preko 90 odsto u rukama zapadnih banaka. Same banke kod nas su stabilne, propisno su kapitalizovane, nemaju same po sebi unutrašnje probleme. Ali ako bi se zaljuljalo na globalnom nivou, onda naravno da bi njihove centrale povukle sva sredstva ka sebi i u tom smislu bi mogle da naprave problem u Srbiji“, ocenio je Pavlović.
