Izložba „Sava Halugin: Poziv na oduševljenost” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Marija JakovljevićIzložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Izložba „Sava Halugin: Poziv na oduševljenost”, čija je autorka Nela Tonković, biće otvorena 14. marta, u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.
„Odlučili smo da Savu Halugina predstavimo kroz tri medija – skulpturu u bronzi kojom se bavi od sredine osamdesetih godina, crteže, koje je ravnopravno izlagao od svoje prve samostalne izložbe 1979. godine u Kolarčevom univerzitetu, i slike monumentalmnih formata“, objasnila je Nela Tonković.
Stereotip je da su vajari isključivo vajari
Postavka u Galeriji SANU obuhvata 35 skulptura u bronzi, 15 crteža i 12 slika.
„Želja nam je bila da prikažemo celovitost umetnikovog opusa i razbijemo stereotipe da su vajari isključivo vajari. Gospodin Halugin je tokom pet decenija umetničke karijere profilisan kao aktivan vajar vibrantnog opusa, međutim neophodno je zahvatiti i ostatak njegovog stvaralaštva – crteže i slike – i dokazati da nije u pitanju borba različitih medija već ravnopravno postojanje jedne umetničke ideje koja se prostire kroz sve navedene medije“, istakla je Tonković.
Delo vajara Save Halugina, dopisnog člana SANU, počiva na formi umetničke doslednosti i potrazi za razumevanjem i sjedinjenjem umetničke ideje i medija u kojem se ona ispoljava.
„Tematski okvir njegovog stvaralaštva na prvom mestu su sećanja, podsticanje sećanja, prošlost opredmećena u sadašnjosti i prošlost prerađena kroz ono što su intimni registri umetnikovog bića. To se pokazuje u umetnikovoj potrebi za eksperimentom unutar jednog materijala. Bronzu možda i ne doživljavamo kao materijal podložan eksperimentu, ali Sava Halugin upravo u skulpturi u bronzi najekspresivnije iznosi svoje ideje i tematski svet“, naglasila je autorka izložbe.
© Sputnik / Marija JakovljevićIzložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
Izložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
© Sputnik / Marija Jakovljević
Umetnik nomad
Stvarajući u duhu razumevanja prirode različitih vajarskih materijala i traganja za oblikom, u delu Save Halugina izdvajaju se dve velike celine.
Prva, izražena u kamenu, obeležila je sam početak Haluginovog stvaranja i trajala gotovo 20godina, a druga, koju karakteriše izbor bronze kao materijala drugačijih svojstava, omogućila je umetniku da intenzivno istražuje i ostvaruje pomake unutar svoje umetnosti od sredine osamdesetih godina do danas.
„Iako sam ugeografiji iz prostora blata, moja frekvencija bila je mnogo veća. Ja sam živeo u Aranđelovcu, radio u Crnoj Travi, imao sam veliku frekvenciju kao umetnik. Bio sam gotovo nomad. Tako da su sve moje skulpture rađene u hodu. Radio sam ih više, poredio jednu sa drugom da bih time oštrio kriterijum, a možda i da bi jedna sazrevala uz drugu. Ponekad sam tražio neko nevino,treće oko da mi kaže svoje mišljenje. Moja osama je bila jedno, ali kada sam bio slobodan, išao sam da pogledam šta se dešava u našim centrim, u svetu. Imao sam potrebu vrednovanja bez obzira da li je moderna, postmoderna skulptura ili transavangarda. Uvek sam tražionešto međuprostorno, manje vizuelno, ali vredno“, objasnio je Halugin svoja umetnička stremljenja.
© Sputnik / Marija JakovljevićIzložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
Izložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
© Sputnik / Marija Jakovljević
Nikada, napomenuo je, nije želeo da bude „klasični umetnik“:
„Ostajao sam sa klasičnim delima, ali ne želeći da budem klasičar. To ne znači da sutra neću menjati materijale, jer sam sačuvao negative i mogu da ulivam upoliesterne smole, alpaku, da seigram sa njima, jer ova vrsta ekspresije odgovara i drugim materijalima“, pojasnio je Halugin.
Vrednujte kamen, glinu, bronzu
Halugin se prisetio u razgovoru sa predstavnicima medija da je 10 godina živeo u Aranđelovcu i učestvovao na smotri „Mermer i zvuci“ stvarajući u kamenu, da bi zatim otišao u koloniju „Tera“ i tamo se posvetio oblikovanju gline.
„Prilagodio sam se materiji i smatram da je potrebno iz materije maksimalno izvući njenu vrednost i to potencirati kroz stvaralački čin“, naglasio je dopisni član SANU.
Iako su crteži česti pratioci njegovih skulptura, oni nikada nisu doslovne skice za „trajniji oblik“, već su autonomna dela.
„Crteži su ideja, trenutak. Zbor tih trenutaka se nađe u svesti čoveka dok sa dvodimenzionalnog prelazi na trodimenzionalno i jednostavno dok radi skulpturu u prostoru. Dok sagledavam skulpturu, konsultujem te podsetnike i ugrađujem u delo. Zato nikada moja zabeleška nije potpuno prenesena i identična skulpturi, jer bi onda ona bila manje sveža kada bi se prenosila“, pojasnio je svoj proces rada.
Svoje prvo umetničko obrazovanje Sava Halugin stekao je na Odseku za likovnu umetnosti Više pedagoške škole u Novom Sadu. Iste godine kada je završio studije na višoj školi, upisao je vajarski smer Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (1968).
Diplomirao je 1972. godine u klasi profesora Jovana Kratohvila. Šest godina kasnije stekao je zvanje magistra vajarstva na istoj akademiji.
© Sputnik / Marija JakovljevićIzložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
Izložba "Sava Halugin: Poziv na oduševljenost"
© Sputnik / Marija Jakovljević
Njegova dela nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja Srbije, Savremene galerije Subotica, Srpske akademije nauka i umetnosti i u brojnim privatnim kolekcijama.
Mnoge njegove skulpture izvedene su kao dela u javnom prostoru u Subotici, Novom Sadu, Kikindi i Somboru.
Izložbu, koja će moći da se pogleda do 15. maja, prati katalog sa biografijom autora, bibliografijom, stručnim tekstom i intervjuom sa umetnikom (Nela Tonković, Suzana Vuksanović).