https://lat.sputnikportal.rs/20230312/global-tajms-americka-militaristicka-spoljna-politika-gura-vasington-u-rat-protiv-kine-1152286637.html
„Global tajms“: Američka militaristička spoljna politika gura Vašington u rat protiv Kine
„Global tajms“: Američka militaristička spoljna politika gura Vašington u rat protiv Kine
Sputnik Srbija
Američka spoljna politika, koja se okrenula vojnim akcijama zbog interesa odbrambene industrije, dovela je do atrofije američke diplomatije i gura Vašington u... 12.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-12T09:25+0100
2023-03-12T09:25+0100
2023-03-12T09:25+0100
svet
svet
svet – politika
politika
kina
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112281/42/1122814284_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_3300d11cb981fd467c3e56636162aedd.png
Bez obzira na to što je svet, možda, na pragu najvećeg rata, američki državni sekretar ne samo da nije pročitao Belu knjigu kineske odbrane pod nazivom „Tajvansko pitanje i ponovno ujedinjenje Kine u novoj eri“, nego se nije sastao sa svojim kineskim kolegom kako bi zajednički došli do odgovornog pristupa u cilju sprečavanja rata, napominje autor.Amerikanci su, nakon niza istorijskih neuspeha u Koreji, Vijetnamu, Iranu i Libanu, željni da povrate izgubljeni vojni uticaj na svetskoj sceni, navodi se u materijalu. Gromoglasna pobeda nad Irakom tokom operacije „Pustinjska oluja“ je Sjedinjenim Američkim Državama omogućila da se ponovo osećaju kao supersila. Vojnici su tada dobili podršku javnosti, a diplomate su bile u senci, dodaje autor.Generali i admirali, i oni aktivni i oni u penziji, smatrali su se najpoželjnijim savetnicima predsednika za spoljnu politiku. Kao posledica toga, predsednicima se, praktično, i ne nude diplomatski načini za rešavanje sukoba, čak i onda kada su oni neophodni, piše list.Tenzije u odnosima između Vašingtona i Pekinga su postale izraženije nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu početkom avgusta 2022. godine. Ubrzo nakon dolaska Pelosi u Tajpej, kineska vojska je počela vazdušne i pomorske vojne vežbe u blizini Tajvana i probna lansiranja konvencionalnih projektila u moru istočno od tog ostrva.
https://lat.sputnikportal.rs/20230309/mediji-amerika-bezuspesno-pokusava-da-okrene-evropu-protiv-kine-1152138706.html
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112281/42/1122814284_172:0:2903:2048_1920x0_80_0_0_7fcdac81295fa35f72174eb45c263c61.pngSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, politika, kina, sad
svet, svet – politika, politika, kina, sad
„Global tajms“: Američka militaristička spoljna politika gura Vašington u rat protiv Kine
Američka spoljna politika, koja se okrenula vojnim akcijama zbog interesa odbrambene industrije, dovela je do atrofije američke diplomatije i gura Vašington u rat protiv Kine, piše „Global tajms“.
„Mnogi se ne slažu sa tvrdnjama o vladavini militarizma u Vašingtonu i insistiraće na tome da je u američkoj spoljnoj politici očuvan primat diplomatije. Provera ove tvrdnje može biti pitanje o tome koliko dobro državni sekretar razume stav Kine o osetljivom pitanju Tajvana“, piše list.
Bez obzira na to što je svet, možda, na pragu najvećeg rata, američki državni sekretar ne samo da nije pročitao Belu knjigu kineske odbrane pod nazivom „Tajvansko pitanje i ponovno ujedinjenje Kine u novoj eri“, nego se nije sastao sa svojim kineskim kolegom kako bi zajednički došli do odgovornog pristupa u cilju sprečavanja rata, napominje autor.
Amerikanci su, nakon niza istorijskih neuspeha u Koreji, Vijetnamu, Iranu i Libanu, željni da povrate izgubljeni vojni uticaj na svetskoj sceni, navodi se u materijalu. Gromoglasna pobeda nad Irakom tokom operacije „Pustinjska oluja“ je Sjedinjenim Američkim Državama omogućila da se ponovo osećaju kao supersila. Vojnici su tada dobili podršku javnosti, a diplomate su bile u senci, dodaje autor.
Generali i admirali, i oni aktivni i oni u penziji, smatrali su se najpoželjnijim savetnicima predsednika za spoljnu politiku. Kao posledica toga, predsednicima se, praktično, i ne nude diplomatski načini za rešavanje sukoba, čak i onda kada su oni neophodni, piše list.
„U odnosima sa Kinom je svaki tradicionalan diplomatski i zdravorazumski način razmišljanja bio ugušen vojnim bubnjevima militarizovane američke spoljne politike“, podvlači autor.
Tenzije u odnosima između Vašingtona i Pekinga su postale izraženije nakon
posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu početkom avgusta 2022. godine. Ubrzo nakon dolaska Pelosi u Tajpej, kineska vojska je počela vazdušne i pomorske vojne vežbe u blizini Tajvana i probna lansiranja konvencionalnih projektila u moru istočno od tog ostrva.