Opasan plan Albanaca čije bi ostvarenje potpuno razorilo Balkan
21:31 11.03.2023 (Osveženo: 13:32 27.04.2023)
CC0 / Marijanana /
Pratite nas
Eventualno ujedinjenje KiM i Albanije u državnu tvorevinu koja bi po teritoriji i etničkoj strukturi podsećala na „Veliku Albaniju“ iz II svetskog rata, razorilo bi Balkan. Pored toga što bi tako nešto bila najozbiljnija bezbednosna pretnja za Srbiju, Severna Makedonija bi prestala da postoji, a pojavili bi se i drugi zahtevi za menjanjem granica.
Ujedinjenje tzv. Kosova i Albanije trenutno nije pitanje koje je na dnevnom redu, ali je logično, s obzirom da sa obe strane Prokletija žive Albanci. S druge strane, ujedinjenje kosovskih Albanaca sa onima koji žive u Albaniji upisano je u program stranke Aljbina Kurtija. Treće, to podržava većina Albanaca i iz Albanije i sa Kosova i Metohije.
Jedan od mogućih puteva da se tako nešto dogodi je da tzv. Kosovo dobije stolicu u UN. Kao punopravne članice svetske organizacije, „Kosovo“ i Albanija samo bi trebalo da obaveste generalnog sekretara o odluci o ujedinjenju – ne bi bilo nikakvog glasanja, niti bi bilo ko mogao da uloži veto na odluku. A da se ne radi samo o hipotezi možda najrečitije govori izjava albanskog premijera Edija Rame iz februara ove godine da je cilj dijaloga Beograda i Prištine da Srbija prizna Kosovo, „zatraži oproštaj“, a da se na kraju procesa dijaloga sa Srbijom, Albanci „ujedine“.
Ujedinjenje KiM i Albanije bi razorilo Balkan
Svi sagovornici Sputnjika slažu se da bi formiranje tvorevine koja bi umnogome podsećala na „Veliku Albaniju“ iz vremena Drugog svetskog rata destabilizovalo Balkan.
Profesor bezbednosti na Fakultetu za međunarodne odnose i bezbednost Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ Slobodan Anđelković u mogućnosti formiranja zajedničke države između KiM i Albanije vidi bezbednosnu pretnju prvenstveno za Srbiju.
„Nema sumnje da bi ujedinjenje KiM i Albanije imalo negativnu bezbednosnu posledicu, pre svega bilo bi suprotstavljeno interesima Srbije. Imajući u vidu Albaniju, koja je članica NATO-a i celokupno albansko okruženje, sve države su članice NATO-a, izuzev Srbije. Tako da bi bezbednosna pretnja logično mogla da bude usmerena jedino na tu stranu“, smatra on.
Anđelkovićevo mišljenje ne deli geopolitičar Srđan Perišić, koji smatra da bi ujedinjenje Albanaca sa obe strane Prokletija bilo pogubno za Severnu Makedoniju, koja bi, nakon KiM, postala sledeći cilj albanskog iredentizma.
„Makedonija je, po svim elementima moći, najslabija država u Evropi, slabija čak i od Moldavije. Stvaranje Velike Albanije bio bi momenat prestanka postojanja Makedonije – Albanci u Skoplju, Kumanovu i zapadnim krajevima Makedonije veoma brzo bi se pridružili toj „novoj Albaniji“. I to niko ne bi mogao da zaustavi“, konstatuje on.
Aleksandar Gajić, naučni savetnik u Institutu za evropske studije ide i dalje. Kako kaže, ujedinjenje Albanaca sa KiM i iz Albanije, ne samo da bi destabilizovalo region, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, već bi dovelo u pitanje i neke druge principe međunarodnog poretka, kao što je nepromenjivost državnih granica.
„U tom slučaju bi se možda Bugarska, koja negira postojanje Makedonije i negira postojanje makedonske nacije verovatno odvažila da kaže da ako su se kosovski Albanci i Albanci iz Albanije ujedinili, mogu i oni da se ujedine sa pravoslavcima u Makedoniji, jer to su zapravo Bugari. U tom slučaju bi opcija opstanka BiH bila dovedena u pitanje, s obzirom da su i Srbi i Hrvati nezadovoljni trenutnim statusom i pokušajima majorizacije od strane zvaničnog Sarajeva“, kaže Gajić.
Prema njegovom mišljenju, ujedinjenje tzv, Kosova i Albanije bio bi argument više u rukama Srba u BiH da traže ujedinjenje sa Srbijom.
„Ako neko podrži i saglasi se sa ujedinjenjem tzv. Kosova i Albanije, ne bi mogao da nađe nikakav, ni formalni, ni suštinski izgovor da spreči druge slučajeve. Taj presedan bi postao pravilo“, konstatuje Gajić.
Sa druge strane, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić, smatra da bi uticaj eventualnog ujedinjenja Albanaca na region zavisio od toga kako se prema tom pitanju postave velike sile. Trenutni hegemon na Balkanu, SAD, ističe on, mogu da dozvole domino efekat kada se radi o bivšoj Jugoslaviji ili Srbiji, a mogu da ga zabrane kada su u pitanju Severnu Makedonija, Crna Gora, BiH, Grčka…
„Devedesetih godina, gradeći „novi svetski poredak“, SAD su ga gradile na nepravdi. I svako onaj ko misli da Albanci na KiM mogu da imaju svoju državu, a Srbi u Srpskoj ne mogu, da Srbi u Crnoj Gori, sa većim procentom stanovništva mogu da budu obespravljeni, a da Albanci sa manjim procentom u Severnoj Makedoniji mogu da određuju vlade, dok god postoji neko ko misli da može u Novom Pazaru i Preševu da pravi posebni prostor, a da guši tako nešto u Vukovaru ili Mirkovcima i Lapcu, taj neko je običan fašista. I taj neko će opstajati samo dok bude vojno ovde“, komentariše on.
Velike sile ne dozvoljavaju ujedinjenje KiM i Albanije
Ideja objedinjavanja današnjeg Kosova i Metohije i Albanije nastala je u poslednjoj četvrtini 19. veka, što je, kako Antić kaže, kasno u odnosu na druge nacionalne ideje. Albanska nacionalna država nastala je u istorijsko nevreme, sa ogromnim unutrašnjim problemima i podelama.
„Jedan od načina da se one prevaziđu bio je da se stvori velika država i da se tako, u izvesnoj meri onesposobe mogući protivnici te države“, objašnjava Antić.
I Antić, i Gajić slažu se da su velike sile te koje ograničavaju težnje albanskih nacionalista ka stvaranju Velike Albanije.
Ko drži „kontrolni paket akcija“
Prema Antićevim rečima, put Kosova i Metohije otkada je postalo autonomna oblast u okviru socijalističke Srbije bio je put u nezavisnost koji bi na koncu trebalo da rezultuje formiranjem „Velike Albanije“, političkog eksperimenta kojim su se u istoriji do sada poigravali samo totalitarni režimi – Musolinijev fašistički i komunistički.
„Međutim, velike sile im to nisu dale. Velike sile su zamislile Kosovo kao dugoročni protektorat, što ono i jeste, da bi tek sa jačanjem Rusije početkom 21. veka počeli da odustaju od te ideje. Njihova prva ideja, u SAD i Britaniji, bila je da prave neku bezobličnu „Balkansku federaciju“ od Srbije, Crne Gore i Kosova. I tu bi ključno bilo da srpski narod nema svoju državu. Verujem da bi mnogi u Srbiji podržali tu ideju, ali to je jedan relikt, ostatak komunističke ustavnosti i neviđene gluposti u Evropi“, konstatuje Antić.
Angloamerička geopolitička koncepcija, kroz projekat nezavisnog Kosova želi da kontroliše centralni prostor Balkana i da, po potrebi i u skladu sa svojim interesima, stabilizuje ili destabilizuje procese u širem regionu, objašnjava Aleksandar Gajić.
„Njima ne odgovara ujedinjenje, koje bi im oduzelo „kontrolni paket akcija“ i mogućnost delovanja na prostoru Kosova i Metohije. Jer ako bi se taj prostor integrisao, bilo tako što bi bio vraćen u okvire Srbije ili se ujedinio sa Albanijom, gde velike zapadne sile ne bi imale formalnu i ključnu ulogu, Zapad bi izgubio mogućnost da na širem prostoru Balkana praktično radi šta hoće“, smatra Gajić.
Dok Albanci žele ujedinjenje, njihovi političari o tome ćute
Prema rezultatima istraživanja javnog mnenja, i na Kosovu i Metohiji, i u Albaniji, čini se da većina Albanaca želi ujedinjenje i stvaranje jedinstvene države. Tako Galupovo istraživanje iz 2013. govori da 75 odsto kosovskih Albanaca i 68 odsto Albanaca iz Albanije podržava ujedinjenje; do sličnih rezultata došli su i istraživači Fonda za otvoreno društvo 2019. – u tom istraživanju ujedinjenje Kosova i Metohije i Albanije podržava 79,4 odsto kosovskih Albanaca i 82,9 odsto Albanaca koji žive u Albaniji; istraživanje medijske kuće Juronjuz iz 2021. pokazalo je da 79,2 odsto Albanaca iz Albanije želi ujedinjenje, dok je istraživanje kuće UBO Konsalting iz 2022. pokazalo da to isto želi 60 odsto kosovskih Albanaca.
S druge strane, političke elite iz Prištine i Tirane na ideju ujedinjenja tzv. Kosova i Albanije ćute ili se, poput Aljbina Kurtija, prave nevešti. Tako je, na primer, premijer privremenih prištinskih institucija, iako je nacionalno ujedinjenje Albanaca utkano u program Samoopredeljenja, stranke koju predvodi, u intervjuu za grčki „Katimerini“ iz aprila prošle godine, iako je novinar insistirao da se o ovom pitanju izjasni na njega odgovarao neodređeno. Prema Kurtijevim rečima, težnja za ujedinjenjem Albanaca proističe iz navodne opasnosti koja dolazi iz Beograda.
Drugi albanski političari sa obe strane Prokletija, pitanje ujedinjenja tzv. Kosova i Albanije pokretali su sporadično, po potrebi. Inicijativa Arbena Imamija iz 2001, da ujedinjenje Kosova i Albanije postane partijski cilj tada vladajuće Demokratske partije Albanije, kao i stav nekadašnje zvezde u usponu albanske Socijalističke partije Bena Blušija o ujedinjenju, utihnuli su kako su se ugasile političke karijere ova dva albanska političara. Sa druge strane, jedinu ozbiljnu inicijativu o ujedinjenju na KiM izneo je Hašim Tači u predvečerje svog hapšenja i odlaska u Hag, 2019, kada se založio za održavanje referenduma po ovom pitanju.
17 Februar 2023, 07:52
